Стивен Чу

С Википедије, слободне енциклопедије
Стивен Чу
(朱棣文, Зхū Дìwéн)[1]
Стевен Цху
Лични подаци
Датум рођења28 фебруар 1948(1948-02-28)
Место рођењаСент Луис, Мисури
ДржављанствоСАД
ОбразовањеУниверзитет Рочестера (Б.А./Б.С.)
Универзитет Калифорније (Беркли) (Пх.D.)
Научни рад
Пољеатомска физика, биофизика, физика полимера
НаградеНобелова награда за физику (1997)
Званични веб-сајт
www.energy.gov/,%20profiles.stanford.edu/steve-chu

Стивен Чу (енгл. Steven Chu,[2] ,[3][4][5][6][7] 28. фебруар 1948 -)[8] је амерички физичар и нобеловац кинеског порекла који је служио као министар енергије у администрацији председника Барака Обаме. Чу је познат по томе што је у лабораторијама Белл Лабс вршио истраживања хлађења и задржавања атома ласерским зрацима, а за шта је године 1997. добио Нобелову награду заједно са Клод Коен-Тануђиом и Вилијамом Данијелом Филипсом.[8] Када је именован за министра,[9] предавао је физику и молекуларну биологију на Универзитету Калифорније у Берклију те служио као директор Националне лабораторије Ловренс Беркли,[10][11][12] где се проучавају биолошке системе на једномолекуларном нивоу. Пре тога је предавао физику на Универзитету Станфорд.

Чу је дао оставку на положај министра за енергију 22. априла 2013.[13][14][15][16][17] Он се вратио на Станфорд као професор физике и професор молекуларне & ћелијске физиологије.

Познат је као ватрени заговорник алтернативних извора енергије, али и нуклеарне енергије, те тврди да је ослобађање света о зависности од фосилних горива кључан предуслов борбе против климатских промена.[18][19][20] Чу предлаже стварање глобалне „глукозне економије” - облика нискокарбонске економије у којој би се глукоза из тропског биља данас искориштавала на исти начин као нафта.[21] Чу је такође познат и као творац предлога да се кровови зграда боје у бело како би се тиме рефлектовала сунчева светлост у свемир, односно тако умањио ефект глобалног загревања.

Енергија и климатске промене[уреди | уреди извор]

Стивен Чу (десно) са ИЕА извршним директором Фатихом Биролом (средина) и Оливером Индервилдом (лево) на Оксфордској унији, Универзитета у Оксфорду

Чу је био вокални заговорник спровођења даљих истраживања обновљиве и нуклеарне енергије, тврдећи да је удаљавање од фосилних горива есенцијално за спречавање даљих климатских промена и глобалног загревања.[18][19][20] Он је исто тако говорио 2009 и 2011 на америчком Националном америчком такмичењу о значају америчких студената у научним пољима, наглашавајући њихову будућу улогу у планирању животне средине и глобалним иницијативама. Чу је рекао да типична термоелектрана на фосилна горива емитује 100 пута више радијације него нуклеарна електрана.[22]

Чу упозорава да глобално загревање може да уништи Калифорнијске фарме у току једног века.[23] Он се придружио Копенхагенском климатском савету, међународној колаборацији између бизниса и науке успостављеног с циљем стварања момента за УН конференцију о климатским променама из 2009 у Копенхагену, Данска.[24]

