Трансферински рецептор
| Трансферински рецептор (p90, CD71) | |
|---|---|
 Трансферински рецептор 1, димер, Хуман | |
| Идентификатори | |
| Симбол | ТФРЦ |
| Алт. симболи | ЦД71, ТФР1 |
| Ентрез | 7037 |
| ХУГО | 11763 |
| ОМИМ | 190010 |
| РефСеq | НМ_003234 |
| УниПрот | П02786 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 3 q29 |
| Трансферински рецептор 2 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ТФР2 |
| Алт. симболи | ХФЕ3, ТФРЦ2 |
| Ентрез | 7036 |
| ХУГО | 11762 |
| ОМИМ | 604720 |
| РефСеq | НМ_003227 |
| УниПрот | Q9УП52 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 7 q22 |
Трансферински рецептор (TfR) је преносни протеин за трансферин. Он је потребан за унос гвожђа у ћелију и контролисан је интраћелијском концентрацијом гвожђа. Он уноси гвожђе интернализацијом комплекса трансферин-гвожђе путем ендоцитозе посредоване рецептором.[1]
Регулација[уреди | уреди извор]
Ниске концентрације гвожђа подстичу повећање нивоа трансферинског рецептора, да би се повећао унос гвожђа у ћелију. Трансферински рецептор учествује у одржавању ћелијске хомеостазе гвожђа.
TfR продукција у ћелији је регулисана нивоима гвожђа посредством IRE-BP протеина (респонс на гвожђе/регулаторни елемент везивања протеина), који се назива и регулаторни протеин гвожђа (енгл. Iron Regulatory Protein - IRP). Тај протеин се везује за структуру сличну укосници на 3' UTR TfR рецептора. Након везивања долази до инхибиције деградације иРНК за IRE.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Qиан ЗМ, Ли Х, Сун Х, Хо К (2002). „Таргетед друг деливерy виа тхе трансферрин рецептор-медиатед ендоцyтосис патхwаy”. Пхармацол. Рев. 54 (4): 561—87. ПМИД 12429868. дои:10.1124/пр.54.4.561.; Figure 3: The cycle of transferrin and transferrin receptor 1-mediated cellular iron uptake. Архивирано 2013-04-14 на сајту Archive.today
Литература[уреди | уреди извор]
- Теста У, Кüхн L, Петрини M, Qуаранта МТ, Пелоси Е, Песцхле C (1991). „Дифферентиал регулатион оф ирон регулаторy елемент-биндинг протеин(с) ин целл еxтрацтс оф ацтиватед лyмпхоцyтес версус моноцyтес-мацропхагес”. Ј. Биол. Цхем. 266 (21): 13925—30. ПМИД 1856222.
- Даниелс ТР, Делгадо Т, Родригуез ЈА, Хелгуера Г, Пеницхет ML (2006). „Тхе трансферрин рецептор парт I: Биологy анд таргетинг wитх цyтотоxиц антибодиес фор тхе треатмент оф цанцер”. Цлин. Иммунол. 121 (2): 144—58. ПМИД 16904380. дои:10.1016/ј.цлим.2006.06.010.; Фигуре 3: Целлулар уптаке оф ирон тхроугх тхе Тф сyстем виа рецептор-медиатед ендоцyтосис. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
- Даниелс ТР, Делгадо Т, Хелгуера Г, Пеницхет ML (2006). „Тхе трансферрин рецептор парт II: таргетед деливерy оф тхерапеутиц агентс инто цанцер целлс”. Цлин. Иммунол. 121 (2): 159—76. ПМИД 16920030. дои:10.1016/ј.цлим.2006.06.006.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Трансферрин+рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Okam M (29. 01. 2001). „Transerrin and Iron Transport Physiology”. Information Center for Sickle Cell and Thalassemic Disorders. Brigham and Women's Hospital and Harvard Medical School. Архивирано из оригинала 07. 03. 2007. г. Приступљено 19. 12. 2010.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
