Слободанка Ракић Шефер

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободанка Ракић Шефер
Слободанка Ракић Шефер
Лични подаци
Датум рођења27. јануар 1953.
Место рођењаДуваниште, Шабац, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство

Слободанка Ракић Шефер (Дуваниште, Шабац, 1953) српски је академски сликар из Београда.[1]

Члан је УЛУС-а и Удружења ликовних стваралаца Шапца од 1977. године,[2] ЛАДЕ - Друштва српских уметника од 1978. године, као и УЛУПУДС-а од 2012. године. Учествовала је на преко шест стотина ликовних изложби у земљи и у иностранству.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 27. јануара 1953. године у Дуваништу у Мачви. Гимназију завршила је у Шапцу и исте године је примљена на сликарски одсек Факултета ликовних уметности у Београду. Дипломирала је 1976, а 1978. године завршила и постдипломске студије на истом факултету.[4]

Око 3.500 њених радова налази се у бројним колекцијама на свим континентима. Велики број њених дела је у музејско-галеријским установама некадашње Југославије, као и у многим државним и приватним колекцијама. Између осталих, то су:

  • Народни музеј у Београду
  • Народни музеј Шабац
  • Библиотека шабачка
  • Народни музеј Крагујевац
  • Народни музеј Нови Пазар
  • Народни музеј Краљево
  • Дом омладине у Скопљу
  • Дом културе у Ивањици
  • Галерија уметности у Приштини
  • Општина Прокупље
  • Музеј у Пријепољу
  • Музеј у Јагодини
  • Музеј у Требињу
  • Српски културни центар у Суботици
  • Легат Јефимија у Трстенику
  • Народна библиотека Србије
  • Библиотека града Београда
  • Министарство за науку и технологију РС
  • Радио Београд
  • Министарство одбране РС
  • Колекција РТС-а
  • Завод за израду новцаница и кованог новца у Топчидеру
  • Удружење писаца у Пекингу
  • Културни центар Шабац
  • Завод за проучавање културног развитка Београд

О њеном раду писали су ликовни критичари и историчари уметности, новинари, писци, песници, социолози културе, филозофи, колеге и људи различитих професија... Преко 2.500 текстова, приказа, песама и ликовних критика посвећено је њој и њеним делима.

Неколико десетина књига и часописа користило је њене слике и цртеже за своје насловне стране или корице, а заступљена је и у многим књигама, међу којима су:

  • Споменица Шабачке гимназије 1937-1987
  • Ликовна уметност у Шапцу 1900- 1987, Радован Миразовић
  • Косово икона српства, Радивоје Паповић
  • Мачвани из мог пера, Љубиша Ђукић
  • Шабац моје младости, Иван Глишић[5]
  • Српски сликари и вајари 1920—2000, Владета Војиновић
  • Тајна Јулијане Бељански, Светлана Поровић Михајловић
  • Српско сликарство XX века, Др Станислав Живковић
  • Панонски ликовни паноптикум, Др Александар Миленковић
  • Липолист кроз векове, Милош Симић
  • Улица коју волим, Александра Марковић
  • Ликовне свеске, Др Павле Васић
  • Рајска птица, Мира Белић Корочкин
  • Споменар, Мила Милосављевић
  • Монографија Галерије 107, Оливера Вукотић
  • Како постати сликар, Бранислав Ковач
  • Разговори са ствараоцима, Милисав Миленковић
  • Моје симпатије, Др Ратко Божовић
  • Београдски портрети, Мухарем Дурић
  • Виђенији Мачвани мачванског среза, Миомир Филиповић Фића
  • Монографија - Отисак светлости, Бранко Пелиновић
  • Шапчанке, Живана Војиновић
  • SRPSKI WHO IS WHO 2011—2013, Завод за уџбенике и наставна средства
  • WORT MOSAIK (Хефт 5, Јахре 2014)
  • Шабац - Мали Париз, Петар Савковић
  • 25 година Међународне ликовне колоније Погановски манастир, Јелена Павличић
  • Ликовни печат, Дејан Ђорић
  • Одобрани есеји, Никола Кусовац[6] и друге књиге и часописи
  • Вајарска тајна Станимира Павловића, Станислав Живковић
  • Сусретања, Образовни круг 2020. и друге књиге и часописи.
  • ЛИКОВНА ЗБИРКА, каталог сликара и дела, Народни музеј Шабац, 2021. Татјана Дј. Марковић
  • Српска мисао, цасопис за културу и уметност, бр. 15, 16 и 17. за 2022. годину

Библиографија[уреди | уреди извор]

Године 2006. у издању „Дерете”, а под покровитељством Министарства културе Републике Србије, објавила је књигу Испод стреје дедине колибе. Књига је посвећена најранијем детињству проведеном у селу Липолист и говори о народним обичајима у Мачви половином 20. века. Књижевна критика је ову књигу лепо примила и она је и данас радо читана.

