Стахиоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стахиоза
Стацхyосе.свг
Називи
ИУПАЦ назив
(2R,3R,4S,5R,6R)-2-[(2S,3S,4S,5R)- 3,4-Дихидрокси-2,5-бис(хидроксиметил) оксолан-2-ил]окси-6-[ [(2S,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-трихидрокси-6-[ [(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-трихидрокси-6- (хидроксиметил)оксан-2-ил]оксиметил] оксан-2-ил]оксиметил]оксан-3,4,5-триол
Други називи
β-D-Фруктофуранозил-О-α-D
-галактопиранозил-(1→6)-О-α-D
-галактопиранозил-(1→6)-α- D-глукопиранозид
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ЕЦХА ИнфоЦард 100.006.754
EC број 207-427-3
Својства
C24Х42О21
Моларна маса 666,578 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Стахиоза је тетрасахарид који се састоји од две α-D-галактозне јединице, једне α-D-глукозне јединице, и једне β-D-фруктозне јединице секвенционо повезане као gal(α1→6)gal(α1→6)glc(α1↔2β)fru. Стахиоза се природно јавља у бројном поврћу (нпр. у грашку, соји) и више других биљки.

Стахиоза је мање слатка од сахарозе, око 28% по тежини. Она се углавном користи као заслађивач.[3] Стахиоза се не сварује у потпуности у људском организму. Она пружа 1,5 до 2,4 kcal/g (6 до 10 kJ/g).

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Накакуки, Т. (2002). „Пресент статус анд футуре оф фунцтионал олигосаццхариде девелопмент ин Јапан” (ПДФ). Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 74 (7): 1245—1251. дои:10.1351/пац200274071245. 

Спољашње везе[уреди]