Кијевски национални универзитет Тарас Шевченко

Координате: 50° 26′ 30.85″ Н 30° 30′ 40.73″ Е / 50.4419028° С; 30.5113139° И / 50.4419028; 30.5113139
С Википедије, слободне енциклопедије

50° 26′ 30.85″ Н 30° 30′ 40.73″ Е / 50.4419028° С; 30.5113139° И / 50.4419028; 30.5113139
Кијевски национални универзитет
Тарас Шевченко
Київський національний університет
імені Тараса Шевченка
лат. Universitas Kioviensis
МотоUtilitas,
Honor et Gloria
Мото (на српском)Корист, част и слава
ТипЈавни
Оснивање8. новембар 1833. год.; пре 190 година (1833-11-08)
РекторВолодимир Бугров
Административно
особље
3420[1]
Број студената32.000 (2021/22)
ЛокацијаКијев, Украјина
Кампусурбани
Боје
АфилијацијеИАУ, ЕУА
Веб-сајтwww.univ.kiev.ua

Кијевски национални универзитет Тарас Шевченко, колоквијално Кијевски универзитет или Шевченков универзитет (укр. Київський національний університет імені Тараса Шевченка),[2] познат на украјинском и руском језику и као КНУ (укр. Київський національний універcитет; рус. Киевский национальный университет) лоциран је у Кијеву, престоници Украјине. Универзитет је универзално признат као најпрестижнији универзитет у Украјини, који је њихова највећа национална високошколска установа. КНУ је рангиран међу 550 најбољих универзитета на свету.[3] То је трећи најстарији универзитет у Украјини након Универзитета у Лавову и Универзитета у Харкову. Тренутно се његова структура састоји од петнаест факултета (академских одсека) и пет института. Основао га је 1834. године руски цар Николај I[4] као Кијевски царски универзитет Светог Владимира и од тада је неколико пута мењао име. Током ере Совјетског Савеза, Кијевски државни универзитет био је један од три водећа универзитета СССР-а, заједно са Московским државним универзитетом и Лењинградским државним универзитетом. На многим ранг листама је рангиран као најбољи универзитет у Украјини (погледајте испод). Кроз историју, универзитет је дао многе познате студенте, укључујући Николаја Бунгеа, Михаила Драгоманова, Михајла Грушевског, Николаја Бердјајева, Михаила Булгакова, Ивана Шмалхаузена, Теодосија Добжанског, Вјачеслава Чорновила, Леонида Кравчука и многе друге. Сам Тарас Шевченко, забрањен у образовним активностима из политичких разлога, радио је на Кијевском универзитету као теренски истраживач.

Историја[уреди | уреди извор]

Николај I Павлович, отац оснивач Универзитета Свети Владимир у Кијеву.

Универзитет Свети Владимир[уреди | уреди извор]

Универзитет је основан 1834. године, када је цар Николај I Руски (вл. 1825-1855) потписао Повељу о стварању универзитета названог по светом Владимиру, владару који је христијанизовао Кијевску Русију. Ово име су одабрале власти Руског царства, где је улога православног хришћанства била неизмерна и могло је одражавати стални значај Кијева као колевке источног хришћанства за цело царство.

Универзитет се окористио имовином пренетом са Универзитета у Вилњусу, које је затворен након Новембарског устанка 1831.[5] Прва 62 студента започела су студије на универзитету 1834. године, на његовом једном факултету, Филозофском факултету, који је имао два одсека: Одељење за историју и филологију и Одељење за физику и математику. У првобитно одељење стигли су нови додаци 1835. и 1847. године: Правни факултет и Медицински факултет. Касније је оригинални Филозофски факултет био подељен у две одвојене целине: Историјско-филолошки и Природно-математички факултет. До двадесетог века више није било додавања нових департмана.

Зидови главне зграде обојени су црвеном бојом, док су врхови и дна стубова црно обојени.

Песму Шчедрик украјинског композитора Николе Леонтовича премијерно је извео хор универзитета у режији Олександра Кошице на Кијевском универзитету 26. децембра 1916. године.[6]

Универзитет Михаил Драхоманов (1920–1932)[уреди | уреди извор]

Године 1920, Универзитет Свети Владимир је преименован у Михаил Драгоманов универзитет.

