Тромбоцит фактор 4

Тромбоцит фактор 4 (хемокин (C-X-C мотиф) лиганд 4)
Тромбоцит фактор 4 (хемокин (C-X-C мотиф) лиганд 4)
	ПДБ приказ базиран на 1ф9q.
Доступне структуре
	1ф9q, 1ф9р, 1ф9с, 1пфм, 1пфн, 1рхп
Идентификатори
Симболи	ПФ4; ЦXЦЛ4; МГЦ138298; СЦYБ4
Вањски ИД	ОМИМ: 173460 МГИ: 1888711 ХомолоГене: 87791 ГенеЦардс: ПФ4 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• хемокинска активност; • везивање хепарина;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор;
Биолошки процес	• имунски одговор; • негативна регулација ангиогенезе; • цитокин и хемокин посредовани сигнални пут; • активација тромбоцита; • хемотакса леукоцита; • негативна регулација диференцијације мегакариоцита;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	5196
Енсембл	ЕНСГ00000163737
УниПрот	П02776
РефСеq (мРНА)	НМ_002619
РефСеq (протеин)	НП_002610
Локација (УЦСЦ)	Цхр 4:; 75.07 - 75.07 Мб
ПубМед претрага	[1]

Тромбоцит фактор 4 (PF4), или хемокин (C-X-C мотив) лиганд 4 (CXCL4), је мали цитокин из CXC хемокин фамилије. Овај хемокин се ослобађа из алфа-гранула активираних тромбоцита у току тромбоцит агрегације. Он промовише коагулацију крви путем дејства на хепарин-сличне молекула. Из тог разлога, за њега је предвиђено да игра улогу ин зарастању рана и инфламација.^[1] Његова главна физиолошка улога је неутрализација хепарин-сличних молекула на ендотелној површини крвних судова, чиме се инхибира локална антитромбин III активност и промовише коагулација.^[2] Он се обично налази у комплексу са протеогликаном.^[3]

PF4 је изазива хемотаксу неутрофила, фибробласта и моноцита, и интерагује са варијантом хемокин рецептора CXCR3, познатом као CXCR3B.^[4] Ген за људски PF4 je lociran na ljudskom hromozomu 4.^[5]

Heparin:PF4 комплекс је антиген у хепарин-индукованој тромбоцитопенији, идиосинкратичној аутоимуној реакцији на администрацију антикоагуланта хепарина.^[6] PF4 аутоантитела су била нађена код пацијената са тромбозом и особинама попут HIT али не пре администрације хепарина.^[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Еисман Р, Сурреy С, Рамацхандран Б, Сцхwартз Е, Понцз M (1990). „Струцтурал анд фунцтионал цомпарисон оф тхе генес фор хуман плателет фацтор 4 анд ПФ4алт”. Блоод. 76 (2): 336—44. ПМИД 1695112.
^ „Ентрез Гене: ПФ4 плателет фацтор 4 (цхемокине (C-X-C мотиф) лиганд 4)”.
^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5.
^ Ласагни L, Францаланци M, Аннунзиато Ф, Лаззери Е, Гианнини С, Цосми L, Сагринати C, Маззингхи Б, Орландо C, Магги Е, Марра Ф, Ромагнани С, Серио M, Ромагнани П (2003). „Ан алтернативелy сплицед вариант оф ЦXЦР3 медиатес тхе инхибитион оф ендотхелиал целл гроwтх индуцед бy ИП-10, Миг, анд I-ТАЦ, анд ацтс ас фунцтионал рецептор фор плателет фацтор 4”. Ј Еxп Мед. 197 (11): 1537—49. ПМЦ 2193908 . ПМИД 12782716. дои:10.1084/јем.20021897.
^ О'Донован Н, Галвин M, Морган Ј (1999). „Пхyсицал маппинг оф тхе CXC цхемокине лоцус он хуман цхромосоме 4”. Цyтогенет Целл Генет. 84 (1-2): 39—42. ПМИД 10343098. дои:10.1159/000015209.
^ Wаркентин ТЕ (2007). „Друг-индуцед иммуне-медиатед тхромбоцyтопениа--фром пурпура то тхромбосис”. Н. Енгл. Ј. Мед. 356 (9): 891—3. ПМИД 17329695. дои:10.1056/НЕЈМп068309. Архивирано из оригинала 28. 03. 2007. г. Приступљено 16. 07. 2010.
^ Wаркентин ТЕ, Макрис M, Јаy РМ, Келтон ЈГ (2008). „А спонтанеоус протхромботиц дисордер ресемблинг хепарин-индуцед тхромбоцyтопениа”. Ам. Ј. Мед. 121 (7): 632—6. ПМИД 18589060. дои:10.1016/ј.амјмед.2008.03.012.

