Светилиште Ицукушима

Светска баштина Унеска

Шинтоистичко светилиште Ицукушима
Назив на званичном списку светске баштине
Тори капија светилиште Ицукушима, најпрепознатљивији оријентир, чини се да лебди над водом
Локација	Јапан
Тип	Културно добро
Критеријуми	i, ii, iv, vi
Референца	776
Координате	34° 17′ 45″ Н 132° 19′ 11″ Е
Историја уписа у светску баштину
Упис	1996. (? седница)
Угроженост	не
Локација Светилиште Ицукушима у Јапан.

Светилиште Ицукушима (јапански: 姫路城, Itsukushima-jinja; чита се Ицукушима-џинџа) је шинтоистички храмски комплекс на јапанском острву Ицукушима (Мијаџима) на подручју града Хацукаичија, префектура Хирошима. Сматра се да су најстарије грађевине светилишта подигнуте у 6. веку, док данашње, које представљају складно насложене зграде велике уметничке и техничке вештине извођења јапанске архитектуре, датирају у 12. века. Наиме, светилиште Ицукушима снажним бојама и облицима грађевина истиче контраст на додиру планина и мора, што је у духу јапанског разумевања лепоте крајолика, које комбинује природу и људску креативност. Због тога је светилиште Ицукушима 1996. год. уписано на Унесков списак места светске баштине у Азији.

Светилиште виђено од Тори капије

Ицукушима на илустрованој биографији монаха Ипена из 1299. године, том X.

Верски значај

Капија Тори у мору испред светилишта

Светилиште Ицукушима је посвећено трима кћеркама Сусана, јапанског бога мора и олуја, те брата великог бога сунца, Аматераса (службеног божанства царске куће). Због његове планине Мисен, која је највиша у целом подручју (530 м), цело острво је сматрано светим. Због очувања његове чистоће, вековима никоме није било дозвољено да крочи на њега. Како би се ипак дозволила ходоћашћа, на крају је изграђено светилиште у облику мола (пристаништа), тако да изгледа као да цело светилиште плута испред острва, те тако представља спону, али и границу, између светог и профаног. Надаље, посетиоци су морали својим бродовима да прођу кроз црвени свечани портал (тори) који је изграђен у мору испред храма.

Чистоћа светилишта је тако важна да су царским декретом 1878. године забрањени порођаји, али и умирање у његовој близини. Стога се и данас труднице пребацују на копно ради порођаја, као и јако стари и смртно болесни становници. Сахрањивања на острву су такође строго забрањена.

Историја

Прве зграде светилишта су вероватно подигнуте 593. године, иако се први пут спомињу тек 811. године када је постало службено светилиште војвода Акија током раздобља Хејан (794.-1184.). Светилиште је више пута било уништено, а данашње датира из средине 16. века, али следи дизајн ранијег из 1168. године када је његову обнову осигурао војсковођа Тајра но Кијомори.

У близини главног светилишта је позорница за позориште „но” драма, које је финанцирао Тојотоми Хидејоши у касном 16. веку. „Но” позоришне представе су од давнина биле начин за одавање почасти боговима, а ритуална глума представља кључне догађаје у митолошкој историји шинтоизма. Тори капија изгледа као да плута за време плиме, а за време осеке је приступачна пешице са острва. Уобичајена пракса за посетиоце је да остављају кованице, као залог жеља, у пукотинама његових ногу. Прикупљање шкољака у близини врата је такође популарано током осеке.

Дана 5. септембра 2004. године, светилиште је страдало у тајфуну Сонгда. Његов мол и кровови су делимично били уништени, а светилиште је привремено било затворено због поправке.

Одлике

Светилиште се састоји од главне зграде (Хонша), израђене и састављене како би се постигао склад унутар јединственог концепта дизајна. Зграда се састоји од Харајден (мола), Хајден (молитвена дворана), Хејден (Хеј дворана) и Хонден (главна дворана) на оси Отори. Други објекти, сви високог архитектонског квалитета, су додавани током дугог историјског раздобља.

