Важни датуми Ниша

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Праисторија[уреди | уреди извор]

  • око 30.000-10.000 пре наше ере – Остаци из палеолита са локалитета Кременац, сведоче о насљености подручја Града Ниша у најдавније доба.
  • око 2000-1200 п.н.е. - насеље на Медијани и гробни налази из овог периода у Медошевцу
  • око 1200 године п. н. е. – гробни налази у Вртишту
  • 8. век п.н.е. - Подручје Ниша је гранична зона између Илира и Трачана
  • 3. век п.н.е. - Келти су поразили Илире, заузели све крајеве и дали име Нишу Naissus (Вилин град)

Антика[уреди | уреди извор]

  • 75. г. п.н. е. - Римљани освајају подручје Ниша у време дарданског рата
  • 33. н.е. Изграђен Виа Милитарис
  • 161. год. наше ере Ниш се спомиње у Географији Птолемеја Александијског, као један од четири највећа града Дарданије.
  • 169. год. наше ере У Наису је формирана прва КОХОРТА Римљана састављена од 1000 војника и еqуитата-коњаника.
  • 2. век - Naissus је значајни римски војни логор – муниципијум.
  • септембар 268. - Битка код Наисуса
  • 27. фебруар 272. - У Наис је рођен Гај Флавије Валерије Аурелије Константин, познат као цар Константин Велики
  • 284. - Цар Диоклецијан одваја Дарданију од Горње Мезије и Наис постаје главни град Дарданије
  • 364. - у Медијани цареви Валентинијан I и Валенс поделили су Римско царство и владали као ко-имеператори
  • 4. век - Наис је на врхунцу свог развоја као римски војни и административни центар. Наис доживљава свој највећи економски процват (између осталог постојала радионица за израду сребрног посуђа).
  • 441. - Наис разарају Хуни.
  • 471. - Наис (који се није опоравио од разарања Хуна) је без већег отпора подлегао нападу Гота.
  • 480. - Варвари руше Наис.
  • 530552. Обновљен је Наис. Прокопије наводи “Увидевши (Јустинијан) да су временом већ оштећени бедеми Савдике (Софије) и Наиса... утврди их и учини неосвојивим за непријатеље”.
  • 550. Прокопије бележи прве провале Словена у околини Наиса.
  • 612614. Пад ромејског Наиса. Карактерише га престанак циркулације новца у граду, због чега су и утврђења опустела.

Средњи век[уреди | уреди извор]

  • 615. - Ниш освајају Словени.
  • 618. - Словени и Авари су освојили Ниш и потпуно га разорили.
  • IX век – Ниш освајају Бугари.
  • 1019. и 1020. - Византијски цар Василије II (пре тога победио Самуила) је у Повељама Нишку епископију од 31. сврстао на 10. место византијског царства.
  • 1072. - Угарска војска је продрла долином Мораве до Ниша. Град је освојен и опљачкан. Исте године обновљена је Византијска власт.
  • 1183. - Велики жупан Стефан Немања одузео је Ниш од Византије. Намеравао је да Ниш прогласи престоницом Србије. Нишка епископија је у саставу српске државе. Стефан Немања обнавља храм св. мученика Панталејмона.
  • 1185. - српски жупан Стефан Немања заузима Ниш.
  • 27. јул, 1189. - Стефан Немања и Фридрих I Барбароса састају се у Нишу око договора о заједничком нападу на Византију.
  • 1196. - Византија осваја Ниш након пораза Стефана Немање убици на Морави
  • 1331. - Срби поново освајају Ниш након победе над Бугарима у Битки код Велбужда
  • 1375. - Турци први пут заузимају Ниш.
  • 1386. - Мурат I је освојио Ниш после 25-дневних борби.
  • 1443. - Велика битка код Ниша. Ердељски војвода Јанош Хуњади и српски деспот Ђурађ Бранковић сатерали су Турке готово до Софије. Ниш остаје скоро годину дана слободан.

