The Elder Scrolls II: Daggerfall

С Википедије, слободне енциклопедије
The Elder Scrolls II: Daggerfall
Тхе Елдер Сцроллс II: Даггерфалл
Девелопер(и)Bethesda Softworks
Издавач(и)Bethesda Softworks
Енџин(и)XnGine
ПлатформеMS-DOS
ИзлазакСАД 31. август 1996
Жанр(ови)RPG из првог лица
МодификацијеЈедан играч
Медијум(и)CD-ROM
ПретходникThe Elder Scrolls: Arena
НаследникThe Elder Scrolls III: Morrowind

The Elder Scrolls II: Daggerfall је рачунарска role-playing игра слободног стила из првог лица за MS-DOS, коју је развила Bethesda Softworks и издана је 1996. године. То је наставак популарног RPG-а The Elder Scrolls: Arena. Игра се више не производи, али се копије могу пронаћи на аукцијским сајтовима и трговинама кориштених игара.

Свијет игре[уреди | уреди извор]

Daggerfall се, попут других игара из Elder Scrolls серије, одвија на фикционалном континенту Tamriel. Путовање овим царствима отежава велики број застрашујућих непријатеља, од којих је најјачи Daedra.

Daggerfall је највећа Elder Scrolls игра до сада, површина свијета у игри се процјењује на 418.540 квадратних километара — отприлике двије површине Велике Британије — са више од 15.000 градова, села и тамница за истраживање. Према Toddu Howardu, програмеру Elder Scrollsa, површина наставка игре, The Elder Scrolls III: Morrowinda је 0,01% оне из Daggerfalla. Vvardenfell, дио провинције Morrowind који је могуће истражити у трећој игри је величине 15,5 квадратних километара. The Elder Scrolls IV: Oblivion посједује 41 квадратни километар за истраживање. У Daggerfallu постоји вше од 750.000 ликова (NPC-а) са којима играч може комуницирати, у поређењу са 1.000 NPC-а у Morrowindu и Oblivionu. Треба напоменути да су географија и ликови у овим новијим играма пуно више детаљнији.

Постоји аутомапа која играчима помаже да се снађу у дугачким гробницама и древним подземним тврђавама. Играчи морају посјетити приближно 6-8 провинција да би завршили игру, иако постоји укупно 47 подручја. Кориштен је ограничен број блокова за градњу градова и тамница, те су се неки рецензенти жалили на монотонију у игри. Године 2002, Morrowind, трећа игра у серији, је на овај недостатак одговорила мањим, детаљнијим свијетом са јединственим изгледом градова и NPC-има са већом индивидуалношћу.

Прича[уреди | уреди извор]

Daggerfall је град у High Rocku, домовини Bretona. Играч је овдје послан на Царев лични захтјев. Он жели да играч уради двије ствари. Прво, играч мора ослободити дух покојног Краља Lysandusa од његових земаљских терета. Друго, играч мора однијети писмо од Цара шпијуну у Daggerfallskom суду, члану удружења Blades. Писмо открива да Lysandusova мајка, Nulfaga, зна локацију Mantelle, кључа за оживљавање првог Numidiuma. Цар жели да његов шпијун присили Nulfagu да открије локацију Mantelle тако да Bladesi могу завршити реконструкцију Numidiuma. Кроз серију догађања и збуњујућих ситуација, писмо пада у руке orcu по имену Gortworg. Gortworg, не знајући шта је Mantella, тражи савјет од Краља Црва (King of Worms - вођа Necromancera). Истовремено, Поткраљ (Underking), који је уништио првог Numidiuma због тога што га је Tiber Septim користио у криве сврхе, опоравља се дубоко у гробници High Rocka, након што је потрошио огромну количину енергије уништавајући га први пут. Да би играч предао Mantellu било коме, он мора убити Lysandusovog убицу и ослободити његов дух. Након што је то постигнуто, Mantellina моћ враћа моћ Поткраљу.

