Тату уметник

С Википедије, слободне енциклопедије
таттоо уметник

Тату уметник (мајстор тетовирања) је особа која се професионално бави тетовирањем. Професионалац у овој области мора бити ликовно надарен, упознат са свим здравственим ризицима које носи сам чин тетовирања, упознат са начином коришћења опреме за тетовирање и мора радити у простору који је опремљен за ту врсту посла (тату студио).

Избор таттоо уметника[уреди | уреди извор]

Пошто не постоји школа у којој се овај уметнички занат учи и студира пожељно је да има лиценцу неког већ реномираног студија за тетовирање где је прошао обуку. При избору свог таттоо уметника пожељно је тражити фотографије његових предјашних радова на увид, који Вам могу рећи доста о самом уметнику и његовом квалитету рада.

Поред фотографија знајте да једино што вам још више може бити гарант да је мајстор искусан је видети неки његов рад уживо. Слике се могу компјутерски дотерати и углавном се сликају док су свеже. Код добрих мајстора тетоваже обично изгледају много боље уживо док је код оних лошијих обрнуто. Такође од мајстора можете добити доста корисних савета, и треба их тражити или питати за мишљење.

Данашњи реномирани таттоо уметници углавном имају своје wеб презентације на којима можете видети фотографије тетоваза које су радили.

Студио[уреди | уреди извор]

Tattoo студио, део где се тетовира

Чистоћа у просторији где се тетовира мора бити на завидном нивоу. Да би се испунила ова можда најбитнија ставка, простор мора бити прилагођен лаком и брзом чишћењу. Столице и столови морају бити лако преместиви и погодни за свакодневно прање као и сам под који треба да буде гладак и водоотпоран (плочице или нешто слично).

Студио мора имати воду и мокри чвор, што подразумева да воду морате имати на одвојеном месту од тоалета.

Тетовирање је болан и напоран процес па је јако битно да просторија има могућност доброг проветравања или вентилацију јер је свеж ваздух јако битан. Пошто се тетовирање ради на чистој кожи то често захтева да клијент мора скинути неке делове гардеробе, самим тим просторија мора имати и уређај за регулисање собне температуре.

Светлост је фактор који не сме да се занемари. Просторија мора бити добро и адекватно осветљена. Најбоља је дневна светлост па је стога најбоље у тој просторији имати прозор који би служио и за проветравање. Поред дневног светла морају се поставити и покретне лампе ради потребе за јачим светлом или раду у вечерњим сатима.

Чекаоница, као одвојена просторија, треба да садржи намештај за седење и у тим просторијама се углавном налазе каталози са мотивима или компјутер за лакше налажење жељеног таттоо мотива.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]