Трауматска дијафрагмална хернија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трауматска дијафрагмална хернија
Диапхрагматиц руптуре сплеен херниатион.јпг
Радиограм на коме се види трауматска хернија дијафрагме се продором слезине у грудни кош.[1]
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностхирургија, ургентна медицина

Трауматска дијафрагмална хернија је прекида континуитета килне кесе настала као последица дејства механичке силе током повреда или хируршких интервенција.[2][3]

Основни појмови[уреди]

Дијафрагмална кила

Дијафрагмална хернија је поремећај који настаје када неки од трбушних органа прођу у грудну дупљу кроз „ненормалан” отвор у дијафрагми (пречаги). Чешће се јавља на левој страни. Најчешћи облик дијафрагмалне херније је хијатална хернија, код које кардија и фундус желуца пролабирају кроз езофагусни (једњачни) отвор, у грудну дупљу. Хијатусне херније деле са на четири групе: клизајуће, параезофагусне, херније с урођено кратким езофагусом и комбиноване (која су најбројније и јављају се у око 80% случајева).

Облици дијафрагмалне киле

Према узрок настанка дијафрагмалне херније се деле на:

  • Нетрауматске, које могу боти урођене и стечене
  • Трауматске, које настају под дејством механичке силе (нпр након повреда или хируршких интервенција).

Епидемиологија[уреди]

Код болесника који су примљени на лечење у болницу након тешке трауме, у 3-5% случајева поред осталих повреда утврђена је и дијафрагмална кила.[4][5]

Полне разлике

Мушко женски однос код дијафрагмалне киле је 4: 1.

Старосне разлике

Кила се највише јавља код болесника у трећој деценији живота.

Морбидитет

Око 0,8 до 1,6% болесника са тупом траумом има и руптуру дијафрагме, са појавом дијафрагмалне киле, што чини 75% свих дијафрагмалних кила било које етиологије. Око 69% од свих кила лоциран је на левој страни тела, 24% на десној, а 15% обострано.

Етиопатогенеза[уреди]

Стечене трауматске херније уназад неколико деценија све чешће јављају, због наепрестаног раста броја саобраћајним несрећама и повреда на раду. Присуство јетре као чврстог органа на десној страни утиче да се повреде, односно расцепи дешавају скоро увек на левој страни дијафрагме.

Више од половине или око 53 % дијафрагмалних хернија отпада на оне које су настају тупим повредама. Док око пола дијафрагмалних хернија, или 44 %, настаје након пенетрантних повреда, и оне иницијално не дају симптоме.

Фазе у развоју херније

Трауматска дијафрагмална хернија може проћи кроз три фазе: акутну, латентну и опструктивну.

Клиничка слика[уреди]

Код мањих повреда симптоми су оскудни. Зато мале дијафрагмалне херније обично остају недијагностиковане месецима или годинама након трауме, све док се код болесника не појави нека од компликација, нпр. странгулација унутартрбуђних органа, испноја или неспецифичне желудачно цревне сметње.

Међутим код израженијих повреда у акутној фази трауматска хернија дијафрагме манифестује се комбинацијом респираторних и гастроинтестиналних симптома, међу којима доминирају:

  • депресију дисања праћена диспнејом и пад циркулације као посљедицу смањене функције дијафрагме или обимнијег крварења,
  • компресије плућа од стране трбушног садржаја који пролабира у грудни кош,
  • померања медијастинума (средогруђа) и компромитовања срчаног рада.
  • знаци илеуса.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се поставља; радиографским и ултрасонографским снимањем.

Радиографија
  • Рутински рентген грудног коша открива тек сваку трећу (33%) дијафрагмалну хернију, а може имати и нормалан изглед у 30% случајева. У акутној фази радиографија грудног коша представља најбољи скрининг тест.[6]
  • Нативан снимак трбуха у стојећем ставу је у највећем броју случајева дијагностички. Нативни рендгенски снимак грудног коша ће показати непрозирну слику, ако је оментум у плеури или већи број хидроаеричних сјенки, ако је црево дислоцирано у грудни кош. Елевирана дијафрагма, хематоторакс и цревне вијуге у тораксу су довољан путоказ за постављање дијагнозе. Остали налази обухватају померање медијастинума, плеурално задебљање и ателектазу. Посебно, хернијација желуца у грудни кош може бити замењена за ателектазу плућа, пнеумоторакс или хемопнеумоторакс. Такође, већи изливи у плеуралној шупљини могу маскирати клиничке, па и радиолошке знаке присуства абдоминалних органа у тораксу. Радиолошки се у хемитораксу региструје хидроаерична сенка која се понекад може заменити хидропнеумотораксом.
  • Контрастно рендгенско испитивање ће потврдити сумњу да су органи из трбуха дислоцирани у грудни кош. Пасажом баријумског контраста кроз гастроинтестинум може се идентификовати унутаргрудни положај желуца и црева. Зато се све дијафрагмалне херније доказују контрастним прегледом са баријумском суспензијом, било да је она дата пер ос или путем клизме (иригоскопија).
Ултарсонографија

Уколико је килни садржај паренхимских орган (мекоткивна сенка на радиографији) користи се ултразвучни преглед. Ултразвучни преглед пречаге истовремено приказује места оштећења (расцепе, руптуре), трауматске лезије паренхимских органа: јетре, слезине, панкреаса, бубрега, надбубрежних жлезда.

