Стеван Копривица
| Стеван Копривица | |
|---|---|
| Датум рођења | 29. новембар 1959. |
| Место рођења | Котор ФНР Југославија |
Стеван Копривица (Котор, 29. новембар 1959) српски и црногорски је драмски писац, драматург, сценариста и универзитетски професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен 29. новембра 1959. године у Котору, одрастао је и школовао се у Херцег Новом.[1] Завршио је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду[2] у класи професора Ратка Ђуровића. Живи и ради у Београду и Херцег Новом.
Написао је преко тридесет изведених позоришних комада, а сценариста је и више филмова и ТВ серија.
Један је од оснивача Фестивала позоришта за дјецу у Котору.[3] Био је дугогодишњи управник Малог позоришта „Душко Радовић“, а сада је председник Управног одбора позоришта „Бошко Буха“.[3]
Он је редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности[4] Универзитета уметности у Београду и Факултету драмских умјетности на Цетињу.[5]
Са супругом Љубицом има кћерку Станиславу Копривицу, која је позоришни редитељ.[6]
Награде[уреди | уреди извор]
- Стеријина награда за драматизацију Башта сљезове боје[7]
- Стеријина награда за драмски текст Бокешки D-мол[7]
- Награда за најбољу комедију Ми чекамо бебу на Фестивалу Дани комедије у Јагодини[7]
- Награда Фестивала позоришта за децу у Котору за комад Новела од љубави[7]
- Награда „Змајевих дечјих игара“ за представу Мој први разред[7]
- Награда Удружења драмских писаца Србије за драму Добро јутро адмирале[7]
- Награда за текст Бокешки D-мол на Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије“ 2006. године[7]
- Награда за најбољу представу Провиденца на Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије“ 2014. године[7]
Дела[уреди | уреди извор]
Театрографија[уреди | уреди извор]
- Дуго путовање у Јевропу (Београдско драмско позориште (БДП), режија: Е. Савин)[8]
- Југо ноктурно (БДП)[8]
- Три чекића, о српу да и не говоримо (Српско народно позориште)[8]
- Оружје збогом (БДП, режија: Н. Јањетовић)[8]
- У пола цене[8] (БДП, режија: С. Копривица)
- M(ј)ешовити брак (Атеље 212, режија: M. Караџић)[8]
- Ратна кухиња (Атеље 212, режија: M. Караџић)[8]
- Анђела (Звездара театар, режија: M. Караџић)
- Навала (Звездара театар, режија: Е. Савин)[8]
- Тре сорелле (Звездара театар, режија: M. Караџић)[8]
- Талични Том и Далтони (Мало позориште „Душко Радовић”, режија: M. Караџић)[8]
- Виђење Исуса Криста у касарни ВП 2507 (Позориште Бошко Буха)[8]
- Ми чекамо бебу (Мало позориште „Душко Радовић”, режија: M. Караџић)
- Бајковизија (Мало позориште „Душко Радовић”, у сопственој режији)[8]
- Девета дефанзива (Крушевачко позориште)[8]
- Оружје збогом (Београдско драмско позориште)[8]
- Збогом оружје (Народно позориште Тимочке крајине - Центар за културу Зоран Радмиловић)[8]
- Новогодишња авантура Таличног Тома (Мало позориште „Душко Радовић”)[8]
- Башта сљезове боје - драматизација (Мало позориште „Душко Радовић”, режија: M. Караџић)[8]
- Мали Радојица и Краљевић Марко (Позориште Бошко Буха, режија: M. Караџић)[8]
- Кад порастеш бићеш ја (Позориште Бошко Буха)[8]
- Деда Мразов бајкодром (Позориште Бошко Буха)[8]
- Тајна плаве птице (Позориште Славија)[8]
- Анђела (Звездара татар)[8]
- Легенда о постанку (Будва Град театар)[8]
- Жаклина Бандека (Култ театар)[8]
- Диван дан (ФаВи)[8]
- Пластика (Театар Вук)[8]
- Са друге стране јастука (Позориште на Теразијама)[8]
- Три мускетара (Позориште Бошко Буха, режија: M. Караџић)[8]
- Лепотица и звер (Позориште Бошко Буха, режија: M. Караџић)[8]
- Помјерање тла (Црногорско народно позориште, режија: Е. Савин)[9]
- Новела од љубави (Градско позориште у Подгорици,[10] режија: M. Караџић)
- Заувијек твој (Градско позориште у Подгорици], режија: M. Караџић)[9]
- Бокешки D-молл (Центар за културу Тиват,[10] режија: M. Караџић)
- Инноминато (Центар за културу Тиват, режија: M. Караџић)[11]
- Бетула у малу валу (Центар за културу Тиват, режија: M. Караџић)[12]
- Бока Хотел (Центар за културу Тиват, режија: Ђ. Тешић)[13]
- Провиденца (Центар за културу Тиват, режија: Е. Савин)[14]
- Чаробњак (Краљевско позориште ''Зетски дом'' Цетиње[15], режија: M. Караџић)
- Ноћ четири мјесеца (Херцегновско позориште, режија: С. Копривица)
- Школа (режија: Даријан Михајловић)
- Зелена чоја Монтенегра (Београдско драмско позориште, Градско позориште Подгорица, Град театар у Будви; режија: Никита Миливојевић)[16]
ТВ серије[уреди | уреди извор]
- Контраш (1996)
- Код луде птице (1998)
- M(ј)ешовити брак (2003-2007)
- Премијер (2007)
- То топло љето (2008)
- Будва на пјену од мора (2012-2013)
- Сенке над Балканом (2016-2020)
Филмски сценарији и ТВ драме[уреди | уреди извор]
- Зелена Чоја Монтенегра
- Балканска браћа (2005)
- Нека чудна земља
- Биће боље (1994)
- Рат уживо (2000)
- Кројачи џинса (1982)
- Промени ме (2007)
- Чарлстон за Огњенку (2008)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Стеван Копривица: Вратио сам се у Нови, али више не личи на град из мог дјетињства - ЦдМ”. www.цдм.ме (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-18.
- ^ http://www.srpskilegat.rs/rodjen-je-dramski-pisac-stevan-koprivica/?pismo=lat
- ^ а б „Direktor”. Gradsko Pozorište (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Stevan Koprivica | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
- ^ Gore, Univerzitet Crne. „Univerzitet Crne Gore - O Univerzitetu”. UCG - Univerzitet Crne Gore (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-18.
- ^ Raković, Brankica (2016-08-01). „Staša Koprivica: Vaspitavali su me kao hajduka, ne kao princezu”. Lola (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б в г д ђ е ж „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б Jadran, Radio. „Stevan Koprivica: U zoni provizorijuma moja ostavka je „scenes a faire“, scena koja se mora izvršiti | Radio Jadran” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б Gradsko pozorište u Podgorici[мртва веза]
- ^ Pozornica.Me (2020-09-15). „Innominato”. Pozornica.Me | Portal teatra! (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Premijera predstave "Betula u malu valu"”. Radio DUX (на језику: хрватски). 2014-07-24. Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Filmska ekranizacija predstave „Boka hotel“”. Radio Tivat (на језику: српски). 2015-04-12. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Novosađani ispratili “Providencu” desetominutnim ovacijama”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2011.
- ^ „ИНТЕРВЈУ Никита Миливојевић: Међу нама има још људовања”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Stevan Koprivica на сајту IMDb (језик: енглески)
- Koprivica - Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
