УХ-232

С Википедије, слободне енциклопедије
УХ-232
IUPAC име
cis-5-хидрокси-1-метил-2-(N,N-пропиламино)тетралин
Идентификатори
CAS број95999-12-5 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 123696
Хемијски подаци
ФормулаC18H29NO
Моларна маса275,428 g/mol
  • CC2C(N(CCC)CCC)CCc1c2cccc1OC

UH-232 ((+)-UH232) је лек који делује мешовити агонист-антагонист допаминских рецептора који је селективан за поједине подтипове. Он је слаб парцијални агонист на D3 подтипу,[1] и антагонист на D2Sh ауторецепторима у допаминергичним нервним завршецима.[2][3] Он узрокује отпуштање допамина у мозгу и има стимулишуче дејство.[4][5][6] Он спречава начина понашања који је узрокован кокаином.[7] Он је испитиван за примену у лечењу шизофреније. Испитивања су прекинута јер је погоршавао симптоме.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гриффон Н, Пилон C, Сцхwартз ЈЦ, Соколофф П (1995). „Тхе преферентиал допамине Д3 рецептор лиганд, (+)-УХ232, ис а партиал агонист”. Еуропеан јоурнал оф пхармацологy. 282 (1–3): Р3—4. ПМИД 7498261. дои:10.1016/0014-2999(95)00460-3. 
  2. ^ Wатерс Н, Лагерквист С, Лöфберг L, Пиерцеy M, Царлссон А (1993). „Тхе допамине Д3 рецептор анд ауторецептор преферринг антагонистс (+)-АЈ76 анд (+)-УХ232; а мицродиалyсис студy”. Еуропеан јоурнал оф пхармацологy. 242 (2): 151—63. ПМИД 8253112. дои:10.1016/0014-2999(93)90075-С. 
  3. ^ Аретха, ЦW; Синха, А; Галлоwаy, МП (1995). „Допамине Д3-преферринг лигандс ацт ат сyнтхесис модулатинг ауторецепторс”. Тхе Јоурнал оф пхармацологy анд еxпериментал тхерапеутицс. 274 (2): 609—13. ПМИД 7636720. 
  4. ^ Wатерс, Н; Ханссон, L; Лöфберг, L; Царлссон, А (1994). „Интрацеребрал инфусион оф (+)-АЈ76 анд (+)-УХ232: еффецтс он допамине релеасе анд метаболисм ин виво”. Еуропеан јоурнал оф пхармацологy. 251 (2–3): 181—90. ПМИД 8149975. дои:10.1016/0014-2999(94)90399-9. 
  5. ^ Сотникова, ТД; Гаинетдинов, РР; Грекхова, ТВ; Раyевскy, КС (2001). „Еффецтс оф интрастриатал инфусион оф Д2 анд Д3 допамине рецептор преферринг антагонистс он допамине релеасе ин рат дорсал стриатум (ин виво мицродиалyсис студy)”. Пхармацологицал ресеарцх : тхе оффициал јоурнал оф тхе Италиан Пхармацологицал Социетy. 43 (3): 283—90. ПМИД 11401421. дои:10.1006/пхрс.2000.0773. 
  6. ^ Миллан, МЈ; Сегуин, L; Гоберт, А; Цуссац, D; Броццо, M (2004). „Тхе роле оф допамине Д3 цомпаред wитх Д2 рецепторс ин тхе цонтрол оф лоцомотор ацтивитy: а цомбинед бехавиоурал анд неуроцхемицал аналyсис wитх новел, селецтиве антагонистс ин ратс”. Псyцхопхармацологy. 174 (3): 341—57. ПМИД 14985929. дои:10.1007/с00213-003-1770-x. 
  7. ^ Пиерцеy, МФ; Лум, ЈТ; Хоффманн, WЕ; Царлссон, А; Љунг, Е; Свенссон, К (1992). „Антагонисм оф цоцаине'с пхармацологицал еффецтс бy тхе стимулант допаминергиц антагонистс, (+)-АЈ76 анд (+)-УХ232”. Браин ресеарцх. 588 (2): 217—22. ПМИД 1393576. дои:10.1016/0006-8993(92)91578-3. 
  8. ^ Лахти, АЦ; Wеилер, M; Царлссон, А; Тамминга, ЦА (1998). „Еффецтс оф тхе Д3 анд ауторецептор-преферринг допамине антагонист (+)-УХ232 ин сцхизопхрениа”. Јоурнал оф неурал трансмиссион (Виенна, Аустриа : 1996). 105 (6–7): 719—34. ПМИД 9826114. дои:10.1007/с007020050091. 

Види још[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]