Сервус

С Википедије, слободне енциклопедије

Сервус је неформални усмени и писмени поздрав при сусретању и на растанку.

Традиционалан је пријатељски поздрав у великим дијеловима средње Европе.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Користи се у јужној Њемачкој (Сарланд, Рајна-Палатинат, Баден-Виртемберг, Баварска, у Аустрији (такође "Сервас") у Словенији, Хрватској ( "Бок" или "Сербус"), Мађарској ( "Сзервусз "/" Сзервусзток "," Сзиа "/" Сзиасзток "), Словачкој, Сјеверозападној Румунији и Трансилванији ("Сервус"), Пољској ("Серwус").[1][2] и Јужном Тиролу у Италији, међу говорницима њемачког језика.

Ријеч долази из латинског сервус, Лат: "роб" или "слуга") и значи, у кратком облику "Ја сам твој слуга", или "стојим ти на услузи".

Сервус се може користити за поздрављање, или за опроштај.

"Сервус" се посебно користи међу пријатељима и познаницима.

Јосеф Холечек је у Котору, који је био под аустријским политичким и културним утицајем, чуо да се двоје поздрављају поносним Сервус!,[3] а исти поздрав наводи и у Колину. Један Чех се лажно представљао као војвода Врбица, Црногорац, и у редакцији Колинских новина су га на растанку поздравили: ...и за сада војводо Сервус![4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кáлмáн Лáсзлó (7. 9. 2010). „Латин сзолгáк”. Нyелв éс Тудомáнy. 
  2. ^ wиктионарy:сервус
  3. ^ Холечек 2002, стр. 47.
  4. ^ Холечек 2002, стр. 217.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]