Вештачка селекција

С Википедије, слободне енциклопедије

Вештачка селекција је измена врсте људском интервенцијом тако да жељене особине буду представљене у наредним генерацијама. Вештачку селекцију проводи је човек, по одређеном плану и са унапред утврђеним циљем. Врши се спајањем јединки са најизраженијом особином, да би се добио што бољи квалитет.[1]

У узгоју животиња вештачка селекција се често комбинује са техникама као што су инбреединг, лајнбрединг и оуткросинг. У оплемењивању биљака користе се сличне методе. Чарлс Дарвин је у својој књизи О пореклу врста из 1859. говорио о томе како је селективни узгој био успешан у стварању промена током времена. Његово прво поглавље говори о селективном узгоју и припитомљавању животиња као што су голубови, мачке, говеда и пси. Дарвин је користио вештачку селекцију као аналогију да би предложио и објаснио теорију природне селекције, али је разликовао ову другу од прве као посебан процес који није усмерен.[2][3][4]

Намерно коришћење селективног узгоја за постизање жељених резултата постало је веома уобичајено у пољопривреди и експерименталној биологији.

Селективни узгој може бити ненамеран, на пример, као резултат процеса људске култивације; а такође може произвести нежељене – пожељне или непожељне – резултате. На пример, код неких житарица повећање величине семена је можда резултат одређених пракси орања, а не намерног одабира већег семена. Највероватније је постојала међузависност између природних и вештачких фактора који су резултирали припитомљавањем биљака.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Селективни узгој биљака и животиња практиковао се од ране праисторије; кључне врсте као што су пшеница, пиринач и пси су се миленијумима значајно разликовале од својих дивљих предака, а кукуруз, који је захтевао посебно велике промене у односу на теосинт, његов дивљи облик, селективно је узгајан у Мезоамерици. Селективним узгојем бавили су се Римљани.[6] Трактати стари чак 2.000 година дају савете о избору животиња за различите намене, а ова древна дела цитирају још старије ауторитете, као што је Маго Картагињанин.[7] Појам селективног узгоја касније је изразио персијски муслимански полимат Абу Рајан Бируни у 11. веку. Он је ту идеју забележио у својој књизи под насловом Индија, која је укључивала различите примере.[8]

Земљорадник бира свој кукуруз, остављајући да расте колико му је потребно, а остатак искида. Шумар оставља оне гране за које сматра да су одличне, док све остале сече. Пчеле убијају оне своје врсте који само једу, и не раде у њиховој кошници.

— Абу Раван Бируни, Индија

Селективни узгој је као научну праксу успоставио Роберт Бејквел током британске пољопривредне револуције у 18. веку. Вероватно је његов најважнији узгојни програм био са овцама. Користећи домаћу стоку, могао је брзо да одабере велике овце, али са финим костима, са дугом, сјајном вуном. Линколн лонгвул је побољшао Бејквел, а затим је Линколн коришћен за развој следеће расе, назване Нови (или Дишли) Лестер. Она је била без рогова и имала је четвртасто, меснато тело са равним горњим линијама.[9]

Ове овце су се широко извозиле, укључујући Аустралију и Северну Америку, и допринеле су бројним модерним расама, упркос чињеници да су брзо пале у немилост како су се мењале преференције тржишта у погледу меса и текстила. Крвне лозе ових оригиналних нових лестера данас опстају као енглески лестер (или лестер лонгвул), који се првенствено узгаја ради производње вуне.

Бејквел је такође био први који је узгајао стоку која се првенствено користи за производњу меса. Раније се стока пре свега чувала за вучу плугова као волови,[10] док је он укрстио дугороге јунице и бика Вестморленда да би на крају створио дишли лонгхорна. Како је све више фармера следило његово вођство, фармске животиње су драматично порасле у величини и квалитету. Године 1700, просечна тежина бика продатог за клање била је 370 фунти (168 кг). До 1786. та тежина се више него удвостручила на 840 фунти (381 кг). Међутим, након његове смрти, дишли лонгхорн је замењен верзијама са кратким роговима.

Он је такође узгајао коња са побољшаним црним колима, који је касније постао шајер пасмина.[11][12]

Чарлс Дарвин је сковао термин 'селективни узгој'; он је био заинтересован за процес као илустрацију његовог предложеног ширег процеса природне селекције. Дарвин је приметио да многе припитомљене животиње и биљке имају посебна својства која су развијена намерним узгојем животиња и биљака од јединки које су показале пожељне карактеристике и обесхрабрујући узгој јединки са мање пожељним карактеристикама.

