Свечаности слободе

Центар Крушевца

Свечаности слободе су претеча данашњих „Видовданских свечаности“ у граду Крушевцу. Све је почело 1965. године, када је група крушевачких интелектуалаца, на челу са академиком Добрицом Ћосићем, осмислила јединствен културни догађај по узору на античке манифестације које су се организовале у старој Грчкој…

Историјат

На Видовдан 1943. године на Стратишту, покрај данашњег Васпитно-поправног дома, у знак одмазде фашисти су стрељали 324 родољуба. То су били углавном млади људи из крушевачког краја, покупљени као таоци. Тај догађај и значај Косовске битке у нашој традицији, били су повод да се установе „Свечаности слободе“. Смисао манифестације је да се ода пошта онима који су гинули за слободу, али не само онима који су страдали у Крушевцу, већ свим жртвама у свету које су жртвовале своје животе за прогрес човечанства. Ту је настала симболика да се пале партизанске и прометејске ватре, односно ватре живота у којима су сагорели они коЈи су гинули за слободу.

„долина поште“ са 12 камених птица

Пограм манифестације почињао је код Споменика косовским јунацима, у строгом центру Крушевца, где би најчешће била свирана композиција „Косовски бој“ Даворина Јенка. Онда би се формирала свечана поворка која би у миру ходала три километра до Слободишта, где би се обавило паљење прометејских ватри, изговорио текст из Есхиловог “Прометеја” и тако почеле „Свечаности Слободе“.

„капија смрти“

Споменик на Слободишту је грађен са следећим натписом: “Под овим небом, човече, усправи се. Хлеб и слобода исто су нама“. Основни елементи споменика су: хумке, „капија смрти“, „долина поште“ са 12 камених птица и „долина живих“, амфитеатар са позорницом и гледалиштем. Суштински елемент и повод Комплекса представља „Стратиште“.

„Свечаности слободе“ су имале широки значај јер се није прослављао само Видовдан већ СЛОБОДА као највећа тековина људскога рода. У том смислу, сваке године би била оформљена посебна комисија за осмишљавање програма. Текстови који су бирани да буду део програма на Слободишту, морали су да буду опште-родојубиви текстови хуманитарне садржине који афирмишу идеју слободе. То су у почетку углавном били текстови античке литературе, и нигде у Југославији није одиграно толико античких драма као што Је то било на Слободишту. Нешто касније доминирале су Шекспирове драме, а потом и дела других аутора која афирмишу ту велику идеју слободе.Посебан значај манифестацији давале су позоришне представе веома афирмисаних кућа из бивше Југославије, попут Народног позоришта, ЈДП-а, БДП-а, Хрватског народног казалишта и Гавеле из Загреба, Осијечког и Сплитског казалишта, Новосадског позоришта, Хорског ансамбла Љубљане и многи других.

У склопу „Свечаности слободе“ на Слободишту су обележена и два велика јубилеја –  шест векова пада Крушевца, када је Јован Бата Путник приредио „Јастру“ (у којој је било ангажовано преко 300 учесника) и шест векова Косовског боја, када је изведена представа "Лазар велики кнез“ по тексту Звонимира Костића.

У стварању манифестације је био ангажован огроман број људи. Поред Добрице Ћосића и Богдана Богдановића (аутора споменика), велики допринос манифестацији дали су Добри Димитријевић, Драгомир Лазић Ђурица, Антоније Маринковић, Небојша Брадић и велики број интетектуалаца који су са великим одушевљењем волонтерски радили да се то изведе. У време одржавања Свечаности слободе град је остајао празан, а народ се селио на Слободиште.

Павиљони за излозбу

Оно што публика није могла да види у Београду и Новом Саду, имала је прилику да види у Крушевцу, на „Свечаностима слободе„. Основни циљ манифестације био је да се афирмише идеја оних који су погинули за слободу. Осим тога, трудили смо се да про- грам буде у циљу националног помирења, јер док се мртви не помире нема нам напретка.