Османско царство[уреди | уреди извор]

  • 1448. - Турци освајају Ниш, који остаје под њиховом влашћу наредних 245 година
  • 1498. - Нишка нахија је имала око 33.000 становника, а сам Ниш 915 становника (144 хришћана). Те године Ниш је добио КАНУН – градски закон којим су регулисане тржишне и друге дажбине као и таксе на производњу и промет робе у граду
  • 1516. - Изграђен је први КАРАВАН-СЕРАЈ (објекат већих димензија за смештај путника, трговаца, коња и робом натоварених кола). 1619. Нишка тврђава је делимично обновљена због нарасле хајдучије. Тада је и грађен нишки камени мост, а на његовој средини налазио се киоск за одмарање.
  • 1570. - У путопису немачког дипломате Римеа помиње се дубровачка колонија у Нишу.
  • 1619.- Изграђен камени мост на Нишави.[1]
  • 1660. - Нишка чаршија имала је око 200 дућана
  • 1689. - Аустријско царство заузима Ниш
  • 1690. - Ниш је тешко страдао приликом турског освајања
  • 1722. - изграђена је црква св. Николе под Горицом
  • 1719-1723. - Турци граде Нишку тврђаву, једно од најлепших турских здања на Балкану
  • 1734. - умро је први нишки митрополит Јоаникије
  • 1737. - Аустријско царство осваја Ниш. Окупација траје 85 дана.
  • 1743. - основана је организација за превоз робе од Ниша до Београда – Арабаџијска компанија.
  • 1759. - сукоб нишких јерлија и Арнаута протераних из Београда. Након тога протерани су Арнаути из Ниша који си имали везе са сукобима.[2]
  • 1766. - Митрополит Гаврило објављује прву књигу „Синђелија”
  • 31.5.1809. - Устаници нападају Турке код Ниша. Победа Османлија у Чегарској битки.
  • 1809 – Турци праве Ћеле кулу од глава српских војника погиулих на Чегру
  • 1819. - Подигнута је црква св. Архангела, а две деценије касније на њу су дограђени отворени тремови са 3 стране.
  • 1821. - Јавно обешени чланови Хетерије у Нишу
  • 1829. - У Ниш долази Јован Обреновић на састанак са Мустафом-пашом скадарским.[3]
  • 1830. - Доласком учитеља Спиридона Јовановића у Ниш почела је модерна настава. Поред црквених књига он је користио и српске уџбенике – граматику и историју.
  • 18371838. - Велика епидемија куге у Нишу. Школа је прекинула рад због куге.
  • 1838. - Владика Григорије отпустио је Спиридона Јовановића и узео попа Милована за учитеља.
  • 1841. - Милојева и Срндакова буна
  • 1843. - Владика Венедикт и нишки грађани заузели су се за то да се подигне „нова пространа једноспратна школска зграда са четири одељења”.
  • 1845. - Владика Венедикт је дозволио учитељу Спиридону да се врати у Ниш и поставио га за “првог градског учитеља” с’ тим да предаје све што зна од науке.
  • 1845. - Отворена је прва мешовита мушка и женска школа.
  • 1852. - Основана је прва трговина Мите Величковића и сина.
  • 18571872. - Грађена је Саборна црква, а завршена је после ослобођења од турака.
  • 1861. - Изгорела је школска зграда подигнута по заповести Владике Венедикта.
  • 18631864. - Подигнута је велика двоспратна зграда основне школе код Саборне цркве. Сви учитељи су били из Ниша, а учило је преко 300 ученика.
  • 1865. - Митхад-паша основао је занатску школу „ИСЛАХАН” која је примала и муслиманску и хришћанску децу како би стекла основно образовање и научила неки занат. Двоспратна зграда-интернат издржавана је о трошку општине.
  • 1868. - Отворена је прва турска јавна библиотека у Нишу.
  • 18731874. - Оснива се двогодишња гимназијска реалка (6. јануар 1874.). Одбор за учитеље и школе послао је овој школи следеће уџбенике: Минерологију, Физику, Зоологију, Ботанику, Планиметрију и др.).
  • 18761878. - Ослободилачки ратови.
  • 11.1.1878. - Ниш је ослобођен од Турака

Краљевина Србија[уреди | уреди извор]

Обреновићи[уреди | уреди извор]