Друга књига, под називом Кућа пуна миља, у припреми је за штампу. У овој књизи се говори о различитим личностима, њеним професорима од основне школе до факултета, колегама са студија, људима које је срела и са којима се дружила као и о многим другим темама.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 1965. Шабац, Основна школа Вук Караџић
  • 1966. Шабац, Основна школа Вук Караџић
  • 1967. Шабац, Основна школа Вук Караџић
  • 1969. Шабац, Гимназија Вера Благојевић
  • 1971. Шабац, Дом омладине Вера Благојевић
  • 1973. Шабац, Дом омладине Вера Благојевић
  • 1977. Београд, Галерија Коларчевог народног универзитета
  • 1978. Скопље, Дом на младите 25 мај
  • 1979. Нова Варош, Дом културе
  • 1980. Земун, Галерија Галеника и Земун, Галерија Пинки
  • 1981. Нови Пазар, Галерија Сопоћанска виђења
  • 1982. Панчево, Савремена галерија Олга Петров Београд, Библиотека Бора СтанковићКраљево, Галерија Народног музеја
  • 1983. Смедерево, Галерија Народног музеја Београд, Библиотека "Ђука Динић Крагујевац, Мали ликовни салон
  • 1985. Нова Варош, Дом културе Пријепоље, Дом револуције
  • 1987. Београд, Галерија Војномедицинске академије
  • 1988. Београд, Библиотека Исидора Секулић Вршац, Народни музеј - Апотека на степеницама Бела Црква, Народни музеј Вршац, Галерија Хемофарм
  • 1989. Београд, Галерија Дома ЈНА Београд, Галерија Војномедицинске академије Прибој на Лиму, Галерија Пиво Караматијевић и Основна банка Прибој
  • 1989/90. Љубљана, Галерија Крка
  • 1990. Ивањица, Дом културе Београд, Галерија Радио БеоградаБе оград, Галерија Међународног прес-центра Београд, Галерија позоришта - Сцене Бојан Ступица Београд, "Романтик" клуб
  • 1991. Панчево, Галерија центра за културу Олга ПетровЧачак, Ликовни салон Дома културе Београд, Клуб читалаца БИГЗ-а Београд, Галерија позоришта - Сцене Бојан Ступица
  • 1992. Београд, Галерија Културног центра
  • 1993. Београд, Галерија "12 +"
  • 1994 . Лесковац, Галерија Сунце Београд, Галерија-књижара Плави јахачСу ботица, Галерија Ликовни сусретЛазаревац, Галерија СавременициСомбор, Галерија Ликовна јесен
  • 1995. Лесковац, Галерија СунцеБеоград, Галерија MM Београд, Галерија ГСП
  • 1996. Лесковац, Галерија Сунце Београд,Галерија УЛУС Шабац, Народни музеј
  • 1996/97. Београд, Југословенска галерија уметничких дела
  • 1997. Лесковац, Галерија Сунце
  • 1997/98. Приштина, Галерија уметности
  • 1998. Прокупље, Галерија Божа Илић
  • 1999. Београд, Галерија Коларац
  • 2000. Панчево, Галерија Мадам Београд, Галерија "Агробанкаарт" Београд, Галерија Међународног прес-центра
  • 2001. Крагујевац, Дом омладине - Галерија акварела Нови Сад, Галерија Рената
  • 2002. Београд, Библиотека града Београда Ленгенбах, Аустрија, Галерија Ленгенбах (са сликаром Миленком Аћимовићем и вајаром Станимиром Павловићем)
  • 2003. Београд, Галерија ЕнергопројектБеоград, Библиотека града Београда Бања Лука, Музеј Републике Српске (са сликарима Миодрагом Јанковићем - Јалетом, Зорком Церовић и Ацом Јовановићем) Пријепоље, Музеј у Пријепољу, Београд, Галерија Централног дома Војске Шабац, Културни центар
  • 2004. Сремска Митровица, Музеј СремаВршац, Градски музејТрстеник Јефимијини дани Београд, Кафе Момент
  • 2004. Београд, Библиотека града Београда (са сликаркама, Десом Керечки,Тањом Ђокић и Даницим Бастом)
  • 2005. Златибор, Институт ЧиготаБеоград, Клуб Врачар
  • 2006. Париз, Културни центар Србије (са сликарима Бранком Миљушем, Драгославом Живковићем и Гораном Митровићем) Београд, Галерија СокорофЛазаревац, Модерна галерија Београд, Галерија УЛУС
  • 2007. Шабац, Библиотека шабачка
  • 2008. Ужице, Модерна галерија Земун, Галерија "107"[7]
  • 2009. Београд, Галерија Феникс
  • 2010. Суботица, Српски културни центар Свети Сава Београд, Мали Сингидунум (са сликарком Иванком Живковић)
  • 2012. Београд, Галерија УЛУС
  • 2013. Шабац, Дом културе Београд, Галерија Библиотеке града Београда
  • 2014. Београд, Галерија Завода за проучавање културног развитка
  • 2015. Београд, Галерија Библиотеке града Београда[8]
  • 2016. Београд, Галерија Завода за проучавање културног развитка[9]
  • 2016. Београд, Галерија Библиотеке града Београда
  • 2017. Београд, Галерија Југоеxпорт
  • 2017. Приједор, Галерија 96 (Галерија „Сретен Стојановић”)
  • 2017. Крушевац, Народни музеј, Кућа Симића
  • 2018. Шабац, Гимназија шабачка
  • 2018. Пула, Српски културни центар у Истри
  • 2018. Београд, Мала галерија Дома Војске
  • 2022. Београд, Галерија Сингидунум[10][11]
  • 2023. Шабац, Галерија Културног центра[12][13]
  • 2024. Београд, Галерија Завода за проучавање културног развитка- ЗАПРОКУЛ,[14][15]