Архитектонски стил северу окренутог Хонша и западно окренутих зграда светилишта Сеша Мародо-Џинџа, повезаних Кајром (наткривеним ходником), био је под утицајем стила племићких стамбених кућа раздобља Хејан. Фронталним погледом на зграде, од Отори у првом плану на планину у позадини, светилиште подсећа на склопне јапанске параване. Деликатни облици зграда одсликани црвено испред тамно зелене планине створили су маркантан склоп оштрих контраста боја и волумена.

Драматична врата, или тори, светилишта Ицукушима су једна од најпопуларнијих туристичких атракција Јапана, али и најпрепознатљивији и најславнији део светилишта. Иако су изворно изграђена на овом месту 1168, тренутна датирају из 1875. године. Саграђена су од отпорног камфор дрвета, 16 метара висока и с четири ноге како би била стабилнија.

Као и многа друга шинтоистичка светилишта у које су уграђене будистичке грађевине, светилиште Ицукушима је изгубило многе од њих одбијањем будизма након Меиџи обнове и уједињења Јапана, 1868. године. Ретка преживела на околним брдима као шинтоистички споменици, сматрају се неопходнима за историју светилишта.

• 
  Дворана Хајден
• 
  Будистичка пагода Гоју-но-то
• 
  Тори за време осеке
• 
  Кајро који повезује спољашње и унутарње светилиште
• 
  Унутарње светилиште
• 
  Лотус Сутра из 1168. године
• 
  Породични амблем светилишта Ицукушима
• 
  Унутрашњост главног храма Ицукушиме (Хајдена)
• 
  Мост у Мијаџими
• 
  Тахото Пагода
• 
  Аки провинција: Ицукушима, приказ фестивала
• 
  Ицукушима у Аки провинцији
• 
  Мијаџима ин Аки провинцији, рад Кунисаде
• 
  Аки Мијаџима Шиохигари од 100 призора провинција рад Хирошиге II
• 
  Светилиште Ицукушима, рад Кобајашија Кијочика
• 
  Мори Мотонари напада Суа Харутака код Ицукушиме, рад Јошитошија
• 
  Ицукушимски месеце, рад Јошитошија
• 
  Снен у јасном дану код Мијаџиме, рад Хасуи Кавасе