Дарвин је два пута користио термин „вештачка селекција“ у првом издању свог дела О пореклу врста из 1859. године, у поглављу IV: Природна селекција и у поглављу VI: Потешкоће у теорији:

Иако је процес селекције спор, ако нејаки човек може много да уради својим моћима вештачке селекције, не видим ограничења у количини промена, лепоти и бесконачној сложености коадаптација између свих органских бића, једног са другим и са њиховим физичким условима живота, на које може утицати моћ селекције природе током дугог времена.[13]

— Чарлс Дарвин, О пореклу врста

Ми смо дубоко у незнању о узроцима који производе мале и неважне варијације; и одмах постајемо свесни тога размишљајући о разликама у расама наших домаћих животиња у различитим земљама, посебно у мање цивилизованим земљама где је било мало вештачке селекције.[14]

— Чарлс Дарвин, О пореклу врста

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Трyгве Гједрем, Маттхеw Барански (2009). Селецтиве Бреединг ин Аqуацултуре: ан Интродуцтион (Ревиеwс: Метходс анд Тецхнологиес ин Фисх Биологy анд Фисхериес). Спрингер. ИСБН 978-90-481-2772-6. 
  2. ^ Дарwин, Цхарлес (2008) [1859]. Он тхе Оригин оф Специес Бy Меанс оф Натурал Селецтион ор Тхе Пресерватион оф Фавоуред Рацес ин тхе Струггле фор Лифе (Реиссуе изд.). Неw Yорк: Бантам Боокс. стр. 9—132. ИСБН 978-0553214635. 
  3. ^ Даwкинс, Рицхард (1996) [1986]. Тхе Блинд Wатцхмакер: Wхy тхе Евиденце оф Еволутион Ревеалс а Универсе Wитхоут Десигн. Неw Yорк: W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 7—11. ИСБН 978-0393351491. 
  4. ^ Боехм, Цхристопхер (2012). Морал Оригинс: Тхе Еволутион оф Виртуе, Алтруисм, анд Схаме. Неw Yорк: Басиц Боокс. стр. 2–3. ИСБН 978-0465020485. 
  5. ^ Пуругганан, M. D.; Фуллер, D. Q. (2009). „Тхе натуре оф селецтион дуринг плант доместицатион”. Натуре. 457 (7231): 843—8. Бибцоде:2009Натур.457..843П. ПМИД 19212403. С2ЦИД 205216444. дои:10.1038/натуре07895. 
  6. ^ Буффум, Бурт C. (2008). Арид Агрицултуре; А Ханд-Боок фор тхе Wестерн Фармер анд Стоцкман. Реад Боокс. стр. 232. ИСБН 978-1-4086-6710-1. 
  7. ^ Лусх, Јаy L. (2008). Анимал Бреединг Планс. Орцхард Пресс. стр. 21. ИСБН 978-1-4437-8451-1. 
  8. ^ Wилцзyнски, Ј. З. (1959). „Он тхе Пресумед Дарwинисм оф Алберуни Еигхт Хундред Yеарс бефоре Дарwин”. Исис. 50 (4): 459—466. С2ЦИД 143086988. дои:10.1086/348801. 
  9. ^ „Роберт Бакеwелл (1725–1795)”. ББЦ Хисторy. Приступљено 20. 7. 2012. 
  10. ^ Беан, Јохн (2016). Траил оф тхе Викинг Фингер. Троубадор Публисхинг. стр. 114. ИСБН 978-1785893056. 
  11. ^ Харт, Е. (1986). Тхе Боок оф тхе Хеавy Хорсе. Wеллингбороугх: Патрицк Степхенс Лимитед. стр. 45–63. ИСБН 0-85059-640-8. 
  12. ^ Хендрицкс, Бонние (2007). Интернатионал Енцyцлопедиа оф Хорсе Бреедс. Университy оф Оклахома Пресс. стр. 381. ИСБН 978-0-8061-3884-8. 
  13. ^ Дарwин, п. 109
  14. ^ Дарwин, пп. 197–198

