Трасологија

Трасологија је онај део криминалистичке технике који се бави учењем о траговима, односно проналажењем, фиксирањем и тумачењем трагова који су у вези са кривичним делом. Када се на месту извршења пронађе неки траг, он представља доказ, односно чињеницу, основ или разлог који говори о истинитости или неистинитости неке спорне чињенице у кривичном поступку. Трагови могу да укажу на постојање кривичног дела, средства и начина извршења, омогућавају утврђивање места, времена и мотива извршења кривичног дела, а служе и као основа за давање одговора на остала златна питања криминалистике.

С обзиром да траг представља доказ, неопходно је знати да са становишта криминалистичке праксе доказе делимо на непосредне и посредне, као и на личне (изјаве лица) и материјалне (трагови и предмети који су у релевантној вези са к.д. и учиниоцем). Траг као материјални доказ представља одређену промену која је настала делатношћу човека, животиње или неког предмета и која је у вези са кривичним делом.

Подела трагова:

• Трагови људског порекла
• Трагови животињског порекла
• Трагови биљног порекла
• Трагови предмета
• Трагови дејства силе

Трагови људског порекла

Микротрагови

Представљају микроскопски ситне промене које су невидљиве, или голим оком једва видљиве. Њихов значај огледа се управо у њиховој невидљивости, односно тешкој видљивости, јер се без обзира на сву опрезност и обазривост учиниоца, они ипак појављују на месту извршења к.д. У поступку откривања микротрагова прво треба да се обави мисаона реконструкција кретања учиниоца и жртве (уколико жртва постоји), а потом следи визуелни преглед лица места голим оком, чиме се омогућава откривање оних микротрагова који су једва видљиви, да би након тога уследио визуелни преглед лица места помоћу оптичких помагала. Од оптичких помагала користе се наменске лупе са осветљењем, а може и обична лупа у комбинацији са ручном лампом.

Методе за фиксирање микротрагова:

• Изузимање предмета са микротраговима
• Стругање (ако се носилац микротрагова не може преносити)
• Упијање (ако је микротраг у облику течности)
• Наелектрисани штап (ако је микротраг у облику лаких честица органског порекла)
• Лепљива трака
• Усисавање

С обзиром да микротрагови имају могућност статичког наелектрисања најбоље их је паковати у стаклене епрувете, које током транспорта треба обложити памуком и ставити у чвршће кутије јер због статичког електрицитета може доћи до ломљења епрувете.

Трагови папиларних линија

Подела трагова папиларних линија:

• Видљиве (међу њима разликујемо обојене, тј. оне које су биле премазане крвљу, масноћом, неком бојом итд. и рељефне које остају на меканим подлогама као што је нпр. маслац)
• Невидљиве – латентне (настају услед знојења самих папиларних линија при њиховом контакту са одређеним предметом)

Видљиви трагови папиларних линија пронађени на месту извршења кривичног дела, фиксирају се записнички, тако што се описује место њиховог проналаска, облик, величина и други битни детаљи, а потом фотографисањем, с тим што се рељефни трагови папиларних трагова мулажирају уз помоћ гипсане каше или коришћењем силиконске масе.

Проналажење невидљивих трагова врши се употребом косог светла, које помаже да се боље уоче трагови, нарочито ако су остављени на глатким и равним површинама (стакло, лакирано дрво, обојени метал...), и мисаоном реконструкцијом криминалног догађаја, при чему се пажња обраћа на кретање учиниоца и на предмете са којима је могао доћи у додир.

Када се латентни траг папиларних линија открије, следи поступак изазивања тог трага, што се врши применом одговарајућих хемијских и физичких метода.

Код примене физичких метода користе се разни прашкови (златни прах, графитни, магнетни, флуоресцентни прах) који се наносе специјалном четкицом или распршивачем (пулвезаторима). Изазвани трагови скидају се са подлоге дактилоскопским фолијама (црне, беле, провидне), са којих се фоторепродукују како би се могли користити за дактилоскопска вештачења.

Код примене хемијских метода користе се хемијски реагенси који у додиру са појединим супстанцама које се налазе у зноју излученом кроз поре на кожи, стварају обојена једињења (одмах или уз примену неког катализатора).

Најчешће хемијске методе су: изазивање јодним парама, изазивање раствором сребро-нитрата, раствором нинхидрина, и методом ласерског зрачења.

У судској пракси је прихваћено схватање да је само онај траг папиларних линија који садржи дванаест или више анатомских обележја подобан за идентификацију.

