Ukrasni grašak

С Википедије, слободне енциклопедије

Украсни грашак
Научна класификација
Царство:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
L. одоратус
Биномно име
Латхyрус одоратус

Украсни грашак (Латхyрус одоратус) је скривеносеменица из рода Латхyрус у породици Фабацеае, пореклом са Сицилије, Крита и Јужне Италије.[1]

Може нарасти у висину од 1-2 м. Цветови украсног грашка, зависно од гајења, имају опојни слатки мирис. Култивисањем се узгајају врсте већих цветова, али нажалост оне немају тако опојни мирис као врсте мањих цветова. Цветови су у просеку величине 2-3,5 цм. Постоје нијансе беле, розе, љубичасте и црвене боје.[2]

Гајење[уреди | уреди извор]

Украсни грашак у башти

У Европи се украсни грашак гаји од XVII века. Постао је популаран у XIX веку, посебно као резано цвеће захваљујући шкотском одгајивачу Хенрију Екфорду, који је укрштањем развио бројне култиваре мирисног грашка. При томе је он задржао оригинални мирис цветова, који су постали већи и у разним бојама.[3]

Семе је средње величине, округло. Може се сејати од зиме до пролећа на дубини од 1 цм. Током зиме сетва је у стакленику, а након клијања потребно је држати клице на светлом и хладном месту. Када земљиште напољу почне да се загрева могу се посадити на стално место на размаку од 25-30 цм. У току пролећа семе је могуће посадити на стално место напољу с'тим да треба обратити пажњу да се земљиште не исуши. Након развоја првог или другог пара листова потребно је закинути врх да би се активирали бочни пупољци и тиме добило више изданака, а самим тим и више цветова. Сортама које су пењачице треба обезбедити потпору. Она може бити од прућа или било ког сличног материјала. Цвета током целог лета, а период и интензитет цветања се могу продужити редовним уклањањем прецветалих цветова. Овим поступком се спречава трошење енергије биљке на стварање семена већ се она усмерава на стварање нових цветова.[4]

Штеточине и болести[уреди | уреди извор]

Мноштво штеточина и болести може уништити усев украсног грашка, уколико се не предузму одређене мере за заштиту биљака. Ово су неке од болести и штеточина:

  • Полен буба једе полен и изобличава цвеће
  • Ваши - врло честе биљне штеточине, код украсног грашка могу изазвати слабљење раста биљке
  • Плесан - бели прашкасти премаз који покрива лишће и успоравање његов раст
  • Мозаик вирус - преноси је лисна ваш, изазива жутоћу листова, изврће нове изданке и спречава цветање
  • Слепило - физиолошки проблем који може зауставити раст биљке. Заражене биљке које претходно изгледају здраво почињу да се скупљају и изданци престају да расту.

Већина проблема је ретка и лако видљива, па се може одмах реаговати и зауставити болест.[5]

Токсичност[уреди | уреди извор]

За разлику од јестивог грашка, постоје докази да је семе рода Латхyрус отровно ако се унесе у већој количини. Латхyрус белиненсис се гаји за људску употребу, али такође у већој количини изазива симптоме токсичности која изазива Неуролошки поремећај. У студијама рађених код пацова доказано је да се код животиња које су храњене семеном украсног грашка развила већа количина адреналина у односу на животиње храњене јестивим грашком.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Еуро+Мед Плантбасе
  2. ^ „Мирисна грахорица - Латхyрус одоратус”. 
  3. ^ Танасијевић, Стефан. „Украсни грашак - мирисна грахорица”. www.артнит.нет (на језику: српски). 
  4. ^ „БАШТЕНСКО БИЉЕ- ЦВЕЦЕ”. кп-форум.алл-уп.цом (на језику: српски). 
  5. ^ „Сwеет Пеа'с Дисеасес Анд Пестс”. www.хербс2000.цом. Архивирано из оригинала 24. 06. 2017. г. Приступљено 29. 05. 2017.