Тур (говедо)
| Bos primigenius | |
|---|---|
| |
| Izumrlo evropsko govedo tur | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Artiodactyla |
| Porodica: | Bovidae |
| Potporodica: | Bovinae |
| Rod: | Bos |
| Vrsta: | †B. primigenius
|
| Binomno ime | |
| †Bos primigenius (Bojanus, 1827)
| |
| Подврсте | |
| |
| |
| Историјски ареал три изумрле подврсте | |
Дивље (европско) говедо или дивље (европско) говече, или тур (лат. Bos primigenius), је изузетно крупна врста из рода права говеда (Bos), која је у Европи истријебљена почетком 17. века. Потомак тура је данашње домаће говедо.
Дивље говедо се налази на грбу Молдавије и Румуније.
Изглед и грађа[уреди | уреди извор]
Говедо тур је било нешто већих димензија него данашња домаћа говеда које познајемо. Дужина тела одраслог мужјака је достизала и до 2,8 m и још 0,8 m дужине репа. Висина леђа код мужјака је варирала између 160 и 180 cm, док је код женке износила око 150 cm. Зубна формула (као и код других врста рода потпородице Bovinae) је:
| 0.0.3.3 |
| 3.1.3.3 |
Полни диморфизам је био изражен и разлика између мужјака и женки, осим основних разлика, је била у боји и величини. Женке су биле мање (краће и нешто нижег гребена) од мужјака. Боја мужјака је црносмеђа, док је боја женки црвенкастосмеђа. Рогови су били свијетли (скоро бијели) са црним врховима.
Начин живота[уреди | уреди извор]
Европско дивље говедо је било распрострањено скоро у цијелој Европи. Њихово станиште су биле шуме. Те шуме су биле већином влажне, мочварне или у ријечним долинама, због потреба за водом. Ова говеда су живјела у крдима, а понеки старији мужјаци су живјели солитарно да би се у вријеме парења придруживали крдима. У крду, које је бројало неколико десетина јединки, постојао је доминантни мужјак, па је за вријеме парења долазило до борби око женке. Парење се вјероватно одвијало крајем љета, а телад су долазила на свијет крајем прољећа. Тур се највише хранио травом, али и плодовима воћа, лишћем, мекшим гранчицама и сл. За разлику од већине данашњих врста говеда који су у правилу дневне животиње, тур је био активан у сумрак и ноћу.
Развој и изумирање[уреди | уреди извор]
Сматра се да су се први примјерци ове врсте појавили на простору данашње Индије прије око два милиона година, одакле су мигрирали у друге дијелове Азије, на Средњи Исток, а у Европу су стигли прије 250.000 година. Иначе, у свијету су постојале три подврсте тура које су насељавале различите просторе:
- Bos primigenius primigenius - насељавао просторе већег дијела Европе, сем најсјеверније области (сјевер Скандинавског полуострва) и Ирске, Средњи Исток, централне области Азије па и неке дијелове Далеког Истока,
- Bos primigenius namadicus - насељавао просторе Индије,
- Bos primigenius mauretanicus - настањен у најсјевернијем дијелу Африке.
Мало је информација о присуству и животу дивљег говеда на Далеком Истоку и средњој Азији, али и у сјеверној Африци (гдје се спомињу у египатским списима о лову фараона Рамзеса). Нешто је више података о туру у Европи, гдје су их праисторијски људи осликавали на зидовима пећина, Римљани су писали о њиховој употреби и припитомљавању, били су саставни дио грбова и застава неких средњовјековних европских земаља итд. Узроци њиховог изумирања леже у чињеници да су се масовно изловљавали током праисторије и средњег вијека. Поред тога, ширење људске популације и крчење шума угрожавало је животни простор дивљег говеда. Прво припитомљавање почело је на јужном Кавказу и сјеверној Месопотамији око 6000 година п.н.е. У Европи се до 13. вијека, станиште тура смањило на Панонску низију, Литванију, Пољску, Источну Пруску, Молдавију и Трансилванију. Последњи примјерак тура је била женка која је угинула 1627. године у Пољској. Упоредо са ловом, дивље јединке су тихо ишчезавале због припитомљавања, које је због промјена начина живота условило анатомске и физиолошке промјене и на крају настанак нове врсте домаћег говеда Bos taurus.
Извори[уреди | уреди извор]
- Гармс, Хери : Фауна Европе, приручник за распознавање животињских врста, Младинска књига Загреб, 1981.
- Vuure, T. van. 2002. History, morphology and ecology of the Aurochs (Bos primigenius). Лутра 45-1. Online pdf (603 kB) Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2011)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
