Софијски сабор (Велики Новгород)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Координате: 58°31′18″N 31°16′34″E / 58.52167° СГШ; 31.27611° ИГД / 58.52167; 31.27611

Katedrala Svete Sofije viđena s jugoistoka
Slika crkve iz 1900. godine

Katedrala Svete Sofije (rus. Собо́р Свято́й Софи́и, односно Саборна црква Свете мудрости Божје) у Кремљу у Великом Новгороду је саборна црква новгородског архиепископа односно седиште Новгородске епархије при Руској православној цркви.

Црква је висока 38 метара, саграђена је од камена и има пет куполастих торњева. Између 1045. и 1050. године саградио ју је новгородски кнез Владимир Јарославич на месту раније цркве коју је у 10. веку био саградио Јоаким Корсунијан. Уз изузетак цркава у Шоани и Архизу, представља најстарију цркву у Русији која је и данас у употреби.

Од 12. до 15. века је била духовно и културно средиште Новгородске републике, а тешко је страдала у Другом светском рату. У совјетско доба је била музеј, да би 1991. била враћена Руској православној цркви. Као део старог града Великог Новгорода, 1992. године ушла је на Унескову листу светске баштине.

На западном улазу у цркву се налазе знаменита Магдебуршка бронзана врата.

Гробови[уреди]

У цркви Свете Софије су смештени гробови свете Ане од Новогорода, Владимира Јарославича, Луке Шиђате и Јована Новгородског.

Литература[уреди]

Грб Русије Културно наслеђе
Руске Федерације,
објект № 5310033042