Теодор Хоум Нелсон

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Teodor Holm Nelson)
Teodor Houm Nelson
Ted Nelson
Лични подаци
Датум рођења(1937-06-17)17. јун 1937.
Место рођењаČikago, Ilinois, SAD
ОбразовањеУниверзитет Харвард, Swarthmore College
Филозофски рад
ИдејеHipertekst
Званични веб-сајт
ted.hyperland.com

Теодор Хоум Нелсон (енгл. Theodor Houm Nelson; Чикаго, Илиноис, 17. јун 1937) је амерички социолог, филозоф и један од пионира информационе технологије. Он је 1963. први употребио термине "хyпертеxт" и "хyпермедиа", а објавио их је 1965. године. Такође је први користио ријечи трансцлусион, виртуалитy, интертwингуларитy, и теледилдоницс.

Биографија[уреди | уреди извор]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Нелсон је син редитеља Ралфа Нелсона, добитника Еммy награде и мајке Селест Хоум, добитнице академских награда за глуму.[1] Брак његових родитеља је био кратак, па су га одгајали бака и дјед, најприје у Чикагу, а затим у Гринвичу.[2] Његови преци су из Норвешке и Шведске. Нелсон је дипломирао у Сwартхморе Цоллеге 1959. године. Годину касније, почиње студије филозофије на Харварду. Током школовања био је визионар компјутерског система за писање, који је требао обезбиједити дуготрајну базу свјетског знања и дозволу веће прилагодљивости приликом повезивања идеја. Касније је ову амбицију приписао дјелимично својој потреби да прати свој поремећај менталне активности која се огледала као губитак концентрације. Пројекат је постао главна преокупација у његовом животу. Током 1965. презентовао је документ Асоцијације компјутерског инжињерства, у којем је смислио термин "хyпертеxт".

Каријера[уреди | уреди извор]

Нелсон је основао пројекат Xанаду 1960. године с циљем креирања компјутерске мреже с једноставнијим корисничким интерфејсом. Труд је документован у књигама Цомпутер Либ / Дреам Мацхинес из 1974. и Литерарy Мацхинес из 1981. године. Већина његовог одрастања је била посвећана раду на Xанаду пројекту и његовој афирмацији. Xанаду пројекат није процвјетао због различитих разлога који су га омели. Новинар Гери Вулф је јуна 1995. у часопису Wиред објавио негативну страну историје Нелсоновог пројекта називајући га безтемељним пројектом историје рачунарства.[3] Нелсон је изразио своје негодовање на свом сајту,[4] називајући Вулфа "Горy Јацкал" и пријетећи му тужбом. Такође је изнио своје приговоре у писму магазину Wиред[5] и објавио свој демант чланка.[6] Нелсон сматра да су неки аспекти његове визије испуњени у процесу Тим Бернсовог проналаска Свјетске мреже. Међутим, Нелсон не воли Свјетску мрежу, XМЛ и садржај језика – сматрајући да је Бернсов рад велико поједностављење његове оригиналне визије. “ХТМЛ” је тачно оно што смо настојали спријечити – бесконачни линкови, линкови који путују једносмјерно, цитати којима не можете пронаћи извор, без управљања типовима и без управљања правима”.[7]

Нелсон је саоснивач Иттy биттy мацхине цомпанy или “ИБМ” , која је била мала компјутерска пословница од 1977. до 1980. у Еванстону, држави Илиноис. Компанија је била један од неколико пословница која је продавала оригиналне Аппле I компјутере. Током 1978. имала је значајан утицај над мисијом ИБМ-а када је наглашена визија потенцијала развоја персоналних рачунара а три године касније лансирала ИБМ ПЦ.[8]

Теодор Нелсон тренутно ради на новој информационој структури Зиг Заг[9] која је описана на Xанаду сајту. Она такође садржи двије верзије Xанаду кода. Нелсон је развио XанадуСпаце, систем за истраживање повезаних паралелних докумената (Рана верзија овог програма је бесплатна).[10]

Нелсон је креатор неологизма “популитисм”, ријеч комбинована од “популисм” и “елите”. Ова ријеч представља “друштво базирано на тексту”, креирано од теоретичара као што су Шошана Зубоф и Џеј Дејвид Болтер. То представља простор за писање чије се праћење ауторитета заснива на локалним и ширим ефектима, односно друштвени еквивалент деконструисане везе аутор – функција. Ријеч ”популите” култура се може означити као први корак ка остварењу Лиотардове “Игре савршене информације”, гдје сви имају исти приступ свјетским подацима, и гдје је свима омогућена једнака компетентност (не заснива се на прибављању знања, већ у његовом стварању).[11]

Образовање и награде[уреди | уреди извор]

