Супрамолекуларна хемија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример супрамолекуларне конструкције.[1]
Супрамолекуларни комплекс хлоридног јона, кукурбит[5]урила, и кукурбит[10]урила.[2]
Пример механички везане молекуларне архитектуре, у овом случају ротаксана.[3]
Пример домаћин-гост хемије.[4]
Домаћин-гост комплекс са п-ксилилендиамонијум везом унутар кукурбитурила.[5]
Интрамолекуларно самоформирање фолдамера.[6]

Супрамолекуларна хемија је домен хемије који је изван самих молекула. Фокус ове области хемије је на хемијским системима формираним од дискретног броја молекуларни подјединица или компоненти. Силе које су одговорне за просторну организацију могу да варирају од слабих (интрамолекуларне силе, електростатичке или водонично везивање) до јаких (ковалентно везивање), докле год је степен електронског спрезања између молекуларних компоненти мали у односу на релевантне енергијске параметре компоненте.[7][8] Док је фокус традиционалне хемије на ковалентним везама, супрамолекуларна хемија се бави слабијим и реверзибилним нековалентним интеракцијама између молекула. Те силе обухватају водонично везивање, металну координацију, хидрофобне силе, ван дер Валсове силе, пи-пи интеракције и електростатичке ефекте. Важни концепти који су демонстрирани супрамолекуларном хемијом обухватају молекуларно самоформирање, савијање, молекуларно препознавање, домаћин-гост хемију, механички везане молекуларне архитектуре, и динамичку ковалентну хемију.[9] Истраживање нековалентних интеракција је од пресудног значаја за разумевање многих биолошких процеса. Биолошки системи су честа инспирација за супрамолекуларна истраживања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хасенкнопф, Бернолд; Лехн, Јеан-Марие; Кнеисел, Борис О.; Баум, Герхард; Фенске, Диетер (1996). „Селф-Ассемблy оф а Цирцулар Доубле Хелицате”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион ин Енглисх. 35 (16): 1838. дои:10.1002/ание.199618381. 
  2. ^ Даy; А. I.; et al. (2002). „А Цуцурбитурил-Басед Гyросцане: А Неw Супрамолецулар Форм Тхис ресеарцх wас суппортед бy тхе Аустралиан Ресеарцх Цоунцил анд тхе Университy оф Неw Соутх Wалес. Г.Р.L. ацкноwледгес тхе аwард оф а Роyал Социетy Феллоwсхип тенабле ин Аустралиа”. Ангеw. Цхем. Инт. Ед. 41 (2): 275—277. дои:10.1002/1521-3773(20020118)41:2<275::АИД-АНИЕ275>3.0.ЦО;2-M. 
  3. ^ Браво; Ј. А.; et al. (1998). „Хигх Yиелдинг Темплате-Дирецтед Сyнтхесес оф [2]Ротаxанес”. Еур. Ј. Орг. Цхем. 1998 (11): 2565—2571. дои:10.1002/(СИЦИ)1099-0690(199811)1998:11<2565::АИД-ЕЈОЦ2565>3.0.ЦО;2-8. 
  4. ^ Андерсон, Саллy; Андерсон, Харрy L.; Басхалл, Алан; МцПартлин, Марy; Сандерс, Јеремy К. M. (1995). „Ассемблy анд Црyстал Струцтуре оф а Пхотоацтиве Арраy оф Фиве Порпхyринс”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион ин Енглисх. 34 (10): 1096. дои:10.1002/ание.199510961. 
  5. ^ Фрееман, W. А. (1984). „Струцтурес оф тхеп-xyлyленедиаммониум цхлориде анд цалциум хyдрогенсулфате аддуцтс оф тхе цавитанд 'цуцурбитурил', Ц36Х36Н24О12”. Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б. 40 (4): 382. дои:10.1107/С0108768184002354. 
  6. ^ Сцхмитт, Јеан-Лоуис; Стадлер, Адриан-Михаил; Кyритсакас, Натхалие; Лехн, Јеан-Марие (2003). „Хелицитy-Енцодед Молецулар Страндс: Еффициент Аццесс бy тхе Хyдразоне Роуте анд Струцтурал Феатурес”. Хелветица Цхимица Ацта. 86 (5): 1598. дои:10.1002/хлца.200390137. 
  7. ^ Лехн, ЈМ (1993). „Супрамолецулар цхемистрy”. Сциенце. 260 (5115): 1762—3. Бибцоде:1993Сци...260.1762Л. ПМИД 8511582. дои:10.1126/сциенце.8511582. 
  8. ^ Supramolecular Chemistry, J.-M. Lehn, Wiley-VCH. 1995. ISBN 978-3-527-29311-7..
  9. ^ Геннадy V. Осховскy, Др. Др., Давид Н. Реинхоудт, Проф. Др. Ир., Wиллем Вербоом, Др. (2007). „Супрамолецулар Цхемистрy ин Wатер”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 46 (14): 2366—2393. ПМИД 17370285. дои:10.1002/ание.200602815. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Супрамолекуларна хемија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Supramolekularna_hemija&oldid=23965868”