Називи неких изложби[уреди | уреди извор]

  • НЕШТО О МЕНИ ПЛАВО - Медународни прес центар ТАЊУГ-а, Београд, октобар 2000.
  • СТАЗА ОД СНОВА - Галерија Дома војске, Београд, октобар 2003.
  • ТО ЈА САЊАМ БУДНИМ ОКОМ - Галерија „Савременици”, Лазаревац, новембар 2006.
  • Галерија УЛУС,- Београд, децембар 2006.
  • РАЈСКИ ВРТОВИ - Модерна галерија, Ужице, мај 2008.
  • У ПТИЦИ ЈЕ ПЕСМА - Галерија „107”, Земун, децембар 2008.
  • ОНА САЊА... НЕ БУДИТЕ ЈЕ! - Галерија "Феникс", Београд, септембар 2009.
  • ЦВЕТНА НЕДЕЉА - Галерија Српског културног центра "Свети Сава", Суботица, март - април 2010.
  • НИСАМ ВИЛА ДА ЗБИЈАМ ОБЛАКЕ - Галерија УЛУС, Београд, новембар-децембар 2012.
  • ОПЕТ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ - цртежи и акварели Галерија Културног центра Шабац, 17-27 мај 2013.
  • КУЋА ОД СНОВА - Галерија „Атријум” Библиотеке града Београда, 4-25. децембар 2013.
  • АВГУСТ ЈЕ, ЛЕТО ЗРИ - Библиотека града Београда, август 2015.
  • ДОК ТАМЈАНИКА ЗРИ - Галерија Завода за проучавање културног развитка - ЗАПРОКУЛ, Београд, јануар - фебруар 2016.
  • АВГУСТ ЈЕ ОПЕТ КО НЕКАД, Библиотека града Београда, Београд, август 2016.[16]
  • ЗВОНА РАДОСТИ, Галерија 96 (Галерија „Сретен Стојановић”), Приједор, март–април 2017.
  • У СЛАВУ ВИНОВЕ ЛОЗЕ, Народни музеј Крушевац, Кућа Симића, новембар-децембар, 2017.[17]
  • ЗОВ РАДОСТИ, Гимназија шабачка, Шабац, март–април, 2018.[18]
  • ОТКРИВАЊЕ ТАЈНИ, Српски културни центар у Истри, Пула, октобар 2018.
  • У СРЕД ЗЕМАЉСКЕ БАЈКЕ, Мала галерија Дома Војске, Београд, октобар 2018.[19]
  • ТАТИНЕ ПРИНЦЕЗЕ, Галерија Сингидунум, Београд, јул-август 2022.[20][21]
  • ГРОЗДЈЕ НАМ ЈЕ ОПЕТ РОДИЛО, Галерија Културног центра Сабац, 18 — 29. септембар, 2023.
  • У ВИНОГРАДУ СВЕТОГ ТРИФУНА, Галерија Завода за проучавање културног развитка, 8–27. фебруар 2024.[22][23]

