Васубандху

С Википедије, слободне енциклопедије

Васубандху
Гандхаран монк анд Yогацара пхилосопхер Васубандху ас Цхан патриарцх ин а Цхинесе иллустратион.
Гандарски монах и Јогакарски филозоф Васубандху као патријарх Чан на кинеској илустрацији.
Датум рођења4. или 5. век
Датум смрти4. или 5. век
Занимањебудхистички монах
ДеловањеКоснивач филозофске школе свести.

Васубандху (Санскрит: वसुबन्धु; Вајли: дбyиг гнyен) (фл. 4. до 5. века) био је утицајни будистички монах и учењак из Гандаре. Он је био филозоф који је писао коментаре о Абидарми, са перспективе сарвастивадске и саутрантске школе.[1][2] Након преобраћења у махајански будизам, заједно са својим полубратом Асангом, био је и један од главних оснивача јогакарске школе .

Васубандхуова Абидармакосакарика („Коментар ризнице Абидарме”) широко се користи у тибетанском и источноазијском будизму, као главни извор филозофије Абахарме која није махајанска. Његови филозофски стихови постављају стандард за индијску јогакарску метафизику „привидног изгледа” (vijñapti-mātra), која је описана као облик „епистемолошког идеализма”, феноменологије[3] и која је блиска трансценденталном идеализму Имануела Канта.[4] Поред тога, написао је неколико коментара, дела о логици, аргументација и радове побожне поезије.

Живот и радови[уреди | уреди извор]

Рођен у Пурусапури (у данашњем Пакистану), Васубандху је полубрат Асанге, још једне кључне особе у оснивању филозофије Јогакаре. Име Васубандху значи „сродник обиља”.[5] Он и Асанга су чланови „Шест орнамената”[6] или шест великих коментатора Будиног учења. Он је био савременик Чандрагупте I, оца Самудрагупте. Ова информација га временски поставља Васубандха у 4. век.[7] Парамарта (499-569) превео је најстарију биографију Васубандха на кинески језик.[8]

Васубандху је у почетку студирао у будистичкој Сарвастивадској школи (такође познатој као Вајбхасика, која је подржавала Махавибхаса текст), школи која је била доминантна у Гандари, а касније је прешао у Кашмир да би учио код челника тамошње ортодоксне гране Сарвастивада.[9] Након повратка кући, предавао је о Абидарми и компоновао Абидармакосакарику (стихове о ризници Абидарме), стиховне дестилације учења Сарвастивада Абидарме, што је била анализа свих фактора искуства у виду његових саставних дарми (феноменски догађаји). Међутим, Васубандху је такође почео да доводи у питање Сарвастивадну ортодоксију, и студирао је код учитеља Саутантрика, Манората. Због тога је потом објавио аутокоментар сопствених стихова, критикујући систем Сарвастивада са становишта Саутрантика (такође названог Дарстантика).[4]

За њега се сматра да је касније прешао у махајанска веровања под утицајем свог брата Асанџа, након чега је саставио низ обимних расправа, посебно о доктринама јогакаре и махајанским сутрама. Најутицајнији у источноазијској будистичкој традицији били су Вимśатикāвијñаптимāтратāсиддхи, „Двадесет стихова само о свести”, са коментарима (Вимсатикаврти), Тримсика-вијнаптиматрата, „Тридесет стихова само о свести” и „Излагање три природе” (Трисвабхāванирдеśа). Васубандху је такође написао текстове о будистичкој херменеутици, Правилном начину излагања (Вyāкхyāyукти). Васубандху је тако постао главни махајански мајстор, учењак и дебатер, славно надмашивши филозофе Самкја у дебати пред гуптанским краљем Викрамадитјом (различито идентификованим као Чандрагупта II[10] или Скандагупта)[11] у Ајодји, за кога се каже да га је наградио са 300.000 златника.[12] Васубандху је користио новац који је зарадио од краљевског покровитељства и дебатних победа за изградњу будистичких манастира и болница.