  • 1878. - Берлински конгрес – Србија је после велике дипломатске борбе добила независност и проширила своје границе на нишки, пиротски, лесковачки и врањски округ.
  • 1878. - Отворена је Нишка гимназија у закупљеној приватној згради са само једним одељењем.
  • 1878. - Прве угоститељске објекте отворили су: Ђорђе Мишић, Андон Панајотовић (саградио кафану “Српска круна”) и Душан Цвитановић (отворио кафану “Код слоге”).
  • 1878. - Скупштина Србије у Нишу свечано је отворена 23. новембра у згради основне школе (иза Саборне цркве) престоном беседом кнеза Милана Обреновића. Скупштина је у свом раду поред осталог усвојила и Закон о штампи да би после 20 месеци завршила заседање. Наставила је са радом 1.11.1879. год, а завршила 3.11.1880. У Нишу се још једном састала скупштина пред почетак српско-турског рата 1885. Од овог заседања рад скупштине је настављен у Београду све до 1914. када је скупштина поново прешла у Ниш.
  • 1878. - Атила Околичањи отвара прву цивилну апотеку.
  • 1878. - Први споменик – скромна гранитна пирамида налик надгробном обележју – подигнут је ван Ниша, на месту Синђелићевог шанца из 1809, на узвишењу Чегар.
  • 1878. - Почиње да ради Велика Војна болница у Нишу
  • 1878. - Почиње да ради прва гимназија у Нишу
  • 1878. - Откривено је налазиште угља у Јелашници, па је одмах био отворен и први рудник у ново-ослобођеним крајевима.
  • 18791880. Уложен је државни капитал у коришћење термо-минералне воде у Нишкој Бањи. Покривени су базени од којих је један био намењен женама, а други мушкарцима. 1879. Основана је Градска читаоница, библиотека, а њен први деловођа био је Стеван Сремац.
  • 1879. - Изграђен је хотел “Европа”, који је више пута преправљан и дозидаван. Порушен је 1958. као биоскоп “Јастребац”.
  • 1881. - Основана је прва банкарска организација (Нишка окружна штедионица). Није располагала државним капиталом већ црквеним и повереничким, који је орочаван на дужи рок. Користила је и судске, полицијске и друге депозите.
  • 1881. - Цивилна болница је формирана под именом Окружна болница у приватној згради поред Нишаве, иза данашњег Дома младих. 1910. се иселила из приватне зграде и прешла у новоизграђене, савремене болничке павиљоне.
  • 1881. - Закључен је Трговински уговор Србије са Аустро-Угарском који је донео ниске цене за све пољопривредне производе, велику конкуренцију занатству и изузетно неповољне услове за развој индустрије.
  • 1881. - Ниш добија прву банкарску установу
  • 1882. - Почиње да ради учитељска школа
  • 18821887. - Ударени су темељи зграде Начелства (Универзитета, Бановине) да би иста била предата на употребу 1887.
  • 1883. - Путујућа дружина Лазе Поповића гостовала је у Нишу и извела прву позоришну представу.
  • 1884. - Прва локомотива дошла је у Ниш 31. јануара, а први воз 15. септембра, повезујући Ниш не само са Београдом већ и са Европом.
  • 1884. - Први писани подаци о конзулатима у Нишу: 1888–1892. у Нишу борави Енглески вицекнез; 1890. Аустро-Угарски; 1893. отворен је грчки конзулат; 1889. Француски
  • 1884. - Пуштена је у саобраћај железничка пруга Београд-Ниш
  • 1884. - У Нишу почиње са радом Нишка акционарска штедионица (први приватни новчани завод) са уплаћеним капиталом од само 99.429 и улозима на штедњу у износу од 82.804 динара.
  • 1883. - Књижар, штампар и издавач Коста Чендаш оснива прву штампарију (четврту по реду у унутрашњости Србије). 1884. почиње са издавањем листа „Нишки весник”, а 1895. покреће „Нишке новине”.
  • 1884. - Основано је прво аматерско радничко певачко друштво “Слога”, које је радило само годину дана. Рад је обновило тек 1889. год.
  • 1884. - Јован Апел гради пивару на парни погон.
  • 1884. - Са радом је почела железничка радионица.
  • 1885. - Саграђен је Стари монопол као откупна станица за дуван.
  • 1885. - Оснива се железничка радионица, која ће касније постати највеће предузеће у граду
  • 1886. - У Нишу је усвојен Закон о оснивању Српске краљевске академије
  • 1887. - На иницијативу наставника Нишке гимназије основана је Нишка црквено певачка д ружина „Бранко”.
  • 1887. - Михајло Димић основао је прво нишко позориште под називом „Нишко позориште Синђелић”. Представе су одржаване у кафани „Књаз Михајло”, а радило је све до 1889. Настојањем угледних нишлија и позоришног одбора позориште је обновљено 1891. Представе су одржаване у сали хотела „Европа”, а позориште се потом преселило у кафану “Булевар” (Официрски дом, Дом младих).
  • 1887. - Основано позориште „Синђелић“ у Нишу
  • 1888. - Код Цариброда је успостављена железничка веза са Бугарском, а код Ристовца са Турском.
  • 1889. - Отворена Народна библиотека
  • 1889. - Основана је Српско-јеврејска трговачка задруга
  • 1889. август - Први штрајк у Железничкој радионици. Штрајком је руководио социјалиста Андра Банковић, а трајао је седам дана.
  • 1890. - Отворен је француски клуб у Нишу
  • 1890. - Изграђена је зграда историјског архива која је имала више намена до данас: најпре је служила као картографско одељење српске војске, затим 1. као подофицирска артиљеријаска школа, а после 1955. као историјски архив.
  • 1892. - Изграђен је први споменик у Нишу, капела над Ћеле Кулом, чиме је ова кула од лобања српских устаника из 1809. год. постала маузолеј херојства и слободе.
    • Изграђена зграда окружног начелништва (Бановина)
  • 1894. - Почела да ради виша девојачка школа
  • 1894. - Основана је радионица за израду војне одеће и обуће (војна шивара). Шивара је основана захваљујући новчаној помоћи Еснафа теразијско-абаџиског, са идејом да се у њој запосле само занатлије из Ниша. Те године у Нишу је „страдало“ и без средстава за живот остало; 80 занатлија, 48 трговаца и 28 гостионичара због великих дугова према повериоцима и држави.
  • 1894. - Основан је Државни лозни расадник.
хотел „Ориент”
  • 1897. - Ниш је поплављен по први пут.
  • 1897. - Мита Ристић оснива „прву српску текстилну фабрику” (Нитекс).
  • 1897. - Приказан први филм у Нишу.
  • 1899. - Саграђен је хотел „Ориент”, који је срушен 1960. да би на његовом месту био сазидан хотел “Амбасадор”.
  • 1900. - Почиње издавање књижевног часописа „Градина“.
  • 1900. - Подигнута је зграда радио-станице (зграда Јована Попића) која је за време Првог светског рата служила као дом краља Петра.
  • 1900. - Изграђена је инжињеријска касарна.
  • 1901. - Саграђен је Пастеров завод који се везује за почетак рада прве здравствене установе из области превентивне медицинске заштите у Југославији уопште.
  • 1902. - У Тврђави је подигнут споменик у облику пушчаног метка поводом 25. годишњице ослобођења од Турака.