Трагови крви

Постоји неколико различитих подела трагова крви, а најприхватљивија је она коју је извршио Н.Б.Попов и по којој се трагови крви групишу на:

• Трагове сливања крви
• Траг крви у виду капи
• Траг крви у виду отиска или брисотине
• Комбиновани траг крви

Са криминалистичко-оперативног аспекта велик значај има и она подела трагова крви коју заступа др V.Водинелић, а по којој се разликују:

• Локва крви
• Капљице крви
• Трагови замаха
• Брисотине крви
• Млазеви крви
• Трагови вучења
• Крвне посекотине

У тражењу трагова крви треба користити мисаону реконструкцију самог криминалног догађаја (утврдити правац кретања учиниоца и жртве, њихов међусобни однос и положај...). Када се пронађе траг који личи на траг крви, врши се његово фиксирање тако што се најпре описују битни елементи трага у записнику, затим се фотографише и уноси у скицу лица места. Након тога узима се узорак материје ради достављања у лабораторију на испитивање.

Веома је битно да се приликом паковања трагова крви на амбалажи писмено назначе подаци о месту где су пронађени трагови крви и да се доведу у везу са записником о увиђају., како не би било дилеме о њиховом пореклу.

Трагови сперме

Могу се наћи код кривичних дела силовања, блудне радње, родоскрнављења, противприродног блуда, убиства са сексуалним мотивом и код осталих сродних кривичних дела. Трагове сперме треба тражити на месту где је извршено неко од наведених к.д., на околним предметима, али и на учиниоцу и жртви (на пределу полних органа, бутина, стомака, дојки, и на одећи). Уколико се ради о силовању, трагове сперме треба узети и из вагине жртве. С обзиром да се сперма брзо суши, тешко се открива, а иако сперматозоиди угину, у сасушеној сперми задржавају свој облик. Најбољи начин за откривање сперме јесте употреба кварц лампе, јер сперма флуоресценцира под утицајем ултраљубичастих зрака. Пронађени трагови сперме се одговарајућим ножићем истружу и спакују у епрувету. Судско-медицинским вештачењем трагова сперме најпре се утврђује крвна група лица којем припадају трагови сперме, а развојем генетике омогућено је да се на основу трага сперме изврши и ДНК анализа и самим тим сазна идентитет лица којем тај траг сперме припада.

Трагови пљувачке

Остављање трагова пљувачке може бити везано за саму радњу извршења кривичног дела (слање претећих писама, лепљење поштанске марке на таква писма...), а много чешће ови трагови могу бити резултат навика учиниоца (лула, муштикла, опушци цигарета...), па чак и уобичајеног понашања (пљувачка на поду, на сопственој одећи...). Трагови пљувачке имају идентификациони карактер јер се помоћу пљувачке може одредити крвна група и пол лица којем припада пронађени траг пљувачке. Такав траг, додуше не сме бити старији од 10-15 дана. С обзиром да траг пљувачке садржи јединствену генетску структуру, могуће је и идентификовати лице од којег траг пљувачке потиче.

Трагови длака

У криминалистичком смислу под појмом длаке подразумевају се све длаке које се налазе на разним деловима човечијег тела. Са криминалистичко-оперативног аспекта значајан је начин на који длаке могу отпасти, а то је природним путем, односно спонтано, затим чупањем, пресецањем и прекидањем. Криминалистички техничар длаке треба да тражи на одећи, обући и телу учиниоца и жртве, на средствима извршења, на предметима на месту извршења, као и на нападнутом објекту код имовинских деликата. Када се длака пронађе узима се пинцетом и ставља у стаклену епрувету са ознаком места њеног проналаска.

Судско-медицинским вештачењем длаке могуће је дати одговор на следећа питања:

• Да ли је у питању длака;
• Да ли је длака људског или животињског порекла (којој врсти животиње припада);
• Да ли потиче од мушкарца или жене, и са ког дела тела;
• На који начин је длака отпала (откинута, ишчупана, изрезана);
• Да ли на длаци постоје повреде и какве су природе;
• Да ли је длака измењена козметичким путем (фарбање)
• Да ли длака може пружити податке о старости лица од кога потиче
• Да ли длака припада осумњиченом

Поред ових резултата, судско-медицинским вештачењем могуће је одредити и крвну групу, старост, као и извршити ДНК идентификацију.

