Лењи лорији

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Spori loris)

Спори лорис[1]
Лењи лори
Nycticebus coucang
CITES Appendix I (CITES)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Strepsirrhini
Porodica: Lorisidae
Potporodica: Lorinae
Rod: Nycticebus
É. Geoffroy, 1812
Типска врста
Lori bengalensis
Мапа приказује распрострањеност три врсте спорог лорија: Сундски спори лори (Н. цоуцанг) у Тајланду, Малезији и Индонезији; Бенгалски спори лори (Н. бенгаленсис) у Источној Индији, Кини, Бангладешу, Бутану, Бурми, Тајланду, Лаосу, Вијетнаму и Камбоџи; и патуљасти спори лори (Н. пyгмаеус) у Вијетнаму и Лаосу.
Распрострањеност врста рода Нyцтицебус спп.
означен црвеним = Патуљасти спори лори; означен плавим = Бенгалски спори лори;
означени браон бојом = остале врсте

Лењи лорији[2] или троми лорији, спори лорији (Nycticebus) су род од неколико врста мокроносих примата из породице лорија (Lorisidae). Насељавају јужну и југоисточну Азију, од Бангладеша и Североисточне Индије на западу до Филипина на истоку, и од кинеске провинције Јунан на северу до острва Јава на југу.

Начин живота[уреди | уреди извор]

Лењи лори живи самотњачким начином живота, а територију на којој се креће маркира урином и то тако да прво уринира на предње удове које потом трља о гране да би обележио територију. У потпуности су ноћне животиње, а током дана спавају. Иако су познати по свом спором кретању, способни су и за врло брзе покрете уколико се нађу у опасности или лове плен. Такође, када су узнемирени оглашавају се кратким пиштавим звуцима и излучују посебни токсин из жлијезда руку.

Одбрамбени механизам[уреди | уреди извор]

Лењи лори је један од ретких отровних сисара. Популарни су у нелегалној трговини љубимцима, мада многи не знају да би требало да се чувају отрова, који лори испушта из лактова. Када је угрожена, животиња узима токсин у уста и меша га са пљувачком. После тога олиже своје крзно да би отерала нападаче. Отров може узроковати смрт анафилактичким шоком.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Храни се воћем, биљем, глодарима, малим гмизавцима, птицама, малим сисарима.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Паре се током цијеле године и сматра се да су моногамни. Женка најчешће рађа једног младунца након гравидитета од 186 – 193 дана. Новорођени лорији су тешки 35 – 45 грама. Мужјаци су јако територијални и постају нетолерантни према младунцима када они наврше 18 мјесеци и терају их из заједнице.

Врсте[уреди | уреди извор]

Род Nycticebus укључује следеће врсте:

Reference[уреди | уреди извор]

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]