Стахиоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Стахиоза
Називи
IUPAC назив
(2R,3R,4S,5R,6R)-2-[(2S,3S,4S,5R)- 3,4-Dihidroksi-2,5-bis(hidroksimetil) oksolan-2-il]oksi-6-[ [(2S,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-[ [(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6- (hidroksimetil)oksan-2-il]oksimetil] oksan-2-il]oksimetil]oksan-3,4,5-triol
Други називи
β-D-Фруктофуранозил-О-α-D
-галактопиранозил-(1→6)-О-α-D
-галактопиранозил-(1→6)-α- D-глукопиранозид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ECHA InfoCard 100.006.754
EC број 207-427-3
  • C([C@@H]1[C@H]([C@@H]([C@H]
    ([C@H](O1)OC[C@@H]2[C@@H] ([C@@H]([C@H]([C@H](O2)O
    C[C@@H]3[C@@H]([C@@H]([C@H]
    ([C@H](O3)O[C@]4([C@H]
    ([C@@H]([C@H](O4)CO)O)O) CO)O)O)O)O)O)O)O)O)O)O
Својства
C24H42O21
Моларна маса 666,578 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Стахиоза је тетрасахарид који се састоји од две α-D-галактозне јединице, једне α-D-глукозне јединице, и једне β-D-фруктозне јединице секвенционо повезане као gal(α1→6)gal(α1→6)glc(α1↔2β)fru. Стахиоза се природно јавља у бројном поврћу (нпр. у грашку, соји) и више других биљки.

Стахиоза је мање слатка од сахарозе, око 28% по тежини. Она се углавном користи као заслађивач.[3] Стахиоза се не сварује у потпуности у људском организму. Она пружа 1,5 до 2,4 kcal/g (6 до 10 kJ/g).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Накакуки, Т. (2002). „Пресент статус анд футуре оф фунцтионал олигосаццхариде девелопмент ин Јапан” (ПДФ). Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 74 (7): 1245—1251. дои:10.1351/пац200274071245. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]