Завршеци[уреди | уреди извор]

Daggerfall има шест различитих завршетака:

  • Ако играч сам активира Mantellu док посједује Totem (Numidiumov контролни уређај), Numidium ће убити играча, измаћи ће контроли, и уништиће га царске силе.
  • Ако играч преда Mantellu Поткраљу, он ће упити њену моћ, отићи у вјечни одмор и створити огромно "magicka слободно" подручје око себе.
  • Ако побједи Gortworg, он ће искористити Numidiuma да уништи царске силе и Краљеве Обале (Bay Kings). Поткраљ се појављује убрзо након тога да једном и заувијек уништи Numidiuma, и сам умирући. Gortworg потом успијева да створи Orsinium, краљевство Orcova.
  • Ако побједе Bladesi, моћи ће поновно створити првог Numidiuma и искористиће га за уништавање Краљева Обале, поражавање орцова и поновно уједињавање свих провинција Tamriela у склопу Царства.
  • Ако побједи један од Краљева Обале (било који од њих), искористиће првог Numidiuma да поразе све остале краљеве прије него што Поткраљ уништи њега и себе.
  • Ако Краљ Црва прими Mantellu, искористиће је да се прогласи богом и народ Тхрасс коралног гребена (Слоадс) добија бога у кога могу да верују.

Континуитет[уреди | уреди извор]

Пошто је Daggerfall имао шест веома различитих завршетака, писци The Elder Scrolls серије су морали бити веома креативни када су писали наставак. У књигама из наставка Morrowind је откривено да се на крају Daggerfalla догодио Dragon Break, феномен који је резултовао у искривљеност простора/времена у којем су се сви завршеци догодили одједном: Numidium је уништен, Краљеви Обале губе своју моћ, Краљ Црва постаје бог, Orcovi постају грађани Царства и Поткраљ умире.

Садржај[уреди | уреди извор]

Главна особина Daggerfalla, као у свим The Elder Scrolls играма, је слобода коју игра пружа играчима. Играчи могу слободно играти игру било којим начином играња , од часног витеза до злог атентатора. Играчи су такође слободни да у било ком тренутку одступе од главне мисије или могу одабрати да је уопште не извршавају.

Daggerfall садржи систем прављења магија у којем, преко удружења Mages Guild, играчи могу мијешати разнолике ефекте, као што су штета ватром и левитација, да би добили јединствене магије. Игра аутоматски генерише потрошњу мане за ту магију на основу моћи одабраних ефеката. Daggerfall је испоручивао са неколико магичних ефеката који нису правилно функционисали, или уопште нису функционисали, један од њих је и трансформација.

Остале особине обухватају систем чарања опреме (у концепту сличан систему прављења магија), могућност куповања кућа и бродова, непрегледне количине одјеће и опреме, динамичне политичке односе међу краљевствима, способност претварања у вампира, вукодлака или вепродлака, и систем борбе који користи покрете миша за одређивање смјер замаха мачем у борби прса у прса.

Политички систем подржавају бројна удружења, редови и религије, сви са посебним задацима и мисијама. Придруживање и дјеловање у овим установама играчу омогућује да напредује у чиновима и достигне већу репутацију у свијету игре. Према нечијој репутацији, NPC-и у Daggerfallu ће другачије реаговати (на примјер, племићи ће се љепше односити према лику играча ако је он Витез или Краљевски Стражар на високом положају).

Попут Arene, Daggerfall је садржавао голотињу, на NPC-има (посебно код вјештица и свештеница храмова) и на портрету играча када се уклони сва опрема. Опције за искључивање голотиње и крви су доступне.

Багови[уреди | уреди извор]

Daggerfall је имао бројне софтверске багове у свом првобитном издању, до те мјере да је теоретски било немогуће завршити главну причу у оригиналном издању. Чак и након бројних закрпа, укључујући специјалну закрпу која доноси додатне предмете које је издао CompUSA, многи проблеми су остали нерјешени.

Један баг је узроковао да играчи који се пењу степеницама падну кроз терен у празни црни простор, што се посебно дешавало код играча са надимком "The Void". Неки играчи су касније "The Void" користили као предност користећи надимак као пречицу до неких подручја у игри. Друга неславна тема је она "о коњу и колима": играч који је желио да уђе у град након што се по ноћи капије затворе морао је да користи магију левитације да би прелетио зидове, или способност пењања да би се попео преко зида. У било ком случају, играчев коњ и пртљага (који се могу купити у игри) су остајали са играчем као да се налазе у играчевом џепу. Додатно, постојао је баг због којег је, када играч дође до врха зида, ако играч скочи док се креће према неким од заклона на врху тог зида, било могуће извршити бесмислени скок који је одбацивао играча десецима метара у зрак, убијајући га при слијетању, осим ако је добро трениран у скакању (као што је лик са високом вјештином акробатике), или довољно сретан да слети на кров.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]