Суплетивизам
Изглед
Суплетивизам (лат. supplere - допунити, заменити) у граматици означава промену речи при којој се уместо додавања наставака за облик (именски, глаголски) на граматичку основу, облици променљивих речи добијају допуњавањем, употребом различитих облика који се некад делимично, а некад и потпуно разликују од системских облика.[1] Суплетивизам је заснован на значењским односима где се два различита скупа гласова (фонема) повезују у једном заједничком, лексичком значењу.[1]
Примери у српском језику
[уреди | уреди извор]- Именице: човек (једнина) → људи (множина)
- Придеви: добар (позитив) → бољи (компаратив)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Живојин Станојчић; Љубомир Поповић (2000). „19. Суплетивизам у промени облика речи”. Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 123 и 124. ISBN 978-86-17-08190-2.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Живојин Станојчић; Љубомир Поповић (2000). „19. Суплетивизам у промени облика речи”. Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 123 и 124. ISBN 978-86-17-08190-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Surrey Suppletion Database — примери суплетивизма у различитим језицима (језик: енглески)