Пређи на садржај

Тамара Карсавина

С Википедије, слободне енциклопедије
Тамара Карсавина
Тамара Карсавина (ц. 1912)
Тамара Карсавина (око 1912)
Пуно имеТамара Платоновна Карсавина
Име по рођењуТама́ра Плато́новна Карса́вина
Датум рођења(1885-03-09)9. март 1885.
Место рођењаСанкт Петербург
 Руско царство
Датум смрти26. мај 1978.(1978-05-26) (93 год.)
Место смртиБиконсфилд, Бакингемшир
 Уједињено Краљевство
ПребивалиштеРусија, Енглеска
Држављанстворуско
Занимањебалерина
СупружникВасили Василиевич Мукхин (в. 1907; разв. 1917)
Хенри Џејмс Брус (в. 1918)
Деца1
Тамара Платоновна Карсавина, Санкт Петербург, око 1915.

Тамара Платоновна Карсавина (рус. Тама́ра Плато́новна Карса́вина, 9. март 1885 — 26. мај 1978) била је руска примабалерина, чувена по својој лепоти, која је била главни уметник Царског руског балета, а касније и Руског балета Сергеја Дјагиљева.[1] Након што се настанила у Британији, у Хемпстеду у Лондону, она је почела да професионално предаје балет и постала је једна од оснивачица модерног британског балета. Она је помагала у оснивању Краљевског балета и била је један од оснивача Краљевске академије плеса, која је сада највећа светска организација која се бави плесном обуком.

Породица, детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Тамара Карсавина је рођена у Санкт Петербургу, као ћерка Платон Константиновича Карсавина и његове супруге, Ане Јосифовне (девојачки Комјакова).[2][3] Главни плесач и мимичар у Царском балету, Платон је такође предавао као инструктор у Царској балетској школи (Вагановој балетској академији). Један од његових студената је Михаил Фокин, будући плесни партнер и љубавник његове ћерке.[4][5]

Карсавинин старији брат Лев Платонович Карсавин (1882–1952) постао је религиозни филозоф и историчар средњег века.[6] Њена нећакиња Маријана Карсавина (1910-1993) удала се за украјинског аутора и уметничког покровитеља Пјотра Сувчинског.[7] Карсавина је преко своје мајке била у блиској вези са верским песником и саоснивачем славофилног покрета, Алексејем Хомјаковом.[8]

Карсавин отац је својевремено био омиљени ученик Маријуса Петипа, учитеља и кореографа, али њихов се однос погоршао у каснијим годинама.[5] Карсавина је сумњала да Петипа стоји иза „политичке интриге” која је резултирала тиме да је њен отац био присиљен на превремену пензију.[5] Иако је Платон наставио да предаје у Царској балетској школи, и задржао је и неке од приватних ученика, он је био разочаран искуством.[9]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Због сопствених горких искустава, Платон је у почетку одбио да дозволи Карсавини да учи балет, али је њена мајка посредовала.[9]

„Мајчин сан је био да од мене направи играчицу”, писала је касније Карсавина. „То је лепа каријера за жену“, рекла би она, „и мислим да дете мора да има склоност ка сцени; она воли да се облачи, и увек је пред огледалом.”[10]

Не тражећи Платонову дозволу, Карсавина мајка је организовала да она почне да иде на часове код породичне пријатељице, пензионисане плесачице Вере Јоукове.[11] Када је Платон месецима касније сазнао да је његова ћерка почела са часовима плеса, прихватио је вест, и постао њен главни инструктор.[9] Далеко од тога да је имала повлашћени третман, међутим, Карсавина је о свом оцу говорила као о свом „најзахтевнијем учитељу... и уз мелодију његове виолине максимално сам се напрезала.“[12]

Године 1894, после ригорозног испита, Карсавина је примљена у Царску балетску школу.[9] На наговор своје мајке, Карсавина је одлучила да дипломира пре рока почетком 1902. године.[9] У то време било је нечувено да жене почну да се професионално баве плесом пре осамнаесте године, али њен отац је изгубио место професора у школи 1896. године, остављајући њену породицу у тешком материјалном стању.[9] Очајнички су им били потребни мали приходи које би Карсавина добијала као плесачица у кор де балету.[9]

Након што је дипломирала на Империјалној балетској школи, Карсавина је доживела метеорски успон кроз редове, брзо поставши водећа балерина у Империјалном балету. Плесала је цео репертоар Петипа.[9]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Тамара Карсавина

Најпознатије Карсавине улоге биле су Лиза у Ла Филле Мал Гардéе, Медора у Ле Цорсаире и царска девица уТхе Литтле Хумпбацкед Хорсе. Она је била прва балерина која је плесала у такозваном Ле Цорсаире Пас де Деуx 1915. године.

