Туропоље

Туропоље је део Посавине јужно од Загреба, ограничено десном обалом Саве на истоку и северу, Вукомеричким горицама на западу и Купом на југу.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Географски у најужем смислу Туропоље се односи на равницу која се пружа на алувијалној равни дугој 45, а широкој до 23 km, које заузима подручје од око 600 km², с просечном висином од 110 метара надморске висине. Туропољска алувијална раван налази се између Посавине (мочварније низије уз реку Саву) на северу и Вукомеричке горице (ниског уравњеног горја)на југу. Кроз Туропољску низију тече река Одра с притоком Ломницом.

У нешто ширем смислу у Туропоље се убраја простор некадашње општине Велика Горица који обухвата Туропољску Посавину, Туропољску равницу, средњи део Вукомеричких горица све до средњег Покупља.

У најширем смислу од давнине Туропољем се назива шири простор који је ограничен са природним међама а протеже се између реке Саве на северу, реке Купе на југу, Жумберачке горе на западу и дела града Сиска који се налази у међуречју Саве и Купе на истоку.

Највеће насеље је град Велика Горица, које се под именом Горица први пут спомиње 1228. године. Друга важнија насеља су: Мрацлин (млађе камено доба), Велика Млака, Старо Чиче (бронзано доба), Шћитарјево (римско доба), Горњи Хрушевец (римско доба), Лукавец (15. век), Лекеник, Вукојевац, Пешћеница, Бушевец, Куче, Огулинец, Краварско, Вуковина, Покупско, Пољана Лекеничка, Брежани Лекенички, Букевје, Роженица, Горњи Вукојевац, Доњи Вукојевац...итд.

Историја[уреди | уреди извор]

Име Туропоље настало је по врсти Европског Бизона (говеду Тур) које је живело у Туропољским шумама хранећи се високом травом и разним другим биљем. Последњи примерак те животиње забилежен је око 1800-те године.

Првотно простор Туропоља настао је као Туропољски Архиђаконат (касније „Племенита општина Туропоље“) протежући се од Самоборско-Окићког поседа на западу па све до Лекеника где се граничила са Каптолским-Сисачким поседом на истоку, на северу од Свете Кларе и реке Саве граничећи се са поседима Градеца и Загребачког Каптола па све до Горњег Хрушевца на југу у Вукомеричким горицама где је Туропоље граничило са поседом Топуске опатије.

Унутар ових граница живело је слободно становништво које је било удружено у породичне задруге и поседовало је своју властиту земљу те није било подложно великашима нити било каквом кметском односу.

Због повластица које је становницима Туропоља дао Хрватско-Угарски краљ Бела четврти, Туропољци су задржали слободу и постали Племићи једноселци (сами своји господари) и никада нису постали ничији кметови. Одувек су Туропољци због сачуване слободе и самосталности били слободоумни и поносни људи што је на занимљив начин описао познати Хрватски књижевник и новелист Славко Колар у својим новелама „Бреза“ и „Свога тела господар“ описујући живот Туропољског села Горњи Хрушевец.

Након другог светског рата укинута је „Племенита општина Туропоље“ и настала је нова општина под именом Велика Горица као наследница некадашње општине.

У деведесетим годинама 20-ог века општина Велика Горица распала се на Град Велику Горицу, и општине Краварско, Покупско и Орле као правне наследнице некадашње Племените општине Туропољске.

