Саборна црква Свете Софије у Великом Новогороду
Саборни Храм Свете Софије (рус. Собо́р Свято́й Софи́и, односно Саборна црква Свете мудрости Божје) у Кремљу у Великом Новгороду је саборна црква новгородског архиепископа односно седиште Новгородске епархије при Руској православној цркви.
Црква је висока 38 метара, саграђена је од камена и има пет куполастих торњева. Између 1045. и 1050. године саградио ју је новгородски кнез Владимир Јарославич на месту раније цркве коју је у 10. веку био саградио Јоаким Корсунијан. Уз изузетак цркава у Шоани и Архизу, представља најстарију цркву у Русији која је и данас у употреби.
Од 12. до 15. века је била духовно и културно средиште Новгородске републике, а тешко је страдала у Другом светском рату. У совјетско доба је била музеј, да би 1991. била враћена Руској православној цркви. Као део старог града Великог Новгорода, 1992. године ушла је на Унескову листу светске баштине.
На западном улазу у цркву се налазе знаменита Магдебуршка бронзана врата.
Гробови[уреди | уреди извор]
У цркви Свете Софије су смештени гробови свете Ане од Новгорода, Владимира Јарославича, Луке Шиђате и Јована Новгородског.
Литература[уреди | уреди извор]
Културно наслеђе Руске Федерације, |
- Богуславский, Владимир Вольфович (2001). Славянская энциклопедия. Киевская Русь – Московия: в 2 т. Т.2 Н-Я. ОЛМА Медиа Групп. стр. 409—410. ИСБН 978-5-224-02251-9.
- (језик: немачки) Wиллибалд Сауерлäндер: Дие Бронзетüр вон Ноwгород. Р. Пипер & Цо, Минхен 1963