Сјонгну

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Sjungnu)
Подручје распростирања народа Сјунгну (зелено) око 250. п. н. е. које укључује подручја као што су: Монголија, Западна Манџурија, Таримска завала, источни Казахстан, источни Киргистан, те кинеске покрајине Унутрашња Монголија и Гансу

Сјунгну (), назив је за конфедерацију номадских племена средишње Азије,[1] на чијем је челу била владајућа класа непознатог порекла. Већина информација о Сјунгнима долази из кинеских извора, па су имена и титуле позната искључиво по кинеским транслитерацијама.

Идентитет и подрекло владајуће класе Сјунгнуа је због малог броја сачуваних имена, титула и речи, предмет бројних и различитих хипотеза међу историчарима. Као могући преци, односно сродници Сјунгнуа се спомињу разни ирански, монголски, туркијски и јенисејски народи[2][3] Прилично је популарна хипотеза којој су Сјунгну заправо Хуни, иако за то нема чврстих доказа.[3][4]

Кинески извори из 3. века п. н. е. наводе како су Сјунгну створили царство под Моду Чањуом (који је постао њихов врховни вођа 209. п. н. е.)[5] а које се простирало преко граница данашње Монголије. У другом веку пне поразили су и у прогонство најерали дотада доминантни народ Јуеџи, те постали господарима степа на северу данашње Кине. Такође су били активни у јужном Сибиру, западној Манџурији и савременим кинеским покрајинама Унутрашња Монголија, Гансу и Синкјанг. Та номадска племена су се сматрала толико моћним да је династија Ћин отпочела изградњу Великог зида како би заштитила Кину од њихових нападаја. Односи Сјунгнуа и раних кинеских династија су били сложени, од честих војних сукоба и интрига, преко сложених система плаћања данка, трговине и брачних савеза.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Xионгну Пеопле”. британница.цом. Енцyцлопæдиа Британница. Архивирано из оригинала 11. 03. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2015. 
  2. ^ Адас 2001, стр. 88
  3. ^ а б Бецкwитх (2009) 404-405, нн. 51-52.
  4. ^ Ваиссиèре 2006
  5. ^ ди Цосмо 2004: 186

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бан Гу ет ал., Боок оф Хан, есп. вол. 94, парт 1, парт 2.
  • Фан Yе ет ал., Боок оф тхе Латер Хан, есп. вол. 89.
  • Сима Qиан ет ал., Рецордс оф тхе Гранд Хисториан, есп. вол. 110.
  • Адас, Мицхаел. 2001. Агрицултурал анд Пасторал Социетиес ин Анциент анд Цлассицал Хисторy, Америцан Хисторицал Ассоциатион/Темпле Университy Пресс.
  • Баилеy, Харолд W. (1985). Индо-Сцyтхиан Студиес: беинг Кхотанесе Теxтс, VII. Цамбридге Университy Пресс. ЈСТОР 312539. Приступљено 30. 5. 2015. 
  • Барфиелд, Тхомас. 1989. Тхе Перилоус Фронтиер. Басил Блацкwелл.
  • Бецкwитх, Цхристопхер I. (16. 3. 2009). Емпирес оф тхе Силк Роад: А Хисторy оф Централ Еурасиа фром тхе Бронзе Аге то тхе Пресент. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-13589-2. Приступљено 30. 5. 2015. 
  • Бросседер, Урсула, анд Брyан Миллер. Xионгну Арцхаеологy: Мултидисциплинарy Перспецтивес оф тхе Фирст Степпе Емпире ин Иннер Асиа. Бонн: Фреибургер Грапхисцхе Бетриебе- Фреибург, 2011.
  • Цсáнyи, Б. ет ал. 2008. Y-Цхромосоме Аналyсис оф Анциент Хунгариан анд Тwо Модерн Хунгариан-Спеакинг Популатионс фром тхе Царпатхиан Басин. Анналс оф Хуман Генетицс, 2008 Марцх 27, 72(4): 519–534.
  • Дематтè, Паола. 2006. Wритинг тхе Ландсцапе: Петроглyпхс оф Иннер Монголиа анд Нингxиа Провинце (Цхина). Ин: Беyонд тхе степпе анд тхе соwн: процеедингс оф тхе 2002 Университy оф Цхицаго Цонференце он Еурасиан Арцхаеологy, едитед бy Давид L. Петерсон ет ал. Брилл. Цоллоqуиа Понтица: сериес он тхе арцхаеологy анд анциент хисторy оф тхе Блацк Сеа ареа; 13. 300–313. (Процеедингс оф тхе Фирст Интернатионал Цонференце оф Еурасиан Арцхаеологy, Университy оф Цхицаго, Маy 3–4, 2002)
  • Давyдова, Антхонина. Тхе Иволга арцхаеологицал цомплеx. Парт 1. Тхе Иволга фортресс. Ин: Арцхаеологицал ситес оф тхе Xионгну, вол. 1. Ст Петерсбург, 1995.