Циклуси слика[уреди | уреди извор]

  • Рани радови - студијске слике
  • Вајати светлости - беле слике
  • Медени вајати - пчеле
  • Вајати спокоја - молитвеници
  • Синтезе, обраде, цитати
  • Стазе снова - столице
  • Рајске птице - паунови
  • Нисам вила да збијам облаке - записи, народне умотворине, куварице
  • У славу винове лозе - лоза, грожђе, виногради, здравице
  • Кућне лозе - домаће животиње

Награда „Професор Стеван Шефер”[уреди | уреди извор]

Слободанка је 2016. године установила Награду „Професор Стеван Шефер”, када је преминуо њен супруг професор др Стеван Шефер, који је 40. година радио на Војно медицинској академији и био начелник Клинике за анестезију. У консултацији са професором др Небојшом Јовићем, максилофацијалним хирургом, тадашњим деканом Медицинског факултета ВМА, дошло се до идеје да се сваке године на дан факултета награди једном њеном сликом најбољи млади доктор, студент генерације.[24]

Наставничко веће је прихватило њену одлуку која се остварује сваке године и до сада су награду добили:

  • др Горан Савић, 2015.
  • др Немања Јаћимовић, 2016.
  • др Милош Даниловић, 2017.[25]
  • др Сања Милутиновић, 2018.[26]
  • др Стефан Спирић, 2019.
  • др Хаџи Миодраг Младеновић, 2020.
  • др Тијана Станојковић, 2021.[27]
  • др Младен Хаџи Макунчевић, 2022.[28]
  • др Дијана Ђокић, 2023.[29]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 1971. Подрињска омладинска награда за сликарство
  • 1972. Награда Факултета ликовних уметности за постигнути успех у првој години студија
  • 1973. Награда Факултета ликовних уметности за постигнути успех у другој години студија
  • 1976. Награда Универзитета уметности у Београду на завршној години студија
  • 1978. Прва награда Октобарског салона у Шапцу
  • 1980. Прва награда на изложби Нови Београд у делима ликовних уметника Откупна награда Музеја града Београда на изложби Београд инспирација уметника
  • 1992. Награда за сликарство на XX излозби чланица УЛУС-а у Крагујевцу
  • 1994. Награда на изложби Тесла у делима ликовних уметника у Народном музеју у Београду
  • 1995. Друга награда "Витала" из Врбаса на конкурсу Сунцокрет
  • 1996. Златна значка Културно просветне заједнице Србије
  • 1998.Југословенска награда Божа Илић за најбољу изложбу одржану у Галерији уметности у Приштини 1997/98. године[30]
  • 1999. Прва награда Октобарског салона у Шапцу
  • 2000. Друга награда на I међународној смотри ликовних стваралаца у Јагодини
  • 2010. Златни беочуг Културно просветне заједнице Београда за 2009.[31][32]
  • 2011. Плакета Креативна дама 2010. у оквиру пројекта Успешне жене Србије
  • 2013. Награда „Мара Лукић Јелесић” за допринос развоју ликовне уметности у Шапцу
  • 2013. Златна диплома на првој изложби „БЕОГРАД ИН”
  • 2016. Београд, Повеља 22. Београдског салона
  • 2017. Београд, Повеља 24. Београдског салона
  • 2018. Београд, Златна плакета Београдског салона
  • 2020. Вукова награда, Културно просветна заједница Србије[33][34][35]