Литература

• Боyд, Јамес W.; Нисхимура, Тетсуyа (2016). „Схинто Перспецтивес ин Миyазаки'с Аниме Филм Спиритед Аwаy”. Јоурнал оф Религион анд Филм. 8 (33): 1—14. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 1. 1. 2020. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Бреен, Јохн (2010). „'Цонвентионал Wисдом' анд тхе Политицс оф Схинто ин Постwар Јапан”. Политицс анд Религион Јоурнал. 4 (1): 68—82. дои:10.54561/прј0401068б . 
• Бреен, Јохн; Тееуwен, Марк (2010). А Неw Хисторy оф Схинто. Цхицхестер: Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-1-4051-5515-1. 
• Цали, Јосепх; Доугилл, Јохн (2013). Схинто Схринес: А Гуиде то тхе Сацред Ситес оф Јапан'с Анциент Религион. Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-0-8248-3713-6. 
• Доернер, Давид L. (1977). „Цомпаративе Аналyсис оф Лифе афтер Деатх ин Фолк Схинто анд Цхристианитy”. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес. 4 (2): 151—182. дои:10.18874/јјрс.4.2-3.1977.151-182 . 
• Еархарт, Х. Бyрон (2004). Јапанесе Религион: Унитy анд Диверситy (фоуртх изд.). Белмонт, ЦА: Wадсwортх. ИСБН 978-0-534-17694-5. 
• Хардацре, Хелен (2017). Схинто: А Хисторy. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-062171-1. 
• Кеннеy, Елизабетх (2000). „Схинто Фунералс ин тхе Едо Период”. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес. 27 (3/4): 239—271. ЈСТОР 30233666. 
• Китагаwа, Јосепх M. (1987). Он Ундерстандинг Јапанесе Религион. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-10229-0. 
• Кобаyасхи, Казусхиге (1981). Превод: Петер Кнецхт. „Он тхе Меанинг оф Маскед Данцес ин Кагура”. Асиан Фолклоре Студиес. 40 (1): 1—22. ЈСТОР 1178138. дои:10.2307/1178138. 
• Курода, Тосхио (1981). Превод: Јамес C. Доббинс анд Сузанне Гаy. „Схинто ин тхе Хисторy оф Јапанесе Религион”. Јоурнал оф Јапанесе Студиес. 7 (1): 1—21. ЈСТОР 132163. дои:10.2307/132163. 
• Иноуе, Нобутака (2003). „Интродуцтион: Wхат ис Схинто?”. Ур.: Нобутака Иноуе. Схинто: А Схорт Хисторy. Превод: Марк Тееуwан анд Јохн Бреен. Лондон анд Неw Yорк: Роутледге. стр. 1—10. ИСБН 978-0-415-31913-3. 
• Литтлетон, C. Сцотт (2002). Схинто: Оригинс, Ритуалс, Фестивалс, Спиритс, Сацред Плацес. Оxфорд, НY: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-521886-2. ОЦЛЦ 49664424. 
• Нелсон, Јохн К. (1996). А Yеар ин тхе Лифе оф а Схинто Схрине. Сеаттле анд Лондон: Университy оф Wасхингтон Пресс. ИСБН 978-0-295-97500-9. 
• Нелсон, Јохн К. (2000). Ендуринг Идентитиес: Тхе Гуисе оф Схинто ин Цонтемпорарy Јапан. Хонолулу: Университy оф Хаwаи'и Пресс. ИСБН 978-0-8248-2259-0. 
• Оффнер, Цларк Б. (1979). „Схинто”. Ур.: Норман Андерсон. Тхе Wорлд'с Религионс (фоуртх изд.). Леицестер: Интер-Варситy Пресс. стр. 191—218. 
• Пицкен, Стуарт D. Б. (1994). Ессентиалс оф Схинто: Ан Аналyтицал Гуиде то Принципал Теацхингс. Wестпорт анд Лондон: Греенwоод. ИСБН 978-0-313-26431-3. 
• Пицкен, Стуарт D. Б. (2011). Хисторицал Дицтионарy оф Схинто (сецонд изд.). Ланхам: Сцарецроw Пресс. ИСБН 978-0-8108-7172-4. 
• Ротс, Аике П. (2015). „Сацред Форестс, Сацред Натион: Тхе Схинто Енвиронменталист Парадигм анд тхе Редисцоверy оф Цхињу но Мори”. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес. 42 (2): 205—233. дои:10.18874/јјрс.42.2.2015.205-233 . 
• Смарт, Ниниан (1998). Тхе Wорлд'с Религионс (сецонд изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-63748-0. 
• Суга, Кōји (2010). „А Цонцепт оф "Оверсеас Схинто Схринес": А Пантхеистиц Аттемпт бy Огасаwара Схōзō анд Итс Лимитатионс”. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес. 37 (1): 47—74. 