Карађорђевићи[уреди | уреди извор]

  • 1904. - Основана је Нишка банка, која је 1905. имала уплаћен капитал од 100.000 динара.
  • 1904. - На иницијативу професора Нишке гимназије основана је Народна библиотека. Основни легат од којег је настала био је фонд књига и две зграде које је будућој библиотеци завештао владика Јероним 1894. Стеван Сремац је народној библиотеци завештао своју личну библиотеку 1908.
  • 1905. - Почела да ради Сићевачка ликовна колонија, коју оснива сликарка Надежда Петровић.
  • 1906. - Почиње да ради први стални биоскоп под шатором на Синђелићевин тргу.
  • 1906. - Формирано је Радничко културно уметничко друштво Абрашевић.
  • 1907. - Подигнут је хируршки павиљон војне болнице.
  • 1907. - Основана фабрика обуће Владе Димитријевића, која је производила 1.800 пари обуће по мери и 2.000 пари за београдске трговце.
Плакат поводом постављења споменика обешенима из 1821.
  • 1908. - Изграђена је хидроелектрана “Света Петка” на Нишави у Сићевачкој клисури. У то време била је највећа у Србији. Електричну енергију за потребе индустрије почела је да испоручује 1911. године. 1912–1913, изграђена је резервна електрична централа као допунски извор Електричне енергије јер хидроелектрана није могла да задовољи све потребе. 1926. уграђен је и трећи генератор.
  • 1908. - Ваздухопловство – прво је 1908. год. у Медошевцу почела рад прва српска станица за голубове писмоноше, а затим су 1909. набављена два балона. 1912. на Трупалском пољу је завршен први аеродром. 1913. прорадила је водонична станица у Медошевцу. Први авиони стигли су у Ниш 27.12.1912. год. и смештени у 6 хангара где су и монтирани.
  • 1908. - Основана је Фабрика за ткање и штампање шамија и марама Мите Ристића, која је 1910. имала ткачницу са 200 разбоја. а предиво је увозила из Чехословачке.
  • 19091910. - Изграђен је Срески суд на месту куће Ахмед-бега, односно куће Николе Колета Рашића, као Среско начелство. Касније је зграда служила као окружни и Срески суд. 1937. згради је дограђено крило, а 1957. још један спрат.
  • 1912. 24. децембра - Ваздухопловна команда установљена је у Нишу. Наредбу о оснивању ваздухопловства потписао је начелник генералштба генерал Путник
  • 19121913. - Балкански ратови – Ниш је био седиште врховне војне команде Србије.
  • 1913. - Испред моста у Тврђави, на месту где су Турци 1821. обесили петорицу Нишлија, постављен је споменик. 1959. споменик је премештен у Тврђаву, а 1990. враћен.
  • 1913. - Прва поставка музеја била је састављена од археолошке збирке, збирке оружја, војних униформи и застава, етнографске збирке и збирке уметничких слика. Делатност музеја почиње са почетком Првог св. рата.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

