Ванкомицин

С Википедије, слободне енциклопедије
Ванкомицин
Клинички подаци
Продајно имеVancocin, Vancocin HCL, Vancoled, Vancor
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално, интравенозно
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације6 х
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број1404-90-6 ДаY
ATC кодA07AA09 (WHO), J01XA01
PubChemCID 14969
DrugBankDB00512 ДаY
ChemSpider389935 ДаY
KEGGC06689 ДаY
ChEBICHEBI:28001 ДаY
ChEMBLCHEMBL262777 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC66H75Cl2N9O24
Моларна маса1449,254
  • CN[C@H](CC(C)C)C(=O)N[C@@H]1[C@H](O)C2=CC=C(OC3=C(O[C@@H]4O[C@H](CO)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]4O[C@H]4C[C@](C)(N)[C@H](O)[C@H](C)O4)C4=CC(=C3)[C@@H](NC(=O)[C@H](CC(N)=O)NC1=O)C(=O)N[C@@H]1C3=CC(=C(O)C=C3)C3=C(O)C=C(O)C=C3[C@H](NC(=O)[C@@H](NC1=O)[C@H](O)C1=CC(Cl)=C(O4)C=C1)C(O)=O)C(Cl)=C2
  • InChI=1S/C66H75Cl2N9O24/c1-23(2)12-34(71-5)58(88)76-49-51(83)26-7-10-38(32(67)14-26)97-40-16-28-17-41(55(40)101-65-56(54(86)53(85)42(22-78)99-65)100-44-21-66(4,70)57(87)24(3)96-44)98-39-11-8-27(15-33(39)68)52(84)50-63(93)75-48(64(94)95)31-18-29(79)19-37(81)45(31)30-13-25(6-9-36(30)80)46(60(90)77-50)74-61(91)47(28)73-59(89)35(20-43(69)82)72-62(49)92/h6-11,13-19,23-24,34-35,42,44,46-54,56-57,65,71,78-81,83-87H,12,20-22,70H2,1-5H3,(H2,69,82)(H,72,92)(H,73,89)(H,74,91)(H,75,93)(H,76,88)(H,77,90)(H,94,95)/t24-,34+,35-,42+,44-,46+,47+,48-,49+,50-,51+,52+,53+,54-,56+,57+,65-,66-/m0/s1 ДаY
  • Key:MYPYJXKWCTUITO-LYRMYLQWSA-N ДаY

Ванкомицин је органско једињење, које садржи 66 атома угљеника и има молекулску масу од 1449,254 Da.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 26
Broj donora vodonika 19
Broj rotacionih veza 13
Particioni koeficijent[9] (ALogP) -2,9
Растворљивост[10] (logS, log(mol/L)) -9,9
Поларна површина[11] (PSA, Å2) 530,5

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхäфер, Мартина; Сцхнеидер, Тхомас Р.; Схелдрицк, Георге M. (1996). „Црyстал струцтуре оф ванцомyцин”. Струцтуре. 4 (12): 1509—1515. ПМИД 8994975. дои:10.1016/С0969-2126(96)00156-6. 
  2. ^ Левине, D. П. (2006). „Ванцомyцин: А хисторy”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес : Ан Оффициал Публицатион оф тхе Инфецтиоус Дисеасес Социетy оф Америца. 42 (Суппл 1): С5—12. ПМИД 16323120. дои:10.1086/491709. 
  3. ^ Смалл, П. M.; Цхамберс, Х. Ф. (1990). „Ванцомyцин фор Стапхyлоцоццус ауреус ендоцардитис ин интравеноус друг усерс”. Антимицробиал Агентс анд Цхемотхерапy. 34 (6): 1227—1231. ПМЦ 171789Слободан приступ. ПМИД 2393284. дои:10.1128/ААЦ.34.6.1227. 
  4. ^ Гонзáлез, C.; Рубио, M.; Ромеро-Вивас, Ј.; Гонзáлез, M.; Пицазо, Ј. Ј. (1999). „Бацтеремиц пнеумониа дуе то Стапхyлоцоццус ауреус: А цомпарисон оф дисеасе цаусед бy метхициллин-ресистант анд метхициллин-сусцептибле органисмс”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес : Ан Оффициал Публицатион оф тхе Инфецтиоус Дисеасес Социетy оф Америца. 29 (5): 1171—1177. ПМИД 10524959. С2ЦИД 31275966. дои:10.1086/313440. 
  5. ^ Сивагнанам, С.; Делеу, D. (2003). „Ред ман сyндроме”. Цритицал Царе (Лондон, Енгланд). 7 (2): 119—120. ПМЦ 270616Слободан приступ. ПМИД 12720556. дои:10.1186/цц1871Слободан приступ. 
  6. ^ Цантú, Т. Г.; Yаманака-Yуен, Н. А.; Лиетман, П. С. (1994). „Серум ванцомyцин цонцентратионс: Реаппраисал оф тхеир цлиницал валуе”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес : Ан Оффициал Публицатион оф тхе Инфецтиоус Дисеасес Социетy оф Америца. 18 (4): 533—543. ПМИД 8038306. дои:10.1093/цлинидс/18.4.533. 
  7. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  8. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  9. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  10. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  11. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).