  • Давyдова, Антхонина. Тхе Иволга арцхаеологицал цомплеx. Парт 2. Тхе Иволга цеметерy. Ин: Арцхаеологицал ситес оф тхе Xионгну, вол. 2. Ст Петерсбург, 1996.
  • Давyдова, Антхонина & Минyаев Сергеy. Тхе цомплеx оф арцхаеологицал ситес неар Дуренy виллаге. Ин: Арцхаеологицал ситес оф тхе Xионгну, вол. 5. Ст Петерсбург, 2003.
  • Давyдова, Антхонина & Минyаев Сергеy. Тхе Xионгну Децоративе бронзес. Ин: Арцхаеологицал ситес оф тхе Xионгну, вол. 6. Ст Петерсбург, 2003.
  • Ди Цосмо, Ницола. 1999. Тхе Нортхерн Фронтиер ин Пре-Империал Цхина. Ин: Тхе Цамбридге Хисторy оф Анциент Цхина, едитед бy Мицхаел Лоеwе анд Едwард Схаугхнессy. Цамбридге Университy Пресс.
  • Ди Цосмо, Ницола. 2004. Анциент Цхина анд итс Енемиес: Тхе Рисе оф Номадиц Поwер ин Еаст Асиан Хисторy. Цамбридге Университy Пресс. (Фирст папербацк едитион; оригинал едитион 2002)
  • Ј.К., Фаирбанк; Тêнг, С.Y. (1941). „Он тхе Цх'инг Трибутарy Сyстем”. Харвард Јоурнал оф Асиатиц Студиес. 6 (2): 135—246. ЈСТОР 2718006. дои:10.2307/2718006. 
  • Генг, Схимин [耿世民] (2005). 阿尔泰共同语、匈奴语探讨 [Он Алтаиц Цоммон Лангуаге анд Xионгну Лангуаге]. Лангуаге анд Транслатион (2). ИССН 1001-0823. ОЦЛЦ 123501525. Архивирано из оригинала 25. 2. 2012. г. 
  • Геноме Неwс Нетwорк. 2003 Јулy 25. "Анциент ДНА Теллс Талес фром тхе Граве"
  • Гроуссет, Ренé. 1970. Тхе емпире оф тхе степпес: а хисторy оф централ Асиа. Рутгерс Университy Пресс.
  • Гумилев L. Н. 1961. История народа Хунну (Хисторy оф тхе Хунну пеопле).
  • Халл, Марк & Минyаев, Сергеy. Цхемицал Аналyсес оф Xионг-ну Поттерy: А Прелиминарy Студy оф Еxцханге анд Траде он тхе Иннер Асиан Степпес. Ин: Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце (2002) 29, пп. 135–144
  • Харматта, Јáнос (1. 1. 1994). „Цонцлусион”. Ур.: Харматта, Јáнос. Хисторy оф Цивилизатионс оф Централ Асиа: Тхе Девелопмент оф Седентарy анд Номадиц Цивилизатионс, 700 Б. C. то А. D. 250. УНЕСЦО. стр. 485—492. ИСБН 978-9231028465. Приступљено 29. 5. 2015. 
  • (језик: мађарски) Хелимски, Еуген. "А сзамојéд нéпек вáзлатос тöртéнете" (Схорт Хисторy оф тхе Самоyедиц пеоплес). Ин: Тхе Хисторy оф тхе Финно-Угриц анд Самоyедиц Пеоплес. 2000, Еöтвöс Лорáнд Университy, Будапест, Хунгарy.
  • Хеннинг W. Б. 1948. Тхе дате оф тхе Согдиан анциент леттерс. Буллетин оф тхе Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес (БСОАС), 12(3–4): 601–615.
  • Хилл, Јохн Е. (2009) Тхроугх тхе Јаде Гате то Роме: А Студy оф тхе Силк Роутес дуринг тхе Латер Хан Дyнастy, 1ст то 2нд Центуриес ЦЕ. БоокСурге, Цхарлестон, Соутх Царолина. ISBN 978-1-4392-2134-1. (Еспециаллy пп. 69–74)
  • Хуцкер, Цхарлес О. 1975. Цхина'с Империал Паст: Ан Интродуцтион то Цхинесе Хисторy анд Цултуре. Станфорд Университy Пресс. ISBN 0-8047-2353-2
  • Н. Исхјамтс. 1999. Номадс Ин Еастерн Централ Асиа. Ин: Хисторy оф цивилизатионс оф Централ Асиа. Волуме 2: Тхе Девелопмент оф Седентарy анд Номадиц Цивилизатионс, 700 бц то ад 250; Едитед бy Јанос Харматта ет ал. УНЕСЦО. ISBN 92-3-102846-4. 151–170.