Универзитет Тарас Шевченко (од 1939)[уреди | уреди извор]

Тарас Шевченко

Године 1939, Универзитет Светог Владимира преименован је у Тарас Шевченков универзитет (по дипломирању на Царској академији уметности у Санкт Петербургу, тада царској престоници, Тарас Шевченко се вратио у Кијев, а између 1845–1846 био је запослен у Археолошкој и етнографској комисији на универзитету до његовог хапшења 1847). Од 1960. године, када су примљени први међународни студенти, преко 20.000 висококвалификованих специјалиста обучено је на Универзитету Тарас Шевченко за 120 земаља. Први страни студенти Универзитета Тарас Шевченко дошли су са Кубе, Гвинеје, Индонезије, Гане, Тога, Нигерије, Камеруна, Бенина, Занзибара, Јемена, Алжира и Авганистана. Након стурања на овом универзитету, они су настављали студије у својим земљама и постајали лекари, инжењери, пољопривредници, дипломате, економисти и државници.[7]

Током совјетског периода, Универзитет Тарас Шевченко добио је један Лењинов орден (1959) и један Орден Октобарске револуције (1984). Поред тога, 2002. године астероид 4868 Кнушевија именован је у част Кијевског универзитета Тарас Шевченко.

Катедре[уреди | уреди извор]

  • Департман за анатомомију и патолошку физиологију
  • Департман за биохемију
  • Департман за биомедицину
  • Департман за биофизику и медицинску информатику
  • Департман за клиничку медицину
  • Департман за цитологију, хистологију и репродуктивну медицину
  • Департман за екологију и зоологију
  • Департман за фундаменталну медицину
  • Департман за општу и медицинску генетику
  • Департман за интерну медицину
  • Департман за језичку обуку
  • Департман за микробиологију и имунологију
  • Департман за физиологију и анатомију
  • Департман за фитобиологију
  • Департман за хирургију
  • Департман за вирологију

Универзитетски рангови[уреди | уреди извор]

Универзитетски рангови
Глобално – свеукупно
QС Свет[8]541-550
ТХЕ Свет[9]1001+

Између 2014. и 2017. године, универзитет је рангиран међу првих 500 универзитета на свету према QС светском универзитетском рангирању.[10] Часопис Delovoy је рангирао Универзитет Тарас Шевченко 2009. године као најбољи универзитет у Украјини, који је национално најјачи у највећем броју академских области.[11] Према независном рангирању 228 универзитета у Украјини које је спровео Компас, Универзитет Тарас Шевченко је рангиран на првом месту у Украјини у погледу адекватности бивших студената на украјинском тржишту рада.[12] Према Сцопусу (2009), Универзитет Тарас Шевченко ствара већи обим истраживачког рада од било ког украјинског универзитета, а такође је врхунска истраживачка установа (судећи према укупном броју цитирања радова).[13][14] Универзитет се према Вебометријском рангирању светских универзитета (2010) налази на 1.346 месту међу 8.000 у свету,[15] на 63 месту међу 100 најбољих универзитета у Централној и Источној Европи,[16] и водећа је академска институција у Украјини.[17]

Организације и администрација[уреди | уреди извор]

Школе / Факултети[уреди | уреди извор]

Постоји 14 факултета и 6 института на које је универзитет подељен:

  • Хемијски факултет
  • Факултет рачунарства и кибернетике
  • Географски факултет
  • Геолошки институт
  • Економски факултет
  • Факултет за информационе технологије
  • Историјски факултет
  • Правни факултет
  • Механичко-математички факултет
  • Филозофски факултет
  • Физички факултет
  • Факултет радиофизике, електронике и рачунарских система
  • Факултет за психологију
  • Факултет за социологију
  • Припремни факултет
  • Филолошки институт
  • Институт за новинарство
  • Институт за међународне односе
  • Војни Институт
  • Институт за постдипломско образовање
  • Институт за високе технологије
  • Институт за биологију и медицину

Други институти[уреди | уреди извор]