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аргуе, Б. Ј., арце, С, M., Лотз, Ј. M & Мосс, С.M. 2002. Селецтиве бреединг оф Пацифиц wхите схримп (Литопенаеус ваннамеи) фор гроwтх анд ресистанце то Таура сyндроме Вирус. Аqуацултуре, 204: 447 -460.
  • Бабоуцхкине, Y.П., 1987. Ла сéлецтион д’уне царпе рéсистант à л’хивер. Ин: Тиеwс, К. (Ед.), Процеедингс офWорлд Сyмпосиум он Селецтион,Хyбридизатион, анд Генетиц Енгинееринг ин Аqуацултуре, Бордеауx 27–30 Маy 1986, вол. 1. ХеенеманнВерлагсгеселлсцхафт мбХ, Берлин, пп. 447–454.
  • Бондари, К. 1983. Респонсе то бидирецтионал селецтион фор бодy wеигхт ин цханнел цатфисх. Аqуацултуре 33:73–81.
  • Цоцк, Ј., Гиттерле, Т., Салазар, M & Рyе, Мортен. (2009). Бреединг фор дисеасе ресистанце оф Пенаеид схримпс. Аqуацултуре 286: 1 – 11.
  • Цуллотy, С.C., Цронин, M.А., Мулцахy, M.Ф., 2001. Ан инвестигатион инто тхе релативе ресистанце оф Ирисх флат оyстерс Остреа едулис L. то тхе парасите Бонамиа остреае (Пицхот ет ал., 1980). Аqуацултуре 199, 229–244.
  • Цуллотy, С.C., Цронин, M.А & Мулцханy, M.Ф. 2004. Потентиал ресистанце оф а нумбер оф популатионс оф тхе оyстер Остреа едулис то тхе парасите Бонамиа остреае. Аqуацултуре, 237:41-58.
  • Дарwин, C (2004). Тхе Оригин оф Специес. Лондон: ЦРW Публисхинг Лимитед. ИСБН 978-1-904633-78-5. 
  • Доналдсон, L.Р. анд Олсон, П.Р., 1957. Девелопмент оф раинбоw троут броодстоцк бy селецтиве бреединг. Трансацтионс оф тхе Америцанс Фисхериес Социетy, 85: 93-101.
  • Гјерде, Б (1986). „Гроwтх анд репродуцтион ин фисх анд схеллфисх”. Аqуацултуре. 57: 37—55. дои:10.1016/0044-8486(86)90179-1. Приступљено 25. 9. 2013. 
  • Гједрем, Т (1979). „Селецтион фор гроwтх рате анд доместицатион ин Атлантиц салмон”. Зеитсцхрифт фüр Тиерзüцхтунг унд Зüцхтунгсбиологие. 96: 56—59. дои:10.1111/ј.1439-0388.1979.тб00199.x. Приступљено 25. 9. 2013. 
  • Гједрем, Т (1983). „Генетиц вариатион ин qуантитативе траитс анд селецтиве Бреединг ин фисх анд схеллфисх”. Аqуацултуре. 33 (1–4): 51—72. дои:10.1016/0044-8486(83)90386-1. Приступљено 25. 9. 2013. 
  • Гједрем, Т (1985). „Импровемент оф Продуцтивитy тхроугх Бреединг Сцхемес”. ГеоЈоурнал. 10 (3): 233—241. дои:10.1007/БФ00462124. Приступљено 25. 9. 2013. 
  • Гједрем, Т., 1997. Селецтиве бреединг то импрове аqуацултуре продуцтион. Wорлд Аqуацултуре, 28, 33–45.
  • Гоyард, Е., Патроис, Ј., Реигнон, Ј.-M., Ванаа, V., Дуфоур, Р & Бе´диер, Е. 1999. ИФРЕМЕР’с схримп генетицс програм. Глобал Аqуацултуре Адвоцате, 2(6): 26–28.
  • Грандин, Т; Јохнсон, C (2005). Анималс ин Транслатион. Неw Yорк: Сцрибнер. стр. 69-71. ИСБН 978-0-7432-4769-6. 
  • Херсхбергер, W.К., Мyерс, Ј.M., Иwамото, Р.Н., Мцаулеy, W.C & Саxтон, А.M. 1990. Генетиц Цхангес ин тхе Гроwтх оф Цохо Салмон (Онцорхyнцхус кисутцх) ин Марине Нет-Пенс, Продуцед бy Тен Yеарс оф Селецтион. Аqуацултуре, 85:187-197.
  • Хетзел, D.Ј.С., Цроцос, П.Ј., Давис, Г.П., Мооре, С.С., Престон, Н.C., 2000. Респонсе то селецтион анд херитабилитy фор гроwтх ин тхе Курума праwн, Пенаеус јапоницус. Аqуацултуре 181, 215–223.
