Тромпа (грађевинарство)

С Википедије, слободне енциклопедије
Тромпа Сасанидске палаче у Адасхиру, Иран, 3. стољеће
Купола на тромпама базикике у Одзуну, Арменија, 8. ст.
Купола на тромпама катедрале у Валенцији, 15. ст.

Тромпа (од франц. ријечи тромпе, у значењу варка[1] или ловачки рог[2]) је назив за конструктивно рјешење пријелаза с квадратичног тлоцрта у полигонални или кружни, чиме се добива основа за изградњу куполе.[3]

Тромпа има облик коничне (љевкасте) нише: она смањује распон између квадратичне основе зиђа и ствара основу за уравнотежено преузимање сила потиска тамбура и куполе.

Тромпе се у превилу употребљавају при куполноме пресвођивању мањих квадратичних простора а јављају се у градитељству Истока и еуропском градитељству средњега вијека.

Нешто млађи, те технички и естетски савршенији пријелаз с квадратичне основе зиђа на кружну основу куполе је онај изведен помоћу пандантива.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дамјанов/Радулић 1967
  2. ^ а б Домљан 1966
  3. ^ Домљан 1966; Мüллер/Вогел 1999

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дамјанов/Радулић 1967 - Дамјанов, Јадранка; Радулић, Ксенија: Тромпа, Умјетност (Ликовне умјетности), 3. издање, Загреб, 1967, стр. 259
  • Домљан 1966 – Жарко Домљан: Тромпа, Енциклопедија ликовних умјетности, св. 4, Загреб, 1966, стр. 455
  • Мüллер/Вогел 1999 - Wернер Мüллер; Гунтхер Вогел: Атлас архитектуре 1, превео Милан Пелц, Загреб, 1999, стр. 49