  • 1914. - Из Београда је у Ниш премештена Фабрика дувана.
  • 1914. - 25. јула - Ниш постаје седиште српске владе – ратна престоница. Пример владе следили су и Народна скупштина као и друга политичка и административна тела Краљевине, дипломатски и војни представници савезничких и неутралних држава и дописници иностраних листова.
  • 7. децембра 1914. - Нишка декларација – Народна скупштина Србије доноси декларацију у којој су образложени циљеви ослободилачког рата и најављено уједињење јужних словена у једну државу.
  • 26. јула 1914. - у Ниш је стигла депеша да Аустро-Угарска објављује рат Србији – почетак Првог св. рата.
  • 1915. - Настало је гробље британских војника – енглеско војно гробље.
  • 1915-1918. - Ниш је под немачко-бугарском окпацијом у Првом светском рату.
  • 1916. - Посета немачког цара Вилхелма II.
  • 12. октобра 1918. - Ниш је ослобођен од Немаца

Краљевина Југославија[уреди | уреди извор]

  • 1920. Основана је Берза рада са циљем да посредује приликом запошљавања.
  • 1921. Отворена је филијала Народне банке у згради садашњег председништва града Ниша.
  • 1923. Потписан Нишки споразум
  • 1929. Формирана је Моравска бановина.
  • 1930. Уведен је трамвајски саобраћај. Последња вожња обављена је 9. августа 1958.
  • 1930. На Црвеном крсту изграђен је касарнски објекат (магацин) који је за време Другог светског рата коришћен, од стране у1085 íациста, као концентрациони логор.
  • 1933. Завршен је и свечано отворен Учитељски дом у Нишу.
  • 1933. Оснива се Народни музеј у Нишу.
  • 1934. Војни аеродром је оспособљен за цивилни саобраћај, а 1935. год. “Аеро-пут” Београд обављао је свакодневни саобраћај у летњим месецима на линији Београд - Ниш - Скопље.
  • 1937. Пуштен је у експлоатацију модеран водовод саграђен 1936. год.
  • 28. јуна 1937. изграђен је и откривен, према пројекту Антуна Аугустинчића, споменик ослободиоцима Ниша.
  • 1937. На месту Бећир-беговог конака и краљевог двора изграђен је хотел “Парк”.
  • 1937. Женска гимназија, (Виша педагошка школа, Филозофски факултет) почела је да се гради 1935. на делу плаца мушке гимназије, а завршена је 1937. После више функција користила се као зграда Више педагошке школе, а од 1971. год. као Филозофски факултет.
  • 1. јануар 1939. свечано је освећена новоподигнута зграда Народног позоришта.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

СФР Југославиа[уреди | уреди извор]

  • 21. фебруар 1945. - Основан Радио Ниш као део мреже националног радија.
  • 1951. Позориште лутака се први пут представило најмлађим гледаоцима у Пионирском дому у Тврђави.
  • 1958. Основана је професионална позоришна трупа.
  • 14. октобра 1963. Подигну споменик "Три песнице" на Бубњу.
  • 1965. - Оснива се Универзитет у Нишу.
  • 1966. - Основани су Филмски сусретиФестивал глумачких остврења југословнеског играног фима (касније преименован у Фестивал глумачких остврења домаћег играног филма)
  • 1969. - Основане Југословенске хорске свечаности, које касније постају Интернационалне хорске свечаности.
  • 1971. - Недељник „Народне новине“ постаје први дневни лист у Нишу
  • 1975. - Ниш постаје центар Нишког региона

СР Југославија и Република Србија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Историја Ниша I, страна 116, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  2. ^ Историја Ниша I, страна 228, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  3. ^ Историја Ниша I, страна 272, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  4. ^ Сукоб савезника
  • Историја Ниша - друга књига, Од ослобођења 1878. до 1941., Градина и Просвета Ниш, Ниш 1984.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]