ТАС2Р30
| Рецептор укуса тип 2 члан 30 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р30; Т2Р30; Т2Р47; ТАС2Р47 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 613963 ХомолоГене: 129592 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р30 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 259293 | н/а | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000256188 | н/а | |||||||||
| УниПрот | Q50КГ7 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001097643.1 | н/а | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001091112.1 | н/а | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 11.29 - 11.29 Мб | н/а | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | н/а | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 30 је протеин који је код људи кодиран TAS2R30 геном.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Буфе Б; Хофманн Т; Краутwурст D; et al. (2002). „The human TAS2R16 receptor mediates bitter taste in response to beta-glucopyranosides.”. Nat. Genet. 32 (3): 397—401. PMID 12379855. doi:10.1038/ng1014.
- Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Цодинг оф сwеет, биттер, анд умами тастес: дифферент рецептор целлс схаринг симилар сигналинг патхwаyс.”. Целл. 112 (3): 293—301. ПМИД 12581520. дои:10.1016/С0092-8674(03)00071-0.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес.”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719
. ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