• Тееуwен, Марк (2002). „Фром Јиндō то Схинтō. А Цонцепт Такес Схапе”. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес. 29 (3–4): 233—263. 
• Уеда, Кењи (1979). „Цонтемпорарy Социал Цханге анд Схинто Традитион”. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес. 6 (1–2): 303—327. дои:10.18874/јјрс.6.1-2.1979.303-327 . 
• Wиллиамс, Георге; Бхар, Анн Марие Б.; Мартy, Мартин Е. (2004). Схинто (Религионс оф тхе Wорлд). Цхелсеа Хоусе. ИСБН 978-0-7910-8097-9. 
• Авербуцх, Ирит (1995). Тхе Годс Цоме Данцинг: А Студy оф тхе Јапанесе Ритуал Данце оф Yамабусхи Кагура. Итхаца, НY: Еаст Асиа Програм, Цорнелл Университy. ИСБН 978-1-885445-67-4. ОЦЛЦ 34612865. 
• Авербуцх, Ирит (1998). „Схаманиц Данце ин Јапан: Тхе Цхореограпхy оф Поссессион ин Кагура Перформанце”. Асиан Фолклоре Студиес. 57 (2): 293—329. ЈСТОР 1178756. дои:10.2307/1178756. 
• Блацкер, Цармен (2003). „Схинто анд тхе Сацред Дименсион оф Натуре”. Схинто.орг. Архивирано из оригинала 2007-12-22. г. Приступљено 2008-01-21. 
• Боwкер, Јохн W (2002). Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф Религионс. Неw Yорк Цитy: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-81037-1. ОЦЛЦ 47297614. 
• Бреен, Јохн; Марк Тееуwен, ур. (2000). Схинтō ин Хисторy: Wаyс оф тхе Ками. Хонолулу: Хаwаии Университy Пресс. ИСБН 978-0-8248-2362-7. 
• Ендресс, Герхилд (1979). „Он тхе Драматиц Традитион ин Кагура: А Студy оф тхе Медиевал Кехи Сонгс ас Рецордед ин тхе Јотокубон”. Асиан Фолклоре Студиес. 38 (1): 1—23. ЈСТОР 1177463. дои:10.2307/1177463. 
• Енглер, Стевен; Гриеве, Грегорy П. (2005). Хисторицизинг "Традитион" ин тхе Студy оф Религион. Wалтер де Груyтер, Инц. стр. 92–108. ИСБН 978-3-11-018875-2. 
• Хавенс, Норман (2006). „Схинто”. Ур.: Паул L. Сwансон; Цларк Цхилсон. Нанзан Гуиде то Јапанесе Религионс. Хонолулу: Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 14–37. ИСБН 978-0-8248-3002-1. ОЦЛЦ 60743247. 
• Херберт, Јеан (1967). Схинто Тхе Фоунтаинхеад оф Јапан. Неw Yорк: Стеин анд Даy. 
• Јосепхсон, Јасон Āнанда (2012). Тхе Инвентион оф Религион ин Јапан. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-41234-4. ОЦЛЦ 774867768. 
• Камата, Тōји (2017). Мyтх анд Деитy ин Јапан: Тхе Интерплаy оф Ками анд Буддхас. Токyо: Јапан Публисхинг Индустрy Фоундатион фор Цултуре. ИСБН 978-4-916055-84-2. 
• Кобаyасхи, Казусхиге; Кнецхт, Петер (1981). „Он тхе Меанинг оф Маскед Данцес ин Кагура”. Асиан Фолклоре Студиес. 40 (1): 1—22. ЈСТОР 1178138. дои:10.2307/1178138. 
• Уеда, Кењи (1999). „Тхе Цонцепт оф Ками”. Ур.: Јохн Росс Цартер. Тхе Религиоус Херитаге оф Јапан: Фоундатионс фор Цросс-Цултурал Ундерстандинг ин а Религиоуслy Плурал Wорлд. Портланд, ОР: Боок Еаст. стр. 65–72. ИСБН 978-0-9647040-4-6. ОЦЛЦ 44454607. 
• Yамакаге, Мотохиса (2007). Тхе Ессенце оф Схинто, Јапан'с Спиритуал Хеарт. Токyо; Неw Yорк; Лондон: Кодансха Интернатионал. ИСБН 978-4-7700-3044-3. 
• Вицториа Бестор, Тхеодоре C. Бестор, Акико Yамагата. Роутледге Хандбоок оф Јапанесе Цултуре анд Социетy. Роутледге, 2011. АСИН Б004XYН3Е4, ISBN 0415436494

Спољашње везе

• Видео на службеним страницама УНЕСЦО-а
• Службена страница туристичког уреда Миyајиме Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2012)
• Miyajima
• Званични веб-сајт
• The official website of Itsukushima Shrine, a national treasure
• Miyajima Guide including Itsukushima Shrine
• Itsukushima kakei