Факултет за кибернетику КНУ, смештен у Виставковиј центру.
  • Астрономска опсерваторија Универзитета Тарас Шевченко[18]
  • Украјински хуманитарни лицеј[19]
  • Центар за украјинске студије[20]
  • Информативно-рачунарски центар Универзитета Тарас Шевченко[21]
  • Природни резерват Канив Универзитета Тарас Шевченко[22]
  • Отворени универзитет КНУ - Студијски програми на мрежи[23]
  • Научна библиотека Максимович[24]
  • Регионална Цисцо мрежна академија[25]
  • Научни парк Универзитет Тарас Шевченко у Кијеву[26]
  • Научно-истраживачко одељење Универзитета Тарас Шевченко[27]
  • Украјински физичко-математички лицеј[28]
  • Универзитетска ботаничка башта названа по академику О. Фомину[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „УХВАЛА Вченої ради "Про кадрову політику Київського національного університету імені Тараса Шевченка"” (на језику: Украиниан). 2009-11-02. Архивирано из оригинала 16. 06. 2010. г. Приступљено 25. 10. 2020. 
  2. ^ Университy'с оффициал Енглисх wебсите
  3. ^ QС Wорлд Университy Ранкингс 2019
  4. ^ То тхе 175тх Анниверсарy оф Кyив Университy: ацхиевементс анд перспецтивес
  5. ^ Yла, Стасyс (лето 1981). „Тхе Цласх оф Натионалитиес ат тхе Университy оф Вилниус”. Литуанус. 1 (27). ИССН 0024-5089. Архивирано из оригинала 10. 07. 2021. г. Приступљено 25. 10. 2020. 
  6. ^ Монтхлy Неwслеттер оф тхе Тyлцхyн Централизед Либрарy Сyстем Архивирано 2011-08-31 на сајту Wayback Machine
  7. ^ Тхе хисторy оф Препараторy Фацултy Архивирано 2011-11-20 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Overview of Taras Shevchenko National University of Kyiv
  9. ^ Taras Shevchenko National University of Kyiv
  10. ^ University Highlights
  11. ^ „Delovoy from 26.03.2009. University ranking 2009” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2009-08-03. г. Приступљено 2010-05-06. 
  12. ^ „Ranking by Compas” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2012-12-28. г. Приступљено 2010-05-06. 
  13. ^ „Ranking by Scopus” (PDF) (на језику: украјински). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 02. 2010. г. Приступљено 2010-05-06. 
  14. ^ Yuriy Khalavka (4. 2. 2009). Новина тижня: Рейтинг Вищих навчальних закладів України та установ НАНУ (на језику: украјински). Ukrainian Scientists Worldwide. Архивирано из оригинала 2009-02-06. г. Приступљено 2010-05-06. 
  15. ^ Top 6000 Universities // Webometrics Ranking of World Universities Архивирано 2010-04-26 на сајту Wayback Machine
  16. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2010-05-08. г. Приступљено 2010-05-05. 
  17. ^ Университy Ранкинг ин Украине // Wебометрицс Ранкинг оф Wорлд Университиес Архивирано 2010-04-26 на сајту Wayback Machine
  18. ^ „Астрономічна обсерваторія Київського національного університету ім. Тараса Шевченка - Main”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2012. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  19. ^ „Український гуманітарний ліцей”. Приступљено 7. 7. 2015. 
  20. ^ „ЦЕНТР УКРАИНОВЕДЕНИЯ”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  21. ^ „ICC”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2015. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  22. ^ Канівський природний заповідник. „Канівський природний заповідник”. Приступљено 7. 7. 2015. 
  23. ^ www.univ.kiev.ua. „KNU OU”. Приступљено 7. 4. 2017. 
  24. ^ „Maksymovych Scientific Library”. Приступљено 7. 7. 2015. 
  25. ^ „Мережева Академія Cisco :: Новини”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2019. г. Приступљено 7. 7. 2015. 
  26. ^ „Science Park Kyiv National Taras Shevchenko University”. Приступљено 7. 7. 2015. 
  27. ^ „Науково-дослідна частина Київського університету”. Приступљено 7. 7. 2015. 
  28. ^ „Український фізико-математичний ліцей КНУ ім. Т. Шевченка”. Приступљено 7. 7. 2015. 
  29. ^ „Ботаник”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2015. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Kijevski nacionalni univerzitet Taras Ševčenko na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kijevski_nacionalni_univerzitet_Taras_Ševčenko&oldid=27448782”