Туристичка одредишта и знаменитости[уреди | уреди извор]

Црква навештења Б.D. Марије - Велика Горица
Капела св. Барбаре - Велика Млака
Капела рањеног Исуса - Плешко поље
Аеродром Загреб - Плесо
Музеј Туропоља - Велика Горица
Андаутонија - Шчитарјево
Језеро Чиче - Ново Чиче
Курија Златарић - Букевје
Мост на Одри - Чичка Пољана
Црква св. Бартола - Орле
Сава код Велешевца
Курија Алапић - Вуковина
Жупна црква св. Петра Апостола - Велешевец
Врата од крча - Туропољски луг
Одра
Римско Градишће, Ад Финес- Горњи Хрушевец
Туропољски луг
Чардак породице Дебић - Вукојевац
Капела св. Ивана Крститеља - Бушевец
Излетиште „Свога тела господар“ - Крушак
Црква св. Крижа - Краварско
Капела Пресветог Тројства - Покупски Гладовец
Црква св. Ладислава - Покупско
Капела св. Јурја - Лијеви Штефанки
Купа - Градска плажа код Покупског
Капела св. Петра и Павла - Покупско Церје
Капела св. Рока - Цветковић Брдо
Црква Мајке Божје Сњежне - Дубранец
Дворац Лукавец - Лукавец
Курија Модић Бедековић - Доња Ломница
Капела св. Вида - Мрацлин
Капела Срца Исусова и Маријина - Лукавец
Резерват сиве чапље Краваршћица - Краварско

Становништво Туропоља[уреди | уреди извор]

Туропоље је изразито густо насељен крај Хрватске. Некадашња општина Велика Горица дели се на

Градско подрућје Велика Горица, општину Орле, општину Краварско и општину Покупско а заједно броје више од седамдесет хиљада становника.

Национални састав је хомоген, готово искључиво Хрватско становништво са врло ниским постотком националних мањина.

Екологија Туропоља[уреди | уреди извор]

О изузетној разноврсности биљног и животињског света Туропоља најбоље говори регионални попис заштићених и угоржених врста у наставку. Велики део становиништва својим потписом петиције скренуо је пазњу на девастацију насеља и околиша коју ће проузроковати отварање још једног прометног коридора у уском појасу Туропоља. Становништво и вечина стручне јавности залажу се за промену трасе и коришћење простора уз већ постојећи железнички коридор како би се избегло додатно оптерећивање екосистема у Туропољу.

Биљке:

Фритиллариа мелеагрис, Анацамптис пyрамидалис.

Лептири (Лепидоптера):

Ипхицлидес подалириус - пругасто једарце, Папилио мацхаон - ластин реп, Апатура ирис - велика модра прељевица, Апатура илиа - мала модра прељевица.

Водоземци (Ампхибиа):

Саламандра саламандра - пјегави даждевњак, Тритурус вулгарис - мали водењак, Тритурус алпестрис - планински водењак, Тритурус царнифеx - велики водењак, Бомбина бомбина - црвени мукач, Бомбина вариегата - жути мукач, Буфо буфо - смеђа крастача, Хyла арбореа - обична гаталинка, Рана арвалис - мочварна смеђа жаба, Рана далматина - шумска смеђа жаба, Рана темпорариа - ливадна смеђа жаба.

Гмизавци (Рептилиа):

Емyс орбицуларис - барска корњача, Лацерта агилис - ливадна гуштерица, Ангуис фрагилис - сљепић, Натриx натриx - бјелоушка, Цоронеллааустриаца - смукуља, Елапхе лонгиссима - ескулапова змија.

Птице (Авес):

Тацхyбаптус руфицоллис - мали гњурац, Ардеа цинереа - сива чапља, Цицониа нигра - црна рода, Цицониа цицониа - рода, Цирцус аеругиносус - еја мочварица, Ацципитер гентилис - јастреб, Ацципитер нисус - кобац, Бутео бутео - шкањац, Аqуила помарина - орао кликташ, Фалцо тиннунцулус - вјетруша, Порзана порзана - риђа штијока, Цреx цреx - прдавац, Цуцулус цанорус - кукавица, Тyто алба - кукувија, Стриx алуцо - шумска сова, Стриx ураленсис - планинска сова, Стриx отус - мала ушара, Пицоидес мајор - велики дјетлић, Пицоидес медиус - црвеноглави дјетлић, Пицоидес минор - мали дјетлић, Хирундо рустица - ластавица, Антхус тривиалис - пругаста трепетљика, Мотацилла цинереа - горска пастирица, Турдус мерула - кос, Турдус пиларис - дрозд бравењак, Мусцицапа стриата - мухарица, Ланиус цоллурио - руси сврачак, Фрингилла цоелебс - зеба, Фрингилла монтифрингилла - сјеверна зеба, Пyррхула пyррхула - зимовка, ... (укупан попис заштићених птица броји 123. врсте).

