Син човечји

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Син човечији је изворно семитски језички идиом настао у древној Месопотамији, који се користи за означавање човечанства или себе. Израз “син човечји” дословно значи “син човечанства” или “људско биће”. Као ознака за будућег човека, може се преводити и полно неутрално као изданак човечанства или “дете човечанства”.

Израз се користи као религијски појам у јудаизму и хришћанству. На грчки језик је преведен као ὁ υἱὸς τοὺ ἀνθρώπου.

Хебрејска Библија[уреди]

У хебрејским записима то је онај који мора умрети (Псалми и Књига о Јову), али кога ће Бог осветити.[1] Израз је у есхатолошком смислу употребљен у Књизи Даниловој, где се тврди да ће “син човечји” доћи на земљу да суди људима према њиховим делима.

Нови завет[уреди]

Исус је веома често употребљавао израз "син човечји". Он је овим изразом некада означава себе, некад људе уопште, а некада божанску фигуру која ће доћи да суди, а чији идентитет није сасвим јасан.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Кембриџова илустрована историја религије (стр. 232-236), Стyлос, Нови Сад, 2006. ИСБН 86-7473-281-X
  2. ^ Сандерс, Е. П. Тхе хисторицал фигуре оф Јесус. Пенгуин, 1993. Цхаптер 15, Јесус' виеw оф хис роле ин Год'с план.

Спољашње везе[уреди]