Трагови стопала

Са криминалистичког аспекта, трагови стопала могу да послуже за идентификацију учиниоца кривичног дела, али такође могу уакзати и на бројне друге ствари:

• Број учинилаца кривичног дела
• Правац и начин кретања
• Висину лица (познато је да је код нормално развијеног човека дужина босог стопала за 6,876 пута мања од његове висине; ову формулу израчунавања човекове висине израдио је Парвин, међутим постоје оспоравања ове његове теорије)
• Пол и узраст (одређује се по врсти обуће, дужини трага и корака)
• Телесне недостатке лица (да ли лице има «X» или «О» ноге и сл.)

Трагови стопала такође могу указати и на начин хода лица и то на основу:

• Дужине корака (ако постоји разлика у дужини сваког корака леве у односу на десну и обрнуто, то указује на хромост)
• Линије хода (права, изломљена и укрштена)
• Угла хода (поклапајући, упоредан, отворен и затворен)

Подела трагова стопала:

• Видљиви (настају наношењем или одношењем одређеног материјала – блато, прашина, боја и сл.; а могу настати и на растреситој подлози – песак, снег др.)
• Невидљиви (настају на равној и чистој подлози – паркету, линолеуму и сл.)

Трагове стопала треба тражити на месту извршења к.д., као и на путу доласка и одласка учиниоца к.д. Када се траг стопала пронађе, уколико је видљив фиксира се мулажирањем уз коришћење алабастер гипса, а уколико је траг стопала невидљив изазива се прашковима и фиксира путем дактилоскопске фолије.

Трагови животињског порекла

Могу бити трагови ногу, канџи, крви, ткива, измета, зуба, перја, па чак и папиларних линија (код посебне врсте мајмуна, паса и кунића).

Ова врста трагова најчешће се налази у оним случајевима у којима је:

• Животиња предмет кривичног дела (крађа, разбојништво, незаконит лов)
• Животиња коришћена као средство извршења кривичног дела (дресирани пас код незаконитог лова или крађе стоке)
• Животиња коришћена као средство доласка и/или одласка са места извршења (нпр. запрега)
• Животиња коришћена за транспорт ствари прибављених к.д. (сама или са запрегом)
• Животиња пратила учиниоца к.д. (најчешће дресирана)
• Животиња сама или у склопу запреге којом је управљао човек учествовала у саобраћајној незгоди

Од могућих трагова животиња најкарактеристичнији су трагови ногу, који могу указати на правац кретања животиње, врсту, величину, а у неким случајевима могуће је и идентификовати животињу од које потичу ови трагови. Посебно су значајни трагови поткованих животиња (коњи, волови) због својих разних индивидуалних обележја. Начин фиксирања ових трагова је исти као и код трагова људског порекла. Ови трагови углавном имају елиминациони значај, али уколико садрже индивидуална обележја могу имати и идентификациону вредност.

Трагови предмета

Трагови оруђа

Настају код великог броја кривичних дела (тешке крађе проваљивањем и обијањем, шумске крађе, разбојничке крађе, одузимање возила, оштећење туђе ствари...). Оруђа која се користе за извршење к.д. могу се поделити по два главна основа, и то по пореклу и по деловању.

Подела оруђа по пореклу:

• Алат (секира, крамп, лопата, бургија, клешта, шрафцигер, чекић, длето...)
• Специјална оруђа која праве сами учиниоци (‚‚чешаљ, ‚‚ломилица‚ ‚‚прасећа нога, ‚‚чваке и сл.)
• Пригодна средства која учиниоци користе у стању у каквом су их затекли (металне цеви, жице, полуге...)

Подела оруђа према начину деловања:

• Сечива (једногуба – нож, секира; двогуба – клешта, маказе)
• Тестере
• Бушилице, бургије разних врста
• Оруђа за бодење (бодеж, шило, виле)
• Оруђа за стругање (турпија)
• Оруђа за одваљивање (полуга, ћускија)
• Оруђа за копање (ашов, крамп)
• Тупа оруђа (чекић, маљ)

Примена горе набројаних оруђа оставља разноврсне трагове које можемо поделити на: површинске (настају на тврдим површинама), и рељефне (утисак, огреботина, пресек, бушотина).

Фиксирање трагова оруђа врши се у зависности од предмета на којем су пронађени. Уколико се траг налази на мањем покретљивом предмету, цео предмет се пакује ради вештачења, а уколико се ради о непокретној површини, фиксирање ће се извршити на лицу места записнички и фотографисањем., као и обележавањем у скици лица места.