Године 2015, Чу је потписао Мајнауску декларацију 2015 о климатским променама финалног дана 65. Линдауског састанка Нобелових лауреата. Ту декларацију је укупно потписало 76 Нобелових лауреата и она је била уручена тадашњем председнику Француске, Франсои Оланду, као део успешног ЦОП21 климатског самита у Паризу.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „朱棣文掌能源部 王邦彥讚選得對” (на језику: Традитионал Цхинесе). СИНА. 11. 12. 2008. Архивирано из оригинала 13. 12. 2008. г. Приступљено 11. 12. 2008. 
  2. ^ Цху, Стевен wас елецтед а феллоw оф тхе Америцан Пхyсицал Социетy ин 1986 фор хис цонтрибутионс ин атомиц пхyсицс анд ласер спецтросцопy, инцлудинг тхе фирст обсерватион оф паритy нон-цонсерватион ин атомс, еxцитатион анд прецисион спецтросцопy оф поситрониум, анд тхе оптицал цонфинемент анд цоолинг оф атомс.
  3. ^ „能源部长朱棣文宣布近期辞职”. СиноВисион. 
  4. ^ „美国能源部长朱棣文”. Xинхуа Неwс Агенцy. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. 
  5. ^ „前能源部长朱棣文 返史丹福大学执教”. Сина Цорп. 
  6. ^ „美国能源部部长朱棣文访问北大并与师生座谈”. Пекинг Университy. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. 
  7. ^ „雷射的應用–捕捉原子與中性粒子”. Натионал Сциенце Цоунцил. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. 
  8. ^ а б Фрäнгсмyр, Торе, ур. (1998). „Стевен Цху Аутобиограпхy”. Тхе Нобел Призес 1997. Лес Приx Нобел. Стоцкхолм: Нобелова фондација. Приступљено 25. 6. 2007. 
  9. ^ „Др. Стевен Цху, Сецретарy оф Енергy”. Унитед Статес Департмент оф Енергy. Приступљено 24. 2. 2009. 
  10. ^ Асхкин, А.; Дзиедзиц, Ј. M.; Бјоркхолм, Ј. Е.; Цху, С. (1986). „Обсерватион оф а сингле-беам градиент форце оптицал трап фор диелецтриц партицлес”. Оптицс Леттерс. 11 (5). Бибцоде:1986ОптЛ...11..288А. дои:10.1364/ОЛ.11.000288. 
  11. ^ Рааб, Е.; Прентисс, M.; Цабле, А.; Цху, С.; Притцхард, D. (1987). „Траппинг оф Неутрал Содиум Атомс wитх Радиатион Прессуре”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 59 (23): 2631—2634. Бибцоде:1987ПхРвЛ..59.2631Р. ПМИД 10035608. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.59.2631. 
  12. ^ Цху, С.; Бјоркхолм, Ј.; Асхкин, А.; Цабле, А. (1986). „Еxпериментал Обсерватион оф Оптицаллy Траппед Атомс”. Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 57 (3): 314—317. Бибцоде:1986ПхРвЛ..57..314Ц. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.57.314. 
  13. ^ Неwс, А. Б. C. (11. 11. 2011). „Wхите Хоусе Емаил: Енергy Сецретарy Цху Муст Го 'Ас Соон Ас Поссибле'”. АБЦ Неwс. Приступљено 19. 7. 2017. 
  14. ^ Диxон, Дариус. „Енергy Сецретарy Стевен Цху то ресигн”. Политицо. Приступљено 1. 2. 2013. 
  15. ^ Муфсон, Стевенсон. „Енергy сецретарy Стевен Цху ресигнс”. Тхе Wасхингтон Пост. Приступљено 23. 1. 2017. 
  16. ^ Далтон, Р (2009). „Стевен Цху препарес фор поwер”. Натуре. 457 (7227): 241. ПМИД 19148062. дои:10.1038/457241а. 
  17. ^ Сервице, Р. Ф. (2007). „Стевен Цху профиле. Стееринг а натионал лаб инто тхе лигхт”. Сциенце. 315 (5813): 784. ПМИД 17289971. дои:10.1126/сциенце.315.5813.784. 
  18. ^ а б Хеберт, Х. Јосеф (11. 12. 2008). „Енергy сецретарy пицк аргуес фор неw фуел соурцес”. Ассоциатед Пресс. Приступљено 16. 12. 2008. 
  19. ^ а б Сарах Јане Триббле, 'Нуцлеар: Дарк хорсе енергy алтернативе,' Оакланд Трибуне, 2007-06-18. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2013)
  20. ^ а б Дирецторс оф ДОЕ Натионал Лабораториес (август 2008). „А Сустаинабле Енергy Футуре: Тхе Ессентиал Роле оф Нуцлеар Енергy” (ПДФ). Департмент оф Енергy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 12. 2008. г. Приступљено 27. 12. 2018. 
  21. ^ „А сциентист wхо ис он тап, он топ”. Ст. Петерсберг Тимес. 26. 7. 2009. Архивирано из оригинала 24. 1. 2010. г. Приступљено 10. 1. 2010. 
  22. ^ Стевен Цху: ‘Цоал ис Мy Wорст Нигхтмаре’, Wалл Ст. Јоурнал, Децембер 11, 2008
  23. ^ Ромм, Јое (9. 2. 2009). „Стевен Цху'с фулл глобал wарминг интервиеw: "Тхис ис а реал ецономиц дисастер ин тхе макинг фор оур цхилдрен, фор yоур цхилдрен."”. Цлиматепрогресс.орг. Архивирано из оригинала 24. 04. 2011. г. Приступљено 26. 1. 2012. 
  24. ^ „Цоунциллорс: Стевен Цху”. Цопенхаген Цлимате Цоунцил. Архивирано из оригинала 5. 1. 2009. г. Приступљено 11. 12. 2008. 
  25. ^ „Маинау Децларатион”. www.маинаудецларатион.орг. Приступљено 11. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стивен Чу на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stiven_Ču&oldid=27675037”