Сексуално злостављање у затворима
Сексуално злостављање у затворима или „политике затворског дворишта” је одређена врста неприлагођеног понашања, и посебан друштвени феномен, који настаје због чињенице да многи затвореници/затворенице, у вишегодишњем недостатку партнера супротног пола, могу ступити у сексуалне контакте један/једна са другим.[1] Такве особе су углавном хомосексуалне по акцији, а хетеросексуалне по нагону.
I док се физичко насиље не сматра неуобичајеном појавом у затворима, посебно важан аспект представља појава сексуалног насиља. Овај феномен који погађа и мушкарце и жене лишене слободе носи тако практично мултипликована оптерећења, како у погледу идентификације и последица које оставља на жртве тако и у превенцији. Овај проблем је додатно оптерећен чињеницом да је осуђеничка популација вишеструко идентификована као високопревалентна у погледу сексуално трансмисивних болести, па се у том смислу проблем сексуалног злостављања у затворском окружењу мора посматрати и као важан здравствено-епидемиолошки феномен који захтева адекватну друштвену реакцију.[2][3]
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Фактори који утичу на појаву сексуалног насиља у затворима могу се разврстати у неколико група:
- Затвор представља специфичну, изоловану средину истополних лица, која у том смислу чини депривирајући оквир који онемогућава хетеросексуалну активност.
- Губитак сваке приватности (нужности дељења тушева, тоалета и простора за спавање).
- Појава девијантна сексуалност, као појава коју толеришу друга осуђена лица, али и управа затвора, као нужност коју је немогуће елиминисати.
- Вишак слободног времена, недостатак организације рада, рекреације и програма третмана што оставља превише простора за психопатске манифестације.
- Постојање специфична затворска субкултура у којој је миноризован утицај просоцијалних норми ширег друштва.
- Преоптерећености смештајних капацитета, што често утиче да на то да се не могу примети одговарајуће превентивне стратегија, попут прилагођене категоризације и сепарације сексуалних насилника, хомосексуалаца и посебно вулнерабилних осуђеника.[4][5][6][7]
Разлике између истополног и хомосексуалног понашања у затвору[уреди | уреди извор]
Унутар затвора, облици истополног понашања се разликују од хомосексуалног која се јавља ван затвора, по томе:
...што су младићи/девојке у затвору рањиви на хомосексуална силовања и доминацију старијих затвореника или затвореница који су моћнији у затворској друштвеној хијерарајхији. Младићи који су физички слабији, феминизирани, или гејеви су у највишем ризику да буду жртве сексуалног злостављања. Такво понашање у бити није повезано са хомосексуалношћу и треба га схватити као посебан друштвени феномен који се јавља због недостатка хетеросексуалних партнера и неспутане моћи и „политике затворског дворишта”.[8][9]
Према наводима Новлеса хомосексуалцем у затвору одређује дуалитет пентративно-рецептивног односа и каже:[10]
Сексуални односи у затворским условима представљају се као транзиторни, ексклузивно физички, неемоционални, а у функцији обезбеђивања моћи и статуса. Постојање љубави и ненасилних сексуалних односа у ширем смислу затворска култура не одобрава. Посматрано у дуалитету пентративно-рецептивног односа, хомосексуалцем се отуда назива само оно лице које има подређени положај.
Разлике између мушкараца и жена у затвору[уреди | уреди извор]
Лишавање контакта са припадницима супротног пола, наравно и за жене и мушкарце, значи и одговарајуће лишавање хетеросексуалне љубави. Упркос великом и стварном сексуалном контакту, код мушкарца у затворима има мало хомосексуалних љубави, а више случајева силовања и присиљавање на секс, које у затвору није само толико важно у задовољавању сексуалних потреба, већ у понижавању жртве и успостављању контроле над њом. Док изгледа да жене томе више преферирају јер су више склоне према физичком сексу, него према сексуалном насиљу.
Подаци из истраживања показују да ће женски затвореници слати љубавне поруке једним и другима без икакве намера да се укључе у отворено сексуално понашање.[11]
Лишавање трајне интерперсоналне подршке од породице и пријатеља је много штетније за жене него за мушкарце.
Обе субкултуре решавају проблем стварањем заменских родних улога у затворима. Црно тржиште и подземне економије постоје у обе затворске субкултуре. Међутим, мушки затвори често имају разрађене системе који чине жене затворенике да у тој сфери изгледају примитивније.
I затвореници мушкараци и жене показују противљење затворском особљу за сексуалне односе, сразмерно њиховом криминалном миљеу и искуству са лишавањем слободе.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ерwин Ј. Хаеберле Бисеxуалитy: "Хомосеxуалитy": Фром Цондуцт то Цондитион - Тwице Гоинг анд Цоминг Бацк у Хисторy анд Дименсионс оф а Модерн Сциентифиц Проблем Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2008)
- ^ Wеилд, А. Р., Гилл, О. Н., Беннетт, D., Ливингстоне, С. Ј., Паррy, Ј. V., & Цурран, L. (2000). Преваленце оф ХИВ, хепатитис Б, анд хепатитис C антибодиес ин присонерс ин Енгланд анд Wалес: а натионал сурвеy. Цоммуницабле дисеасе анд публиц хеалтх, 3, 121-126.
- ^ Бабудиери, С., Лонго, Б., Сармати, L., Старнини, Г., Дори, L., Сулигои, Б., ... & Резза, Г. (2005). Цоррелатес оф ХИВ, ХБВ, анд ХЦВ инфецтионс ин а присон инмате популатион: ресултс фром а мултицентре студy ин Италy. Јоурнал оф медицал вирологy, 76(3), 311-317.
- ^ Боwкер, L. Х. (1981). Гендер дифференцес ин присонер субцултурес. Ин L. Х. Боwкер (Ед.), Wомен анд цриме ин Америца (пп. 409-419). Неw Yорк: Мацмиллан
- ^ Андерсон, П. Б. (1998). Wомен’с мотивес фор сеxуал инитиатион анд аггрессион. Ин П. Б. Андерсон & C. Струцкман-Јохнсон (Едс.), Сеxуаллy аггрессиве wомен (пп. 79-93). Неw Yорк: Гуилфорд
- ^ Аларид, L. Ф. (1996). Wомен оффендерс’ перцептионс оф цонфинемент: Бехавиор цоде аццептанце,хустлинг, анд гроуп релатионс ин јаил анд присон. Унпублисхед доцторал диссертатион, СамХоустон Стате Университy, Хунтсвилле, ТX.
- ^ Аларид, L. Ф. (1999, Новембер). Ундерстандинг wомен присон субцултурес усинг тхе цасе студyаппроацх. Папер пресентед ат тхе аннуал цонференце оф тхе Америцан Социетy оф Цриминологy,Торонто, Цанада.
- ^ Wооден WС, Паркер Ј. Мен Бехинд Барс: Сеxуал Еxплоитатион ин Присон. Неw Yорк, НY: Пленум Пресс; 1982.
- ^ Хуман Ригхтс Wатцх. Но Есцапе. Неw Yорк, НY: Хуман Ригхтс Wатцх; 2001.
- ^ Кноwлес, Г. Ј. (1999). Мале присон рапе: А сеарцх фор цаусатион анд превентион. Тхе Хоwард Јоурнал оф Цриминал Јустице, 38(3), 267-282.
- ^ L Х Боwкер, Гендер Дифференцес ин Присонер Субцултурес (Фром Wомен анд Цриме ин Америца, П 409-419, 1981, Лее Х Боwкер, ед. -Сее НЦЈ-93434)