Трагови дејства силе

Трагови ватреног оружја

Могу потицати од: пројектила, цеви, ударне игле, чела затварача, извлакача, оквира, лежишта метка, барутних честица и пламена. Приликом испаљења из ватреног оружја пројектил великом брзином напушта цев оружја, праћен гасовима сагорелог барута, несагорелим или делимично сагорелим барутним честицама, чија брзина нагло опада и њихов крајњи домет се креће од 50 до 120 цм (изузетно 150 цм). На пројектилу, који при испаљењу прође кроз цев ватреног оружја, настају карактеристични трагови поља цеви, који представљају праве паралелне линије (бразде) у виду испупчења и удубљења. Такође, и на чаури остају карактеристични трагови од удара врха ударне игле у пределу каписле. Да би се могла извршити идентификација ватреног оружја потребно је претходно пронаћи пројектиле и чауре на лицу места. У појединим ситуацијама пројектил удари неки тврди предмет и тада долази до његове деформације и разбијања на парчад, па је битно да се сваки његов део пронађе, фиксира, изузме и упакује у посебно увијену вату.

Криминалистичко-балистичким вештачењем ватреног оружја може се утврдити:

• Из које врсте (типа) ватреног оружја је извршено испаљење
• Из којег конкретног ватреног оружја је испаљен пројектил
• Правац пуцања
• Удаљеност, односно место са кога је пуцано
• Положај учиниоца у моменту испаљења пројектила
• Положај жртве у моменту када је погођена
• Време када је извршено испаљење (старост пуцања)
• Исправност ватреног оружја

Судско-медицински вештак може дати одговор на следећа питања:

• Да ли се ради о повреди ватреним оружјем
• Која је рана улазна а која излазна
• Са које је удаљености извршено испаљење
• Да ли је у питању устрелна, прострелна или застрелна рана
• Какво је порекло повреде (убиство, самоубиство, нехат, задес, самоповређивање)
• Идентификација оружја и муниције

Познато је да се приликом опаљења из ватреног оружја један део барутних честица задржава на руци лица које је пуцало, и то углавном на кажипрсту, палцу и надланици. За детекцију таквих честица користи се тзв. парафинска рукавица која користи парафин, или у новије време одговарајући полимерни материјал (силиконске пасте или латекс), и детектује елементе антимона, олова и баријума на руци која је пуцала.

Трагови возила

У многим ситуацијама возило се доводи у везу са извршењем кривичних дела, и тада могу настати различити трагови, које делимо у четири основне групе:

• Трагови точкова
• Трагови отпалих делова и материја са возила
• Трагови на возилу и у возилу
• Трагови на жртви

Трагови возила се углавном фиксирају као и сви други трагови - записнички, фотографисањем и скицом лица места. Што се тиче трагова точкова, они могу бити површински и рељефни. Уколико је траг рељефан, фиксира се фотографисањем и мулажирањем. На основу ових трагова може се одредити правац кретања возила, врста возила, а понекад се може извршити и идентификација возила (уколико трагови поседују нека индивидуална обележја). Такође, под одређеним условима, на основу трагова точкова може се одредити ширина, висина и дужина возила. Уколико се ради о саобраћајној несрећи, трагове треба тражити и на жртви (то могу бити: трагови точкова, гуме, боје са аута, уља, стакла...).

Трагови средстава вешања – појављују се при извршењу кривичног дела убиства, као и приликом самоубиства вешањем. Ови трагови су специфични јер се појављују на канапу и греди, као средствима извршења, и међусобно се разликују код убиства и самоубиства.

Код самоубиства, жртва канап мора прво да завеже за греду, направи омчу коју навуче преко главе око врата, одгурне предмет на који се ослањао, па услед тежине обешеног тела канап почиње да се затеже. Ово затезање условљава јако притискање канапа на греду, и то пре свега на ивицама греде, што проузрокује затезање ситних влакана канапа.

Код извршења к.д. убиства, жртва се претходно убије или онесвести, па јој се онда стави омча, један крај канапа се пребаци преко греде, па се са друге стране вуче док се не постигне одговарајућа висина. Овом приликом канап се вуче по греди, тако да долази до повијања влакана канапа на много већој дужини канапа него што је то случај са самоубиством.

Такође постоје случајеви фингираног самоубиства где су трагови идентични као код самоубиства. Приликом скидања леша треба водити рачуна да се не оштете трагови на канапу и подлози, па је потребно да се јаким потезом оштрог сечива пресече канап и то изнад омче на врату. На делу канапа који је остао на греди не смеју се одвезивати чворови јер би се тако могли оштетити трагови који се налазе на канапу и греди. Омча мора до даљњег да остане на врату леша, јер њен преглед треба да изврши и судско-медицински вештак.

Види још

• Криминалистика
• Отисак прста
• Папилароскопија