Сисари (Маммалиа):

Цроцидура леуцодон - двобојна ровка, Неомyс аномалус - мочварна ровка, Неомyс фодиенс - водена ровка, Сореx аранеус - шумска ровка, Сореx минутус - мала ровка, Рхинолопхус феррумеqуинум - велики потковњак, Нyцталус ноцтула - рани вечерњак, Плецотус ауритус - смеђи дугоухи шишмис, Пипистреллус пипистреллус - патуљасти шишмис, Пипистреллус натхусии - мали шумски шишмис, Мyотис даубентони - ријечни шишмис, Мyотис мyстацинус - бркати шишмис, Мyотис емаргинатус - риђи шишмис, Мyотис блyтхии - оштроухи шишмис, Мyотис мyотис - велики шишмис, Ептесицус серотинус - касни ночњак, Мусцардинус авелланариус - пух љешникар, Мицротус (мултиплеx) лиецхтенстеини - источноалпски волухарић, Цастор фибер - дабар, Лутра лутра - видра, Мустела нивалис - ласица, Мустела ерминеа - зердав, Мустела путориус - твор, Мартес фоина - куна белица, Мелес мелес - јазавац, Цапреолус цапреолус - срна, Цервус елапхус - јелен, Сус сцрофа - дивља свиња, Лепус еуропаеус - еуропски зец, Вулпес вулпес - лисица.

Попис угрожених биљних и животињских врста

Биљке:

Винца минор - мали зимзелен (павенка), Леуцоиум вернум - дријемовац, Фритиллариа мелеагрис - коцкавица, Орцхис цориопхора - воњави каћун, Орцхис морио - обични каћун, Орцхис тридентата - мали каћун (трозуби), Марсилеа qуадрифолиа - четверолисна разноротка, Бутомус умбеллатус - водољуб.

Лептири:

Лyцаена диспар - киселичин црвенко, Зерyнтхиа полyxена - ускрсни лептир.

Гмизавци:

Елапхе лонгиссима - ескулапова змија, Емyс орбицуларис - барска корњача.

Птице:

Аqуила помарина - орао кликташ, Цицониа нигра - црна рода, Ацтитис хyполеуца - мала прутка, Анас qуерqуедула - патка пупчаница, Алцедо аттхис - водомар, Порзана порзана - риђа штијока, Цреx цреx - прдавац, Стриx ураленсис - планинска сова, Пицус цанус - сива жуна, Пандион халиаетус - букоч, Иxобрyцхус минутус - чапљица вољак, Нyцтицораx нyцтицораx - гак, Ацципитер гентилис - јастреб, Пицоидес медиус - црвеноглави дјетлић, Пицоидес минор - мали дјетлић.

Сисари:

Цастор фибер - дабар, Лутра лутра - видра, Мyотис емаргинатус - риђи шишмис, Мицротус (мултиплеx) лиецхтенстеини - источноалпска волухарица, Рхинолопхус феррумеqуинум - велики потковњак, Лепус еруопаеус - еуропски зец.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Аутоцеста.орг
Проблем аутоцесте кроз Туропоље у медијима.
Петиција за промјену трасе аутоцесте.
Закон о уређењу Племените Опћине Туропољске 1895., Сборник законах и наредабах ваљаних за краљевину Хрватску и Славонију, 1885 (I.-XXI.) стр. 199-204, Загреб 1885.