Свети рат

С Википедије, слободне енциклопедије

Свети рат је назив за концепт рата или, у ширем смислу, сваког друштвеног сукоба у којем је једна страна увјерена да га води по дужности коју је прописала божанска или натприродна сила, односно како у њему мора устрајати до коначне побједе. Страна која прогласила свети рат од својих судионика захтијева да се никако не смију обазирати на властите људске и материјалне жртве, односно да ради постизања циља не смију постојати скрупули који иначе постоје у миру или „обичним“ сукобима. Такође се подразумијева како свети рат никако не смије завршити компромисом, него искључиво потпуном побједом властите стране.

Свети ратови се углавном поистовјећују с религијским ратовима, при чему се као најчешћи примјер спомињу концепт џихада у исламу, реконкиста и крсташки ратови. Међутим, у посљедња два вијека се нове идеологије могу такмичити са религијама у фанатизму својих сљедбеника, па државе и режими вођени њима експлицитно или имплицитно, односно у већој или мањој мјери, користе реторику и методе светог рата, најчешће описујући супротну страну као оличење „чистог“ Зла које се мора уништити. Један од примјера је Други свјетски рат гдје су Савезници на такав начин описивали Силе Осовине. Тако је амерички генерал Двајт D. Ајзенхауер своје вођење рата описао као Крсташки рат у Европи, а чак је и службено атеистички Совјетски Савез као наслов своје неслужбене ратне химне одабрао израз Свети рат.

Види још[уреди | уреди извор]