Стилови тетовирања

С Википедије, слободне енциклопедије
Трибал
Хаида стил
Келтска

Стилови тетовирања нису баш лако подељиви из разлога што се многи међусобно допуњују и комбинују. Поред тога постоје разни мотиви и другачији начини извођења истих, које не можете сврстати ни у један познати стил.

Трибали[уреди | уреди извор]

Скраћени назив за врсту тетовирања која је доживела огромну популарност у Сједињеним Америчким Државама и Европи почетком деведесетих година, а која је инспирисана традиционалном уметношћу тетовирања домородаца пацифичких острва као што су племена Iban, Kayan и Dijak са Борнеа, домороци са Хаваја, Самое и Полинезије.

Хаида[уреди | уреди извор]

Муњевите змије, кит који једе гром птице, двоглаве морске змије и животиње које се трансформишу у људе налазе се међу неким од најживописнијих створења која су украшавала тела, домаћинство као и церемонијалне поседе Индијанаца са северозападне обале Америке. Динамична сликовитост ових народа, изражена у стилу колико ритмичном и течном толико и тако сложеном, створила је једну од најизванреднијих светских уметничких традиција. То је уметност са виталношћу и дубоким значењем за оне који припадају њеној култури.

Celtic (келтска тетоважа)[уреди | уреди извор]

Келтске тетоваже се, наравно, базирају на традиционалним келтским мотивима. Обично оне представљају компликоване међусобно преплетене линије, често у форми венаца око руке, али исто тако и у виду крстова или разних животиња. Неке аспекте келтских мотива у тетовирању су усвојили неонацисти, али оне нису нужно симбол ове идеологије.

Old school (стара школа тетовирања)[уреди | уреди извор]

Стара школа тетовирања подразумева цртеже оивичене дебелим линијама, изражено црно сенчење, ограничен избор основних боја и класичне мотиве као што су: црни пантери, срца, бодежи, пинап девојке и руже. Главна поента овог стила је што људи који их носе желе да им слике изгледају старо, али у исто време желе да су квалитетно урађене.

Fine line (Танка линија)[уреди | уреди извор]

Деликатне скице, често веома детаљне. Успех готове тетоваже великим делом зависи од уметниковог коришћења негативног простора, и његовог или њеног уздржавања од додавања још детаља.

Realistic (реалисичне)[уреди | уреди извор]

Фотографски квалитет рада, обично портрети драгих особа, омиљене животиње, ратници, познате личности и слично или сцене из природе. Слике узете са фотографија, најбоље ради неко ко може да створи реалну фотографску слику. Обично се ради црном и сивом бојом.

Biomehanical (биомеханика)[уреди | уреди извор]

Биомеханика се заснива углавном на мотивима из тема научне фантастике. Најпознатији стваралац и неко ко има највише удела у овом стилу је засигурно Ханса Рудолфа Гигера, аутор (Осмог путника). Изглед и конструкције свемирских бродова се често виђају на овим тетоважама претворене у део механизма који вири кроз процеп на кожи.

Гребач (scratcher)[уреди | уреди извор]

Лоше урађена или изгребана односи се на непрофесионалне тетоваже. Затворске тетоваже и тетоваже банди спадају у ову категорију, рад који је највероватније урађен са једном иглом, често шиваћом или са шпенадлом, умоченом у туш и затим избоцкана на сопствену или кожу пријатеља.

Hot rod – Рокабили[уреди | уреди извор]

Кола, кључеви, свећице, волани, зубчаници, клипови, мотори, пламен, танке пруге, Бети, пинап, точкови, камиони ....

Free hand (слободна рука)[уреди | уреди извор]

Као што сам назив каже то су тетоваже рађене слободном руком. Под тим се подразумева да се тетоважа ради без помоћи пресликача. Овај стил је један од најцењенијих код тату мајстора. Најчешће се користи и ради када су у питању преправке старих тетоважа или када се више слика позадином спаја у једну. Морате имати у виду да када вам неко допусти да му радите овај тип тетоваже на чистој кожи, поклонио вам је своје поверење, али и морате бити свесни својих истинских могућности да успешно реализујете тако нешто, јер нема брисања. За успешне слике овог стила су потребне и године искуства.

Lettering (писање слова)[уреди | уреди извор]

Овај стил представљају тетоваже, односно слова која носе одређене поруке, иницијале или имена и поприлично је популаран. Многи кроз овај стил тетовирања виде начин да људима око себе пошаљу конкретну поруку или пак да искажу љубав, осећања или припадност некој групи. Често се комбинује са другим стиловима.

Стил тетовирања базиран на азијатском словном систему[уреди | уреди извор]

Један од тренутно најпопуларнијих облика тетоваже су кањи тетоваже. То су тетоваже разних идеографских азијских словних система, и често их тетовирају мајстори за тетоважу који уопште не разумеју њихово значење. Као резултат тога, многи људи се шетају унаоколо носећи на себи тетоважу која има потпуно другачије значење од онога што они мисле. Коначно, мајстори тетоваже немају баш високо мишљење о људима који носе кањи тетоваже јер то су углавном људи који их бирају зато што лепо изгледају а не због њиховог значења.

Оријентални стил[уреди | уреди извор]

Овај стил тетовирања се више бави приступом него темом. Он користи цело тело као сликарско платно, пре него западни приступ додавања тетоваже. Оријентални стил обично у дизајне инкорпорише ковитлајуће обрасце и фигуре из источњачке митологије.

Тебори[уреди | уреди извор]

Тебори представља традиционал начин јапанског ручног тетовирања. Многи мајстори тетоваже цене тебори због тога што је том врстом тетовирања могуће постићи много боље сенчење него са машиницом.

Ирезуми[уреди | уреди извор]

Ирезуми представља јапански назив за тетовирање. Настала је од корена глагола иреру, који значи уметнути, и именице суми, која значи црно мастило .

I у Јапану и на западу многи користе реч ирезуми за класично тетовирање, мада то технички није тачно. Ирезуми се односи на Едо период када је тетоважа била практикована као казна за кривично дело.

Моко[уреди | уреди извор]

Моко или мокомокаи је фацијална тетоважа Маора са Новог Зеланда, али се у данашњем свету свака тетоважа на лицу погрешно назива моко. Првобитно је тетовирана као знак иницијације и код мушкараца и код жена. Поглавице су тетовирале моко као знак примирја. Жене су носиле мале моко тетоваже на бради.

Референце[уреди | уреди извор]