Тетрахидрозолин
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(RS)-2-(1,2,3,4-tetrahidronafthalen-1-il)-4,5-dihidro-1H-imidazol
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.001.384 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C13H16N2 | |
| Моларна маса | 200,28 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Тетрахидрозолин, дериват имидазолина, је присутан у више врста капи за очи и назалних спрејева који су у продаји на слободно. Други деривати укључују нафазолин, оксиметазолин, и ксилометазолин. Предозирање може да доведе до тровања.
Тетрахидрозолин је алфа агонист. Његов главни механизам дејства је констрикција коњунктивалних крвних судова.[4] Тиме се омањује црвенило очију узрокавано већим окуларним иритацијама.
Кад се користи у складу са упутствима, тетрахидрозолин је ефективан лек за олакшавање црвенила очију путем сужавања крвних судова. При унутрашњој примени, међутим, он делује као потентан лек за снижавање крвног притиска. Симптоми који су примећени код особа (деце и одраслих) који су ненамерно прогутали овај производ за очи укључују приметни мамурлук, низак крвни притисак, успорену брзину рада срца, а могући су чак и кома и отежано дисање. Ниске количине, попут ½ до 1½ чајне кашике могу да узрокују јаке реакције у код мале деце. Токсично дејство након уноса тетрахидрозолина може да има озбиљне последице. Смртни случајеви нису забележени.[5]
Хемија[уреди | уреди извор]
Тетрахидрозолин се може синтетисати у једном кораку путем хетероциклизације 1-цијанотетралина Са етилендиамином.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Dahlström M; Lindgren F; Berntsson K; et al. (2005). „Евиденце фор дифферент пхармацологицал таргетс фор имидазолине цомпоундс инхибитинг сеттлемент оф тхе барнацле Баланус импровисус”. Ј. Еxп. Зоолог. Парт а Цомп. Еxп. Биол. 303 (7): 551—62. ПМИД 15945078. дои:10.1002/јез.а.163.
- ^ „Трутхс анд Талес абоут Тетрахyдрозолине Тоxицитy”. Иллиноис Поисон Цонтрол Центер. Архивирано из оригинала 17. 08. 2012. г. Приступљено 11. 08. 2012.
- ^ M. E. Synerholm, L. H. Jules, M. Sahyun, U.S. Patent 2.731.471 (1956)
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