Кореограф Џорџ Баланчин изјавио да има лепе успомене гледања њеног пласе док је био студент Империјалне балетске школе. Непосредно пре 1910. године, редовно је била позивана да игра у Паризу са Руским балетом Сергеја Дјагиљева. Током година рада са компанијом, остварила је многе од својих најпознатијих улога у балетима Михаила Фокина, укључујући Петрушку и Ле Спецтре де ла Росе. Она је плесала потоњи балет са Харолдом Тернером.[13] Тамара је можда најпознатија по томе што је створила насловну улогу у Фокиновој Жар птици са повременим партнером Ваславом Нижинским. (Ова улога је првобитно била понуђена Ани Павловој, која није могла да се помири са упадљиво новом партитуром Стравинског.)

Карсавина је напустила Русију 1918. године, непосредно пре него што су бољшевици покренули Црвени терор на почетку Руског грађанског рата, и преселила се у Париз, где је наставила сарадњу са Руским балетом као водећа балерина. (Њег брата Лева Карсавина бољшевици су 1922. протерали из Русије на једном од филозофских бродова. Године 1928, он се преселио у тек независну Литванију, где му је додељена катедра за историју културе (1928–1939), али када је Совјети су окупирали Литванију, он је ухапшен и депортован у гулаг, где је умро 1952.)

Карсавини мемоари, Позоришна улица (назив улице у којој се налазила Империјална балетска школа, због близине Александровског театра), описују њену обуку у Империјалној балетској школи и њену каријеру у Маријинском театру и Руском балету. У ултра-такмичарском свету балета, била је скоро универзално вољена. Карсавина је имала ривала у Ани Павловој; ипак у Позоришној улици Карсавина увек пише о њој са добротом и великодушношћу, нпр. „Павлова у то време [док је била ученица] једва да је схватала да у њеној гипкој форми и у њеним техничким ограничењима лежи највећа снага њене шармантне личности.“[14] У филму, А Портраит оф Гиселле, Карсавина се присећа једне „неисправности гардеробе“: током наступа јој је пала једна нараменица и случајно се разоткрила. Павлова је посрамљену Карсавину довела до суза.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Године 1904, вођена својом мајком, Аном Јосифовном, Карсавина је одбила предлог за брак од Михаила Фокина. То је довело до узавреле нелагоде између њих двоје, која је обојила њихову будућу везу. Касније је рекла да је Фокин ретко разговарао са њом ван балетског студија.[15]

Године 1907, поново вођена мајком, удала се за државног службеника Василија Васиљевича Мухина (1880 – после 1941), у капели Балетске школе. Мухин је повремено путовао са њом на Дјагиљевске турнеје.[16]

У јуну 1918, годину дана након развода од Мухина, Карсавина се удала за британског дипломату Хенрија Џејмса Бруса (1880–1951). Био је отац њеног сина Никите (1916–2002).[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Карсавина Тамара Платоновна”. Большая российская энциклопедия (на језику: руски). 2022-06-21. Приступљено 2024-01-29. 
  2. ^ Хороwитз, Даwн Лилле. Мицхел Фокине, Неw Yорк: Тwаyне Публисхерс, 1985: п. 4.
  3. ^ Елиот, Карен. Данцинг Ливес: Фиве Фемале Данцерс фром тхе Баллет д'Ацтион то Мерце Цуннингхам, Урбана, ИЛ: Университy оф Иллиноис Пресс, 2007.
  4. ^ Хороwитз 1985
  5. ^ а б в Елиот 2007
  6. ^ Тарускин, Рицхард. Стравинскy анд тхе Руссиан Традитионс, Вол II, Университy оф Цалифорниа Пресс: Лос Ангелес, 1996.
  7. ^ Тарускин 1996
  8. ^ Цхамберлаин, Леслеy. Ленин'с Привате Wар: Тхе Воyаге оф тхе Пхилосопхy Стеамер анд тхе Еxиле оф тхе Интеллигентсиа, Неw Yорк: Атлантиц Боокс, 2006.
  9. ^ а б в г д ђ е ж Елиот 2007
  10. ^ Карсавина, Тхеатре Стреет (2нд едитион), п. 25.
  11. ^ Карсавина, Тхеатре Стреет (2нд едитион), п. 27.
  12. ^ Карсавина, Тхеатре Стреет (2нд едитион), п. 36.
  13. ^ Арнолд Хаскелл, 'Турнер, Харолд (1909–1962)’, рев. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy, Оxфорд Университy Пресс. . 2004. doi:10.1093/ref:odnb/36586. ISBN 978-0-19-861412-8. 
  14. ^ Karsavina, Theatre Street, 2nd edition p. 70
  15. ^ Foster, Andrew R. (2010). Tamara Karsavina, Diaghilev's Ballerina,. London. стр. 28. ISBN 978-0-9565643-0-6. .
  16. ^ Foster, 2010 page 41
  17. ^ Foster 2010, стр. 233

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Tamara Karsavina на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tamara_Karsavina&oldid=28525612”