Према традиционалним извештајима, Васубандху је умро док је био у посети Непалу у 100. години.[13]

Остала приписана дела[уреди | уреди извор]

Васубандху је био плодан аутор будистичких расправа. Друга дела која се приписују Васубандхуу укључују:

  • Паñцаскандхапракараṇа (Објашњење Пет гомила)
  • Кармасиддхипракарана („Трактат о Карми”)
  • Вyāкхyāyукти („Одговарајући начин излагања”)
  • Вāдавидхи („Правила дебате”)
  • Цатухśатака-śāстра
  • Махāyāна śатадхармā-пракāśамукха śāстра
  • Амитаyус сутропадеśа („Упутстсва о Амитаба сутри”)
  • Дискурс о Чистој земљи[14]
  • Вијнаптиматрата Састра („Трактат самој свести”)
  • Махāyāнасаṃграхабхāṣyа (Коментар на Сажетак Великог возила из Асанга)
  • Дхармадхарматāвибхāгавṛтти (Коментар о разликовању елемената од стварности)
  • Мадхyāнтавибхāгабхāṣyа (Коментар о разликовању средине од екстрема)
  • Махāyāнасūтрāлаṃкāрабхāṣyа (Коментар орнамента великих расправа о возилима)
  • Мадхиантавибхагабхасиа (Коментар о разликовању средине од екстрема)
  • Махаианасутраламкарабхасиа (Коментар орнамента великих расправа о возилима)

Две Васубандхусове теорије[уреди | уреди извор]

Ерих Фраувалнер, будистолог из средине 20. века, покушао је да разликује два Васубандхуа, једног Yогакарина, а другог Саутрантика, али је ово гледиште углавном изгубило популарност, делом на основу анонимног Абидарма-дипе, критике Абидармакосакарика који јасно идентификује Васубандхуа као јединог аутора обе групе списа.[17] Према Ден Лустхаусу, „Будући да је напредак и развој његове мисли... тако упадљиво очигледан у овим радовима, а сличност речника и стила аргументације тако очигледна у текстовима, теорија о два Васубандхуа нема много вредности.“[18] Научни консензус о овом питању генерално се удаљио од Фраувалнерове позиције „два аутора“.[19][20]

Радови[уреди | уреди извор]

  • Абхидхарма Косха Бхасхyам 4 волс, Васубандху, транслатед инто Енглисх бy Лео Пруден (басед он Лоуис де Ла Валлéе-Поуссин’с Френцх транслатион), Асиан Хуманитиес Пресс, Беркелеy, 1988-90.
  • Л’Абхидхармакоса де Васубандху, традуит ет аннотé пар Лоуис де Ла Валлéе-Поуссин, Паул Геутхнер, Парис, 1923-1931 вол.1 вол.2 вол.3 вол.4 вол.5 вол.6 Интернет Арцхиве (ПДФ)
  • Стефан Анацкер, Севен Wоркс оф Васубандху Мотилал Банарсидасс, Делхи, 1984, 1998
  • Ернст Стеинкеллнер анд Xуезху Ли (едс), Васубандху'с Паñцаскандхака (Wиен, Верлаг дер Öстерреицхисцхен Академие дер Wиссенсцхафтен, 2008) (Санскрит Теxтс фром тхе Тибетан Аутономоус Регион, 4).
  • Дхармамитра, транс.; Васубандху'с Треатисе он тхе Бодхисаттва Воw, Калавинка Пресс 2009, ISBN 978-1-935413-09-7