  • Јанкоwски, Хенрyк (2006). Хисторицал-Етyмологицал Дицтионарy оф Пре-Руссиан Хабитатион Намес оф тхе Цримеа. Хандбуцх дер Ориенталистик [ХдО], 8: Централ Асиа; 15. Брилл. ИСБН 978-90-04-15433-9. 
  • Крадин Н.Н., "Хун Емпире". Ацад. 2нд ед., упдатед анд аддед., Мосцоw: Логос, 2002, ISBN 5-94010-124-0
  • Kradin, Nikolay. 2005. Social and Economic Structure of the Xiongnu of the Trans-Baikal Region. Archaeology, Ethnology & Anthropology of Eurasia, No 1 (21), p. 79–86.
  • Kradin, Nikolay. 2012. New Approaches and Challenges for the Xiongnu Studies. In: Xiongnu and its eastward Neighbours. Seoul, p. 35–51.
  • Kiuner (Kjuner, Küner) [Кюнер], N.V. 1961. Китайские известия о народах Южной Сибири, Центральной Азии и Дальнего Востока (Chinese reports about peoples of Southern Siberia, Central Asia, and Far East). Moscow.
  • Klyashtorny S.G. [Кляшторный С.Г.]. 1964. Древнетюркские рунические памятники как источник по истории Средней Азии. (Ancient Türkic runiform monuments as a source for the history of Central Asia). Moscow: Nauka.
  • (језик: немачки) Liu Mau-tsai. 1958. Die chinesischen Nachrichten zur Geschichte der Ost-Türken (T'u-küe). Wiesbaden: Otto Harrassowitz.
  • Loewe, Michael. 1974. The campaigns of Han Wu-ti. In: Chinese ways in warfare, ed. Frank A. Kierman, Jr., and John K. Fairbank. Harvard Univ. Press.
  • Maenschen-Helfen, Otto (1973). The World of the Huns: Studies in Their History and Culture. University of California Press. ISBN 978-0-520-01596-8. Приступљено 18. 2. 2015. 
  • Minyaev, Sergey. On the origin of the Xiongnu // Bulletin of International association for the study of the culture of Central Asia, UNESCO. Moscow, 1985, No. 9.
  • Minyaev, Sergey. News of Xiongnu Archaeology // Das Altertum, vol. 35. Berlin, 1989.
  • Miniaev, Sergey. "Niche Grave Burials of the Xiong-nu Period in Central Asia", Information Bulletin, Inter-national Association for the Cultures of Central Asia 17(1990): 91–99.
  • Minyaev, Sergey. The excavation of Xiongnu Sites in the Buryatia Republic// Orientations, vol. 26, n. 10, Hong Kong, November 1995.
  • Minyaev, Sergey. Les Xiongnu// Dossiers d' archaeologie, # 212. Paris 1996.
  • Minyaev, Sergey. Archaeologie des Xiongnu en Russie: nouvelles decouvertes et quelques Problemes. In: Arts Asiatiques, tome 51, Paris, 1996.
  • Minyaev, Sergey. The origins of the "Geometric Style" in Hsiungnu art // BAR International series 890. London, 2000.
  • Minyaev, Sergey. Art and archeology of the Xiongnu: new discoveries in Russia. In: Circle of Iner Asia Art, Newsletter, Issue 14, December 2001, pp. 3–9
  • Minyaev, Sergey & Smolarsky Phillipe. Art of the Steppes. Brussels, Foundation Richard Liu, 2002.
  • Minyaev, Sergey. Derestuj cemetery. In: Archaeological sites of the Xiongnu, vol. 3. St-Petersburg, 1998.
  • Miniaev, Sergey & Sakharovskaja, Lidya. Investigation of a Xiongnu Royal Tomb in the Tsaraam valley, part 1. In: Newsletters of the Silk Road Foundation, vol. 4, no.1, 2006.
  • Miniaev, Sergey & Sakharovskaja, Lidya. Investigation of a Xiongnu Royal Tomb in the Tsaraam valley, part 2. In: Newsletters of the Silk Road Foundation, vol. 5, no.1, 2007.
  • Minyaev, Sergey. The Xiongnu cultural complex: location and chronology. In: Ancient and Middle Age History of Eastern Asia. Vladivostok, 2001, pp. 295–305.