Литература[уреди | уреди извор]

Бикфалви А, Гименез-Галлего Г (2004). „Тхе цонтрол оф ангиогенесис анд тумор инвасион бy плателет фацтор-4 анд плателет фацтор-4-деривед молецулес.”. Семин. Тхромб. Хемост. 30 (1): 137—44. ПМИД 15034805. дои:10.1055/с-2004-822978.
Маурер АМ, Зхоу Б, Хан ЗЦ (2007). „Ролес оф плателет фацтор 4 ин хематопоиесис анд ангиогенесис.”. Гроwтх Фацторс. 24 (4): 242—52. ПМИД 17381065. дои:10.1080/08977190600988225.
Деуел ТФ, Кеим ПС, Фармер M, Хеинриксон РЛ (1977). „Амино ацид сеqуенце оф хуман плателет фацтор 4.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 74 (6): 2256—8. ПМЦ 432148 . ПМИД 267922. дои:10.1073/пнас.74.6.2256.
Wалз ДА; Wу ВY; де Ламо Р; et al. (1978). „Primary structure of human platelet factor 4.”. Thromb. Res. 11 (6): 893—8. PMID 601757. doi:10.1016/0049-3848(77)90117-7.
Nath N, Lowery CT, Niewiarowski S (1975). „Antigenic and antiheparin properties of human platelet factor 4 (PF4).”. Blood. 45 (4): 537—50. PMID 803847.
Hermodson M, Schmer G, Kurachi K (1977). „Isolation, crystallization, and primary amino acid sequence of human platelet factor 4.”. J. Biol. Chem. 252 (18): 6276—9. PMID 893407.
Maione TE; Gray GS; Petro J; et al. (1990). „Inhibition of angiogenesis by recombinant human platelet factor-4 and related peptides.”. Science. 247 (4938): 77—9. PMID 1688470. doi:10.1126/science.1688470.
Eisman R; Surrey S; Ramachandran B; et al. (1990). „Structural and functional comparison of the genes for human platelet factor 4 and PF4alt.”. Blood. 76 (2): 336—44. PMID 1695112.
Han ZC, Bellucci S, Tenza D, Caen JP (1990). „Negative regulation of human megakaryocytopoiesis by human platelet factor 4 and beta thromboglobulin: comparative analysis in bone marrow cultures from normal individuals and patients with essential thrombocythaemia and immune thrombocytopenic purpura.”. Br. J. Haematol. 74 (4): 395—401. PMID 2140694. doi:10.1111/j.1365-2141.1990.tb06325.x.
Poncz M; Surrey S; LaRocco P; et al. (1987). „Cloning and characterization of platelet factor 4 cDNA derived from a human erythroleukemic cell line.”. Blood. 69 (1): 219—23. PMID 3098319.
Griffin CA; Emanuel BS; LaRocco P; et al. (1987). „Human platelet factor 4 gene is mapped to 4q12----q21.”. Cytogenet. Cell Genet. 45 (2): 67—9. PMID 3622011. doi:10.1159/000132431.
Senior RM; Griffin GL; Huang JS; et al. (1983). „Chemotactic activity of platelet alpha granule proteins for fibroblasts.”. J. Cell Biol. 96 (2): 382—5. PMC 2112304 . PMID 6187750. doi:10.1083/jcb.96.2.382.
Morgan FJ, Begg GS, Chesterman CN (1980). „Complete covalent structure of human platelet factor 4.”. Thromb. Haemost. 42 (5): 1652—60. PMID 6445090.
Deuel TF; Senior RM; Chang D; et al. (1981). „Platelet factor 4 is chemotactic for neutrophils and monocytes.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 78 (7): 4584—7. PMC 319837 . PMID 6945600. doi:10.1073/pnas.78.7.4584.
Brown KJ, Parish CR (1994). „Histidine-rich glycoprotein and platelet factor 4 mask heparan sulfate proteoglycans recognized by acidic and basic fibroblast growth factor.”. Biochemistry. 33 (46): 13918—27. PMID 7524669. doi:10.1021/bi00250a047.
Mayo KH; Roongta V; Ilyina E; et al. (1995). „NMR solution structure of the 32-kDa platelet factor 4 ELR-motif N-terminal chimera: a symmetric tetramer.”. Biochemistry. 34 (36): 11399—409. PMID 7547867. doi:10.1021/bi00036a012.
Barker S, Mayo KH (1995). „Quarternary structure amplification of protein folding differences observed in 'native' platelet factor-4.”. FEBS Lett. 357 (3): 301—4. PMID 7835432. doi:10.1016/0014-5793(94)01384-D.
Zhang X; Chen L; Bancroft DP; et al. (1994). „Crystal structure of recombinant human platelet factor 4.”. Biochemistry. 33 (27): 8361—6. PMID 8031770. doi:10.1021/bi00193a025.
Horne MK (1993). „The effect of secreted heparin-binding proteins on heparin binding to platelets.”. Thromb. Res. 70 (1): 91—8. PMID 8511754. doi:10.1016/0049-3848(93)90226-E.
Kolset SO; Mann DM; Uhlin-Hansen L; et al. (1996). „Серглyцин-биндинг протеинс ин ацтиватед мацропхагес анд плателетс.”. Ј. Леукоц. Биол. 59 (4): 545—54. ПМИД 8613703.