Срби који су добили Пулицерову награду

Први добитник Пулицерове награде међу Србима је научник Михајло Пупин, други прималац овог признања је песник Душан Чарлс Симић, трећи новинар Волтер Богданић, који је добио чак три Пулицера, а четврти добитник Пулицерове награде је фотограф Ројтерса Горан Томашевић

• Михајло Идворски Пупин (1854—1935) био је професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Током научног и истраживачког рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније. Најважније откриће су му Пупинови калемови. Коришћење поменутих калемова у телефонским разговорима на великим раздаљинама, у његову част названо је – пупинизација. Године 1924. освојио Пулицерову награду за аутобиографски роман „Од пашњака до научењака“. Књига је објављена и на енглеском језику по називом „From immigrant to inventor“.

• Душан Чарлс Симић (1938—2023) један од најаутентичнијих авангардних пјесника. Славу је стекао стиховима „О Одисеју који прави грчку баклаву“ и „Офелији која жваће жваку“. Са породицом отишао у Америку 1954. године, одрастао у Чикагу, а дипломирао на Њујоршком Универзитету. Пулицерову награду је добио 1990. године за збирку „The World Doesn't End“, пошто му је за длаку измакла годину дана раније за збирку изабраних пјесама од 1963-1983.

• Волтер Богданић (1950) потиче из старе српске колоније у Чикагу. Студирао је новинарство и политику на Универзитету Висконсин, а професионално се новинарством почео бавити 1973. године. Прву Пулицерову награду добио је 1988. године као репортер листа Wall Street Journal за истраживања и серију текстова о илегалним медицинским лабораторијама у Америци, на основу којих је написао књигу „Велика бела лаж“. Другог Пулицера је освојио 2005. године за истраживање несрећних случајева у америчкој жељезници, под називом „Смрт под вагонима“, а трећу Пулицерову награду, 2008. године за истраживачки текст о отровним кинеским производима на америчком тржишту.

• Горан Томашевић, рођен (1969). године у Београду. За агенцију Ројтерс ради од 1996. године. Више од 20 година фото-апаратом бележи сукобе широм света – са простора бивше Југославије, Ирака, Авганистана, Либије, Сирије, Египта, Јужног Судана, Конга, Мозамбика, Бурундија, Нигерије и других кризних подручја. За најбољег фотографа агенције Ројтерс проглашен је четири пута. Лист Гардијан 2013. године прогласио га је за најбољег новинског фотографа на свету. Фотограф из Србије, Горан Томашевић, као члан тима Ројтерса, добитник је Пулицерове награде за 2019. годину. Опис награђене фотографије је „Петао пролази поред мртвог тела члана банде Барио-18 у Сан Педро Сули (Септембар 28, 2018/Горан Томашевић)“. Ројтерсов тим од 11 фотографа је Пулицерову награду добио у Бреакинг Неwс категорији, за живописну и запањујућу визуелну причу о стремљењима и очају миграната док су путовали у САД из Централне и Јужне Америке.