Вештачка деформација лобање
Вештачка деформација лобање или артифицијелна деформација кранијума била је метода спљоштавања или стезања главе у циљу промене њеног облика. Методу, намерног деформисања лобања човека кроз векове је примењивана у древним цивилизацијама Сумера, Египћана, Олмека, Маја и Инка.
Теоретска разматрања[уреди | уреди извор]
Мотиви за промену облика лобање разликовали су се у различитим историјским епохама и кретали су се од естетских склоности како би лобања:[1]
- добила претећи и застрашујући изглед за непријатеља (Хуни),
- послужила за приказивања племенске припадности (Амерички Индијанци),
- послтала симбол племенитог порекла, или симбол демонстрације социјалног статуса, нпр. елитног.[2] Ова је мотивација веројатно играла кључну улогу у друштву Маја, које је настојало стећи облик лобање која би била естетски пригоднија или са жељеним особине. На пример, припадници Наха у делу острва Томман и југозападно од острва Малекула, Аустралија, сматрали су да је особа с издуженим главом паметнија, и као таква има виши друштвени статус, ближа је духовном свету.[3][4]
- према неким псеудонаучним теоријама које су сматрале да, у зависности од његовог облика, мозак може да обавља одређене врсте размишљања.
Према једној од модерних теорија, деформација кранијума највјеројатније је вршена ради указивања на припадност групи или на демонстрацију социјалног статуса, на примјер, елитног. Ова је мотивација вјеројатно играла кључну улогу у друштву Маја, које је настојало стећи облик лобање која би била естетски подеснија и са жељеним особинама. На пример, Нахе у једном делу острва Томман и југозападно од отока Малекула, Аустралији, сматрају да је особа с издуженом главом паметнија, да има виши друштвени статус, и да је ближа боговима.[3]
Заговорници теорије палеоконтакта сматрају да су древне културе стварале издужене лобање у покушају да имитираја ванземаљацае, које су заправо сматрали боговима.[5] „Заведени” овом теоријом, и данас неки медији понекад издужене лобање представљају као лобање странаца или ванземаљаца из свемира.
Методе изобличавања кранијума[уреди | уреди извор]
Промена облика кранијума обично је вршена на новорођенчету, јер је лобања у овом тренутку највише гипка. Изобличавањем нормалног раста дечије лобање вршено је применом силе.
- Равни или издужени облици главе, постизани су — везивањем главе између два комада дрвета или камена.
- Заобљени облици главе, постизани су — стезањем главе тканинином.
Најчешће се са притиском на главу почињало се отприлике месец дана након рођења новорођенчета и трајало је око шест месеци.
Утицај на здравље[уреди | уреди извор]
За вештачку деформацију лобање и њен утицај на здравље медицинска наука не даје јасан одговор на ово питање.[6]
Истраживања Хорезма и Волге показале су да деформација лобање не доводи до озбиљних поремећаја у људском телу, међутим, примећена је промена угла нагиба турског седла, где се налази хипофиза. Ова промена понекад може да изазове благу епилепсију.[7]
Студија узорака лобања из Перуа није открила статистички значајне разлике између обима лобање код вештачки деформисаних и нормалних лобања.[8]
Деформација главе може утицати на карактер или понашање особе, јер може код неких случајева довести до повећане агресивности (нпр Сармати, који су увелико практицирали деформацију главе, спадају у грушу милитаризованих људи, а емпиријски подаци доказују да су били и јако агресивни.[9]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ериц Јохн Дингwалл, Ериц Јохн (1931) «Латер артифициал цраниал деформатион ин Еуропе (Цх. 2)» // Артифициал Цраниал Деформатион: А Цонтрибутион то тхе Студy оф Етхниц Мутилатионс, стр. 46-78, Лондон, ГБР:Бале, Сонс & Даниелссон
- ^ Меиклејохн, Цхристопхер; Анагностис Агеларакис; Петер А. Аккерманс; Пхилип Е.L. Смитх & Ралпх Солецки (1992) "Артифициал цраниал деформатион ин тхе Прото-Неолитхиц анд Неолитхиц Неар Еаст анд итс поссибле оригин: евиденце фром фоур ситес," Палéориент 18(2), пп. 83-97
- ^ а б Ринкаус, Ерик (Април 1982). "Артифициал Цраниал Деформатион ин тхе Сханидар 1 анд 5 Неандерталс". Цуррент Антхропологy. 23 (2): 198–199.
- ^ Торе Ахлбäцк, Тхе Проблем оф Ритуал, Доннер Институте, 1993, п. 279.
- ^ Цолин Баррас (2014-10-13). „Wхy еарлy хуманс ресхапед тхеир цхилдрен'с скуллс”. ББЦ Еартх. Приступљено 2015-05-15.
- ^ Ј. А. Цоцилово, Х. Х. Варела анд Т. Г. О'Бриен, Еффецтс оф артифициал деформатион он цраниал морпхогенесис ин тхе соутх централ Андес, Интернатионал Јоурнал оф Остеоарцхаеологy, 21, 3, (300-312), (2010).
- ^ Т. К. Ходжайов. Обычай преднамеренной деформации головы в Средней Азии. — Антропологические и этнографические сведения о населении Средней Азии. — Москва, 2000. — С. 22—45.
- ^ Мартин Фрие и Мицхел Баyлац, Еxплоринг артифициал цраниал деформатион усинг еллиптиц Фоуриер аналyсис оф процрустес алигнед оутлинес На: www. онлинелибрарy. wилеy. цом Посећено: 15.10.2019.
- ^ Мария Медникова, Искусственная деформация головы На: www. постнаука.ру. 6. мај 2016. Посећено: 15.10.2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Wхy еарлy хуманс ресхапед тхеир цхилдрен'с скуллс
- Матхематицал Аналyсис оф Артифициал Цраниал Деформатион
- Рецонструцтион оф ан Остроготх wоман фром а скулл (интентионаллy деформед), дисцоверед ин Глобаснитз (Царинтхиа, Аустриа) : [1], [2], [3], [4], [5].
- Парентс Хаве Беен Ресхапинг Тхеир Кидс’ Скуллс фор 45,000 Yеарс