  • Каусе, А., Ритола, О., Паананен, Т., Wахлроос, Х & Мäнтyсаари, Е.А. 2005. Генетиц трендс ин гроwтх, сеxуал матуритy анд скелетал деформатионс, анд рате оф инбреединг ин а бреединг программе фор раинбоw троут (Онцорхyнцхус мyкисс). Аqуацултуре 247: 177–187.
  • Кинцаид, А.L.. Бридгес, W.Р. анд Вон Лимбацх, Б., 1977. Тхрее генератионс оф селецтион фор гроwтх рате ин фалл-спаwнинг раинбоw троут. Трансацтионс оф тхе Америцанс Фисхериес Социетy, 106: 621-628.
  • Кирпицхников, V.С., ИИYАсов, Ј.I., Схарт, L.А., Викхман, А.А., Ганцхенко, M.V., Остасхевскy, А.L., Симонов, V.M., Тикхонов, Г.Ф & Тјурин, V.V. 1993. Селецтион оф Краснодар цоммон царп (Цyпринус царпио L.) фор ресистанце то дропсy: принципал ресултс анд проспецтс. Аqуацултуре, 111:7-20.
  • Лангдон, C., Еванс, Ф., Јацобсон, D & Блоуин, M. 2003. Yиелдс оф цултурес Пацифиц оyстерс Црассостреа гигас Тхунберг импровед афтер оне генератион оф селецтион. Аqуацултуре, 220:227-244.
  • Моав, Р.,Wохлфартх, Г.W., 1976. Тwо wаy селецтион фор гроwтх рате ин тхе цоммон царп (Цyпринус царпио L.). Генетицс 82, 83–101.
  • Неира, Р., Дíаз, Н., Галл, Г., Галлардо, Ј., Лхоренте, Ј &. Алерт, А. 2006. Генетиц импровемент ин Цохо салмон (Онцорхyнцхус кисутцх). II: селецтион респонсе фор еарлy спаwнинг дате, Аqуацултуре,257: 1–9.
  • Нелл, Ј.А., Схеридан, А.К., Смитх, I.Р., 1996. Прогресс ин а Сyднеy роцк оyстер, Саццостреа цоммерциалис (Иредале анд Роугхлеy), бреединг програм. Аqуацултуре, 144, 295– 302.
  • Нелл, Ј.А., Смитх, I.Р., Схеридан, А.К., 1999. Тхирд генератион евалуатион оф Сyднеy роцк оyстер Саццостреа цоммерциалис (Иредале анд Роугхлеy) бреединг линес. Аqуацултуре, 170, 195– 203.
  • Окамото, Н., Таyама, Т., Каwанобе, M., Фујики, Н., Yасуда, Y & Сано, Т. 1993. Ресистанце оф а раинбоw троут страин то инфецтиоус панцреатиц нецросис. Аqуацултуре, 117: 71-76
  • Пуругганан, Мицхаел D., Фуллер, Дориан Q., 2009, Тхе натуре оф селецтион дуринг плант доместицатион, Натуре, 457, 843-848.
  • Рагоне Цалво, L.M., Цалво,Г.W & Бурресон, Е. M. 2003. Дуал дисеасе ресистанце ин а селецтивелy бред еастерн оyстер, Црассостреа виргиница, страин тестед ин Цхесапеаке Баy. Аqуацултуре, 220:69-87.
  • Сцхäперцлаус, W. (1962). Траитé де писцицултуре ен éтанг. Парис: Вигот Фрèрес. 
  • Сторсет А, Странд C, Wеттен M, Кјøглум С & Рамстад А. 2007. Респонсе то селецтион фор ресистанце агаинст инфецтиоус панцреатиц нецросис ин Атлантиц салмон (Салмо салар L.). Аqуацултуре 272: 62–68.
  • Танг, К. Ф. Ј., Дуранд, С. V., Wхите, Б. L., Редман, Р. M., Пантоја, C. Р & Лигхтнер, D.V. 2000. Постларвае анд јувенилес оф а селецтед лине оф Пенаеус стyлирострис аре ресистант то инфецтиоус хyподермал анд хематопоиетиц нецросис вирус инфецтион. Аqуацултуре, 190: 203-210.
  • Тходесон, Ј., Гисдале-Хелланд, Б., Хелланд, С.Ј & Гјерде, Б. 1999. Феед интаке, гроwтх анд феед утилизатион оф оффспринг фром wилд анд селецтед Атлантиц салмон (Салмо салар). Аqуацултуре 180, 237–246.
  • Тран, M.Т., Нгуyен, C.Т. 1993. Селецтион оф цоммон царп (Цyпринус царпио L.) ин Виетнам. Аqуацултуре 111: 301–302.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]