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tola, Fernando; Dragonetti, Carmen (2004). Being as Consciousness: Yogācāra Philosophy of Buddhism (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. стр. 55. ISBN 978-81-208-1967-2. „According to tradition Vasubandhu was born in Puruşapura, the capital of Gāndhāra (the modern Peshawar in Western Pakistan).” 
  2. ^ Chattopadhyaya, Debi Prasad; Embree, Lester E.; Mohanty, Jitendranath (1991-01-01). Phenomenology and Indian Philosophy (на језику: енглески). SUNY Press. стр. 262. ISBN 978-0-7914-9882-8. „The principal founders of this school, the brothers Asanga and Vasubandhu, were born in Puruṣapura, today Peshawar in Pakistan, and lived probably in the fourth century.” 
  3. ^ Lusthaus, Dan (2002). Buddhist Phenomenology: A Philosophical Investigation of Yogācāra Philosophy and the Ch’eng Wei-shih lun. New York, NY: Routledge. 
  4. ^ а б Gold, Jonathan C. (2015). „"Vasubandhu"”. Ур.: Zalta, Edward N. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  5. ^ Anacker, Stefan (2015). Seven Works of Vasubandhu, the Buddhist Psychological Doctor. Motilal Banarsidass. стр. 13. ISBN 978-8120802032. 
  6. ^ „Subject: Six Ornaments of the Southern Continent Main Page”. 
  7. ^ Dharma Fellowship (2005). Yogacara Theory - Part One: Background History. Source: [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2018) (Accessed: November 15, 2007)
  8. ^ Takakusu, J., trans. (1904). The Life of Vasubandhu by Paramartha, T'oung-pao 5, 269 - 296
  9. ^ Lusthaus, Dan; Vasubandhu
  10. ^ Goyala, Śrīrāma (1. 8. 1992). Reappraising Gupta History: For S.R. Goyal. Aditya Prakashan. стр. 123. ISBN 978-81-85179-78-0. 
  11. ^ Bakker, Hans T. (1984). Ayodhya. Institute of Indian Studies, University of Groningen. стр. 31. OCLC 769116023. 
  12. ^ Anacker, Stefan (2015). Seven Works of Vasubandhu, the Buddhist Psychological Doctor. Motilal Banarsidass. стр. 21. ISBN 978-8120802032. 
  13. ^ Tsong-kha-pa Blo-bzang-grags-pa; Tsoṅ-kha-pa (1991). The Central Philosophy of Tibet: A Study and Translation of Jey Tsong Khapa's Essence of True Eloquence. Princeton University Press. стр. 44—. ISBN 0-691-02067-1. 
  14. ^ Matsumoto, David (2012). „Jōdoron 浄土論: Discourse on the Pure Land”. The Seven Patriarchs of Jodo-Shinshu Buddhism. 
  15. ^ Abbot, Terry Rae (1985). Vasubandhu´s Commentary to the Saddharmapundarika-sutra. (PhD dissertation). University of California. 
  16. ^ Abbot, Terry (2013). The Commentary on the Lotus Sutra, in: Tsugunari Kubo; Terry Abbott; Masao Ichishima; David Wellington Chappell, Tiantai Lotus Texts. Berkeley, California: Bukkyō Dendō Kyōkai America. стр. 83—149. ISBN 9781886439450. 
  17. ^ Jaini, Padmanabh (1958). „On the Theory of Two Vasubandhus”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 21 (1): 48—53. JSTOR 610489. S2CID 170974872. doi:10.1017/s0041977x00063217. 
  18. ^ Dan Lusthaus, "What is and isn't Yogacara.".
  19. ^ Anacker, Stefan (2005). Seven Works of Vasubandhu. Delhi: MLBD. стр. 7—28. 
  20. ^ Gold, Jonathan C. (22. 4. 2011). „Vasubandhu”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2012 Edition). Stanford University. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • David J. Kalupahana, The Principles of Buddhist Psychology, State University of New York Press, Albany, 1987, pp 173–192.
  • Francis H. Cook, Three Texts on Consciousness Only, Numata Center for Buddhist Translation and Research, Berkeley, 1999, pp 371–383 ("Thirty Verses on Consciousness Only") and pp 385–408 ("Twenty Verses on Consciousness Only")
  • Erich Frauwallner, The Philosophy of Buddhism, Motilal Banarsidass, Delhi, 2010 [1956].
  • Li Rongxi, Albert A. Dalia (2002). The Lives of Great Monks and Nuns, Berkeley CA: Numata Center for Translation and Research
  • Thich Nhat Hanh Transformation at the Base (subtitle) Fifty Verses on the Nature of Consciousness, Parallax Press, Berkeley, 2001; inspired in part by Vasubandhu and his Twenty Verses and Thirty Verses texts
  • Kochumuttom, Thomas (1982). A Buddhist Doctrine of Experience: A New Translation and Interpretation of the Works of Vasubandhu the Yogacarin. Delhi: Motilal Banarsidass

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Vasubandhu na Vikimedijinoj ostavi.
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Triṃśikā Vijñaptimātratā.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vasubandhu&oldid=27676813”