Термодинамички рад
| Термодинамика |
|---|
 |
У термодинамици, рад који изводи систем је енергија коју он преноси на окружење, која је у потпуности објашњива макроскопским силама које спољашњи фактори врше на систем, другим речима, фактори његовог окружења. Термодинамички рад је верзија концепта рада у физици.
Спољашњи фактори могу да буду електромагнетски,[1][2][3] гравитациони,[4] притисак/запремина или друга једноставна механичка ограничења.[5] Термодинамички рад је дефинисан тако да се мери искључиво из познавања таквих спољашњих макроскопских сила. Ове силе су асоциране са макроскопским променљивама стања система које се увек јављају у коњугованим паровима, на пример притисак и запремина[5] или густина магнетног флукса и магнетизација.[6] У СИ систему мера, рад се мери у џулима (симбол: J). Брзина извођења рада је снага.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гуггенхеим, Е.А. (1985). Тхермодyнамицс. Ан Адванцед Треатмент фор Цхемистс анд Пхyсицистс, севентх едитион, Нортх Холланд, Амстердам, ISBN 0444869514.
- ^ Јацксон, Ј.D. (1975). Цлассицал Елецтродyнамицс, сецонд едитион, Јохн Wилеy анд Сонс, Неw Yорк, ISBN 978-0-471-43132-9.
- ^ Конопински, Е.Ј. (1981). Елецтромагнетиц Фиелдс анд Релативистиц Партицлес, МцГраw-Хилл, Неw Yорк, ISBN 007035264X.
- ^ Нортх, Г.Р., Ерукхимова, Т.L. (2009). Атмоспхериц Тхермодyнамицс. Елементарy Пхyсицс анд Цхемистрy, Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге (УК), ISBN 9780521899635.
- ^ а б Киттел, C. Кроемер, Х. (1980). Тхермал Пхyсицс, сецонд едитион, W.Х. Фрееман, Сан Францисцо, ISBN 0716710889.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016)
- ^ Jackson 1975.