Нелсон је дипломирао филозофију на Свартмор Колеџу 1959. а мастерску тезу из социологије одбранио је 1963. на Харварду. Докторирао је медије и управљање на Кејо Универзитету 2002. године. На седмој конференцији свјетске мреже у Бризбејну 1998. награђен је са Yури Рубинскy Мемориал наградом. Француска је Нелсона 2001. одликовала витешким орденом "Оффициер дес Артс ет Леттрес", а 2004. проглашен је почасним чланом Ведам Колеџа на Оксфорду. Повезан је са Оксфорд интернет институтом којег је посјећивао као почасни гост од 2004. до 2006.[12] Седамдесети рођендан прославио је 2007. предавањем лекције на Универзитету у Саутемптону.[13]

Радови[уреди | уреди извор]

Научни рад:[14][15][16]

  • Лифе, Лове, Цоллеге, етц. (1959)
  • Цомпутер Либ (1974)
  • Цомпутер Либ (1987), дорађена верзија
  • Литерарy Мацхинес (1981), допуњена издања (1981 – 1984 , 1987, 1990 – 1993)
  • Тхе Футуре оф Информатион (1997)
  • А Цосмологy фор а Дифферент Цомпутер Универсе: Дата Модел, Мецханисмс, Виртуал Мацхине анд * * Висуализатион Инфраструцтуре, магазине о дигиталним информацијама издање I, Но 298 (2004)
  • Геекс Беаринг Гифтс: Хоw Тхе Цомпутер Wорлд Гот Тхис Wаy (2008)
  • ПОССИПЛЕX: Мовиес, Интеллецт, Цреативе Цонтрол, Мy Цомпутер Лифе анд тхе Фигхт фор Цивилизатион (2010), аутобиографија

Цитати[уреди | уреди извор]

Његови цитати:[17]

  • “Компјутери су хијерархични. Имамо десктоп и хијерархичне податке који морају имати свеобухватно значење”.
  • “Мислио сам да ћу постати редитељ , али сам истовремено био интелектуалац и осјетио сам да могу направити допринос на неком пољу које још није изумљено”.
  • “Пројекат Xанаду је у суштини моја заштитно име. Био је то мој пројекат и вратио се у моје руке као такав”.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јохн Леланд (Јулy 2, 2011). "Лове анд Инхеританце: А Фамилy Феуд". Тхе Неw Yорк Тимес.
  2. ^ "Интернет Пионеерс: Тед Нелсон". Ибиблио
  3. ^ Гарy Wолф (Јуне 1995). "Тхе Цурсе оф Xанаду". Wиред магазине
  4. ^ "Wхат тхеy саy". Тед.хyперланд.цом. преузето 26. 5. 2011.
  5. ^ "Леттерс абоут "Тхе Цурсе оф Xанаду"". Wиред.цом. 2009-01-04, преузето 08. 05. 2012 у 19:57
  6. ^ "Еррорс ин "Тхе Цурсе оф Xанаду," бy Гарy Wолф". винци.орг. 2010 [ласт упдате]. Преузето 08. 05. 2012 у 19:58
  7. ^ Тед Нелсон (1999). "Тед Нелсон'с Цомпутер Парадигм Еxпрессед ас Оне-Линерс", преузето 08.05.2012. у 20:00
  8. ^ Јохн Маркофф (Децембер 11, 2007). "Wхен Биг Блуе Гот а Глимпсе оф тхе Футуре". Битс.блогс.нyтимес.цом. преузето 08.05.2012. у 20:02
  9. ^ Тед Нелсон. "ЗигЗаг анд Итс Струцтуре". Xанаду.цом,преузето 08.05.2012. у 20:04
  10. ^ Тед Нелсон (Јуне 25, 2007). "XанадуСпаце". Xанарама.нет, преузето 08.05.2012. у 20:05
  11. ^ Стуарт Моултхроп (Маy 1991). "Yоу Саy Yоу Wант а Револутион? Хyпертеxт анд тхе Лаwс оф Медиа". Постмодерн Цултуре (Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс), 08.05.2012. у 20:07
  12. ^ "Др Тед Нелсон: Формер Феллоw". Оxфорд Интернет Институте. Преузето 08.05.2012. у 20:12
  13. ^ 70тх Биртхдаy Лецтуре: Интертwингуларитy: wхере идеас цоллиде, Прегледано 08.05.2012. у 20:14
  14. ^ L. Р. Сханнон (Фебруарy 16, 1988). "Перипхералс: А Боок Тхат Греw Уп". Неw Yорк Тимес, Преузето 08.05.2012. у 20:14
  15. ^ "Тед Нелсон Поссиплеx боок лаунцх ат Тхе Тецх Мусеум – Евентбрите". Тхе Тецх Мусеум Сан Јосе. Оцтобер 6, 2010, Преузето 08.05.2012. у 20:15
  16. ^ "Тед Нелсон Спеакс Абоут Поссиплеx". Тхе Сан Францисцо Цхроницле. Оцтобер 8, 2010, 08.05.2012. у 20:16
  17. ^ Преузето 08.05.2012. у 20:15[мртва веза]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teodor_Houm_Nelson&oldid=27065238”