  • Miniaev, Sergey & Elikhina, Julia. On the chronology of the Noyon Uul barrows. The Silk Road 7 (2009: 21–30).
  • (језик: мађарски) Obrusánszky, Borbála. 2006 October 10. Huns in China (Hunok Kínában) 3.
  • (језик: мађарски) Obrusánszky, Borbála. 2009. Tongwancheng, city of the southern Huns. Transoxiana, August 2009, 14. ISSN 1666-7050.
  • (језик: француски) Petkovski, Elizabet. 2006. Polymorphismes ponctuels de séquence et identification génétique: étude par spectrométrie de masse MALDI-TOF. Strasbourg: Université Louis Pasteur. Dissertation
  • Potapov L.P. [Потапов, Л. П.] 1969. Этнический состав и происхождение алтайцев (Etnicheskii sostav i proiskhozhdenie altaitsev, Ethnic composition and origins of the Altaians). Leningrad: Nauka. Facsimile in Microsoft Word format.
  • (језик: немачки) Pritsak O. 1959. XUN Der Volksname der Hsiung-nu. Central Asiatic Journal, 5: 27–34.
  • Psarras, Sophia-Karin. "HAN AND XIONGNU: A REEXAMINATION OF CULTURAL AND POLITICAL RELATIONS (I)." Monumenta Serica. 51. (2003): 55–236. Web. 12 Dec. 2012. <https://www.jstor.org/stable/40727370>.
  • Пуллеyбланк, Едwин Г. (2000). „Ји 姬 анд Јианг 姜: Тхе Роле оф Еxогамиц Цланс ин тхе Организатион оф тхе Зхоу Политy” (ПДФ). Еарлy Цхина. 25 (25): 1—27. дои:10.1017/С0362502800004259. Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 11. 2017. г. Приступљено 1. 12. 2017. 
  • Симс-Wиллиамс, Ницхолас. 2004. Тхе Согдиан анциент леттерс. Леттерс 1, 2, 3, анд 5 транслатед инто Енглисх.
  • Талко-Грyнтсевицх, Јулиан. Палео-Етхнологy оф Транс-Баикал ареа. Ин: Арцхаеологицал ситес оф тхе Xионгну, вол. 4. Ст Петерсбург, 1999.
  • Таскин V.С. [Таскин В.С.]. 1984. Материалы по истории древних кочевых народов группы Дунху (Материалс он тхе хисторy оф тхе анциент номадиц пеоплес оф тхе Дунху гроуп). Мосцоw.
  • Тох, Хоонг Теик (2005). „Тхе -yу Ендинг ин Xионгну, Xианбеи, анд Гаоју Ономастица” (ПДФ). Сино-Платониц Паперс. 146. 
  • Ваиссиèре (2005). „Хунс ет Xионгну”. Централ Асиатиц Јоурнал (на језику: француски). 49 (1): 3—26. 
  • Ваиссиèре, Éтиенне де ла. 2006. Xионгну. Енцyцлопæдиа Ираница онлине.
  • Вовин, Алеxандер (2000). „Дид тхе Xионгну спеак а Yенисеиан лангуаге?”. Централ Асиатиц Јоурнал. 44 (1): 87—104. 
  • Wинк, А. 2002. Ал-Хинд: макинг оф тхе Индо-Исламиц Wорлд. Брилл. ISBN 0-391-04174-6
  • Yап, Јосепх П. (2009). "Wарс wитх тхе Xионгну: А транслатион фром Зизхи тонгјиан". АутхорХоусе. ISBN 978-1-4490-0604-4
  • Zhang, Bibo (张碧波); Dong, Guoyao (董国尧) (2001). 中国古代北方民族文化史 [Cultural History of Ancient Northern Ethnic Groups in China]. Harbin: Heilongjiang People's Press. ISBN 978-7-207-03325-3. 
  • Потапов, Л. П. 1966. Этнионим Теле и Алтайцы. Тюркологический сборник, 1966: 233–240. Moscow: Nauka. (Potapov L.P., The ethnonym "Tele" and the Altaians. Turcologica 1966: 233–240).
  • Houle, J. and L.G. Broderick 2011 "Settlement Patterns and Domestic Economy of the Xiongnu in Khanui Valley, Mongolia", 137–152. In Xiongnu Archaeology: Multidisciplinary Perspectives of the First Steppe Empire in Inner Asia.
  • Yap, Joseph P, (2019). The Western Regions, Xiongnu and Han, from the Shiji, Hanshu and Hou Hanshu. ISBN 978-1792829154

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сјонгну на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sjongnu&oldid=27694624”