Галерија радова (избор)[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ризница српска/Слободанка Ракић Шефер”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2016. г. Приступљено 01. 06. 2016. 
  2. ^ „Слободанка Ракић Шефер”. УЛСШ. Приступљено 23. 8. 2020. 
  3. ^ „Инвокед бy Орпхеус’ Лyре”. Себиа Национал Ревиеw. Приступљено 2. 8. 2020. (језик: енглески)
  4. ^ „Слободанка Ракић Шефер”. Галлерy Атхос. Приступљено 31. 7. 2020. 
  5. ^ „ЖУБОР ВОДА ЖУБОРИЛА ИЛИ ШАБАЧКИ ПЕСНИК ИВАН ГЛИШИЋ”. Слободанка Ракић Шефер. Приступљено 31. 7. 2020. 
  6. ^ „Никола Кусовац: Увек на служби свом народу”. Новости. Приступљено 17. 9. 2020. 
  7. ^ „Нови циклус слика Сободанке Ракић Шефер”. Данас. Приступљено 7. 10. 2021. 
  8. ^ „Библиотека града Београда/ИЗЛОЖБА СЛИКА „АВГУСТ ЈЕ, ЛЕТО ЗРИ“ СЛОБОДАНКЕ РАКИЋ ШЕФЕР У ГАЛЕРИЈИ АТРИЈУМ”. Архивирано из оригинала 25. 06. 2016. г. Приступљено 01. 06. 2016. 
  9. ^ ЗАОПРОКУЛ/26. јануар 2016. Отварање изложбе Слободанке Ракић Шефер “Док тамњаника зри”
  10. ^ „ПРИНЦЕЗЕ НА ЧАРОБНИМ ЋИЛИМИМА: Уметница Слободанка Ракић Шефер представља 101. самосталну изложбу”. Новости. Приступљено 14. 8. 2022. 
  11. ^ Татине принцезе“: Од туфнастих сандала Мерилин Монро до кутије Светог Пантелејмона”. Спутник. Приступљено 16. 8. 2022. 
  12. ^ „СЛОБОДАНКА РАКИЋ ШЕФЕР, ИЗЛОЖБА „ГРОЖЂЕ НАМ ЈЕ ОПЕТ РОДИЛО. КЦ Шабац. Приступљено 24. 9. 2023. 
  13. ^ „Грожђе је омаж моме деди Драгославу из Липолиста”. Подринске. Приступљено 24. 9. 2023. 
  14. ^ „Отворена изложба "У винограду Светог Трифуна" Слободанке Ракић Шефер”. Тањуг. Приступљено 8. 3. 2024. 
  15. ^ „Заводу за проучавање културног развитка отворена је изложба „У винограду Светог Трифуна“ Слободанке Ракић Шефер”. ЗАПРОКУЛ. Приступљено 8. 3. 2024. 
  16. ^ „Слободанка Ракић Шефер: Бајком против злог времена”. Новости. Приступљено 31. 7. 2020. 
  17. ^ „Изложба „У славу винове лозе“, Слободанка Ракић Шефер”. Крушевац Град. Приступљено 31. 7. 2020. 
  18. ^ „Слободанка Ракић Шефер”. РТВ Шабац. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 31. 7. 2020. 
  19. ^ „Винова лоза нас веже за Немањиће”. Новости. Приступљено 2. 8. 2020. 
  20. ^ Татине принцезе“ Слободанке Ракић Шефер у галерији Сингидунум”. Медисфера. Приступљено 14. 8. 2022. 
  21. ^ „Изложба и јубилеј ликовне колоније”. РТС. Приступљено 14. 8. 2022. 
  22. ^ „У славу Бога, светлости и винове лозе”. Спутник. Приступљено 8. 3. 2024. 
  23. ^ „У винограду светог Трифуна”. Подринске. Приступљено 8. 3. 2024. 
  24. ^ „Грожђе и вино су филозофија живота”. Политика. Приступљено 18. 9. 2020. 
  25. ^ „ПОНОС СРБИЈЕ Милош је један од наших најмлађих официра, завршио је медицину са свим десеткама и НИКАДА НИЈЕ ПАО ИСПИТ”. Блиц. Приступљено 20. 9. 2021. 
  26. ^ „Уручене дипломе кадетима Медицинског факултета ВМА”. РТВ. Приступљено 18. 9. 2020. 
  27. ^ „Додела диплома кадетима 7. класе Медицинског факлутета ВМА”. Универзитет одбране у Београду Медицински факултет Војномедицинске академије. Приступљено 13. 9. 2021. 
  28. ^ „Шапчанка осми пут наградила најбољег у класи”. Подринске новине. Приступљено 30. 9. 2022. 
  29. ^ „Шапчанка девети пут наградила најбољег дипломца”. Подринске. Приступљено 24. 9. 2023. 
  30. ^ „Награда Божа Илић”. Музеј Топлице. Приступљено 12. 10. 2023. 
  31. ^ „Уручена признања „Златни беочуг’. б92. Приступљено 7. 10. 2021. 
  32. ^ „Добитници награда „Златни беочуг. Блиц. Приступљено 7. 10. 2021. 
  33. ^ „Додељене Вукове награде за изузетан допринос развоју културе”. Влада Републике Србије. Приступљено 2. 8. 2020. 
  34. ^ „Свечано уручене Вукове награде”. б92. Приступљено 2. 8. 2020. 
  35. ^ „Космичка награда, коју са радошћу носи”. Подрињске новине. Приступљено 31. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]