Лапароскопија и торакоскопија

Употребом видеоасистиране торакоскопије и лапараскопије као стандардних дијагностиких метода, може се постићи минимално инвазивна експлорација плеуралног односно перитонеалног простора на основу које се може изабрати оптималан хируршки приступ за збрињавање торакоабдоминалне трауме.[7]

Терапија[уреди]

Ургентан хируршки третман, након иницијалне реанимације и ресусцитације, захтева мањи број пацијената са руптуром дијафрагме у акутној фази, који се презентују масивним пролапсом унутартрбушних органа у плеурални простор или луксацијом срца. Ови пацијенти оптимално се збрињавају лапаратомијом, која веома ретко захтева и удружену торакотомију. Разлог је висока учесталост удружених повреда унутартрбушних органа. Овакав приступ је већином потребан код повреда леве хемидијафрагме.

Код повреда десне хемидијафрагме, нарочито постеролатералних, осим иницијалне лапаратомије у знатно већем проценту је потребна и десна торакотомија да би се руптура дијафрагме збринула и јетра без последица репоновала у трбушну дупљу.

У случају латентних руптура, односно руптура које се манифестују или откривају 48 или више сати по повређивању, као метода избора могуће је примена и лапаратомију и торакотомије са једнаким успехом, јер нема повреда унутартрбушних органа, односно крвављења. Торакотомији се даје предност код десностраних повреда.

Код повреда које се касно препознају или хируршки лече након 7-10 и више дана, интраторакалне адхезије су већ формиране и третман избора је торакотомија на повређеној страни. Без обзира на време када се приступа хируршком лечењу највећи број расцепа дијафрагме може се збринути техником директне сутуре, која подразумева појединачне, повратне шавове, нересорптивним материјалом (силк или политетрафлуороетилен 1/0) уз могућност додатног продужног шава 2/0 политетрафлуороетиленом.[8]

Један број трауматских руптура дијафрагме може се и дефинитивно збринути и применом видеоасистиране торакоскопије.[9]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Харихаран D, Сингхал Р, Кинра С, Цхилтон А (2006). „Пост трауматиц интра тхорациц сплеен пресентинг wитх уппер ГИ блеед! А цасе репорт”. БМЦ Гастроентерол. 6: 38. ПМЦ 1687187Слободан приступ. ПМИД 17132174. дои:10.1186/1471-230X-6-38. 
  2. ^ Маддоx ПР, Мансел РЕ, Бутехарт ЕГ. Трауматиц руптуре оф диапхрагм: а диффицулт диагносис. Ињурy 1991; 22:299-302.
  3. ^ МцЦоллум C, Анyанwу ЦХ, Умех УО, Сwаруп АС. Манагемент оф траматиц руптуре оф тхе диапхрагм. 2005; 74:181-3.
  4. ^ Турхан К, Макаy О, Цакан А, Саманцилар О, Фират О, Ицоз Г, ет ал. Трауматиц диапхрагматиц руптуре: лоок то сее. Еур Ј Цардиотхорац Сург. 2008 Јун. 33(6):1082-5.
  5. ^ Цамерон ЈЛ. Диапхрагматиц ињурy. Цуррент Сургицал Тхерапy. 9тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Мосбy-Елсевиер; 2008. 975-987.
  6. ^ П. Маддоx, Р. Мансел, Е. Бутцхарт. Трауматиц руп- туре оф тхе диапхрагм: а диффицулт диагносис. Ињурy, Вол. 22, Иссуе 4, 299-302, 1991.
  7. ^ Лаздунски ЛЛ, Моуроуx Ј, Понс Ф, Гросдидиер Г, Мартинод Е, Елкаим D, Азорин Ј. Роле оф Видеотхорацосцопy ин цхест Траума.Анн Тхорац Сург63:327;1997
  8. ^ Б. Спаниер, Г. Хеуфф, M. Цуеста, Диапхрагм руптуре, Тхе Ланцет, Вол. 359, Иссуе 9301, 107, 2002.
  9. ^ П. Тхомас, V. Моутардиер, Ј. Рагни, Р. Гуидицелли, П. Фуентес. Видео-асисстед репаир оф а руптуред ригхт хемидиапхрагм. Еур Ј Цардиотхорац Сург, Вол. 8, Иссуе 3, 157-59, 1994.

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Спољашњи ресурси
Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).