Верхојански венац

С Википедије, слободне енциклопедије
Верхојански венац
Верхоянский хребет
Үөһээ Дьааҥы сис хайата
Поглед из ваздуха на Верхојанске планине
Највиша тачка
Највиша тачка2409
Врх масиваОрулган врх
Координате67° СГШ; 129° ИГД / 67° СГШ; 129° ИГД / 67; 129 Координате: 67° СГШ; 129° ИГД / 67° СГШ; 129° ИГД / 67; 129
Димензије
Дужина1100 км
Географија
Верхојански венац на карти Фар Еастерн Федерал Дистрицт
Верхојански венац
Верхојански венац
Локација у Далекоисточном федералном округу, Русија
ДржавеРусија
РепубликеЈакутија
ОбластИсточно сибирски систем
Геологија
ОрогенезаАлпска орогенија
Старост стенаКреда
Врста стенаМетаморфне стене

Верхојански венац (рус. Верхоянский хребет, Веркхојанскиy Кхребет; јакутски Үөһээ Дьааҥы сис хайата, Üöhee Caañı sis xayata) планински је ланац у Јакутији, Русија. Он је део Источносибирских планина.[1][2]

Венац лежи западно од границе Евроазијске и Северноамеричке тектонске плоче.[3] Планине су настале преклапањем[4][5] и представљају антиклиналу.[6]

Верхојански венац је био прекривен глечерима током последњег глацијалног периода,[7][8] а планине у северном делу, попут венца Орулган,[9][10][11][12] показују типичан алпски рељеф.

У планинама има наслага угља, сребра, олова, калаја и цинка.

Географија[уреди | уреди извор]

Издижући се са обала залива Буор-Хаја на северу, он иде према југу, простирући се приближно 1000 км (600 миља) преко Јакутије, источно од Средње Јакутске низије и западно од ланца Черски, достижући висораван Лена на југу и горје Јудома-Маја на југоистоку. Он формира огроман лук између река Лене и Алдана на западу и реке Јане на истоку. Његова највиша тачка је неименовани 2.409 м (7.904 фт) високи врх у средњем делу ланца.

Верхојански венац има већу југоисточну пролонгацију, венац Сунтар-Хајата, који се повремено сматра засебним системом венца.[13][14][13][15][16] Стога је највиша тачка распона у ограниченом географском смислу неименовани врх у ланцу Орулган.[10] Венац Скалисти (Стеновити ланац),[17][18][19] највиша тачка 2.017 м (6.617 фт) и Сете-Дабан,[20] највиша тачка 2.012 м (6.601 фт), налазе се на крају ЈИ и такође су сматрани одвојеним распонима у класичним географским радовима. Та два ланца истраживао је 1934. геолог Јуриј Билибин (1901—1952) заједно са рударским инжењером Евгенијем Бобином (1897—1941) током експедиције коју је послала влада Совјетског Савеза. Након спровођења првог топографског истраживања подручја Билибин је утврдио да планински ланци Скалисти и Сете-Дабан припадају планинском систему Верхојански. Билибин и Бобин су такође први пут истражили горје Јудома-Маја, непосредно уз Сете-Дабан.[21][22]

Подвенци[уреди | уреди извор]

Поред Орулгана, систем венаца обухвата и низ подвенаца, укључујући следеће:[23]

Северна секција — север Арктичког круга
Јужна секција — југ Арктичког круга (североисток)
Јужна секција (југоисторк)
Јужна секција (близо Лене)
Далека јужна секција
Верхојански венац. Подручје неравних гребена.
Рељеф Верхојанског венца са глатким планинама и интерпланинским сливовима.

Клима и флора[уреди | уреди извор]

У овом региону забележене су најниже светске температуре за насељена места, а већи део године има прилично дубок снежни покривач.

У планинском ланцу обитава алпска тундра[36][37] која подржава разне врсте маховине и лишајева.[6] Неколико ретко пошумљених области, углавном ариша и патуљастог сибирског бора постоје на благим падинама.[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гвоздетскy Н. А. & Микхаилов Н. I. Пхyсицал геограпхy оф тхе УССР. M., Тхоугхт, 1978. ОЦЛЦ 17901203
  2. ^ „Кисиляхи” (на језику: руски). 
  3. ^ Неwс Арцхиве - Тхе Еартх Институте ат Цолумбиа Университy
  4. ^ Пресс, Франк; Сиевер, Раyмонд (1985). Еартх (4тх изд.). W.Х. Фрееман. стр. 413. ИСБН 978-0-7167-1743-0. 
  5. ^ Улмер, С. (11. 8. 2011). „Фолд моунтаинс слип он софт ареас”. ЕТХ Лифе. ЕТХ Зüрицх. Приступљено 21. 2. 2012. 
  6. ^ а б „Веркхоyанск Моунтаинс”. Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница, Инц. Приступљено 11. 4. 2017. 
  7. ^ „Тхе хисторy оф ице он Еартх”. Неw Сциентист (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-17. 
  8. ^ Цлаyтон, Лее; Аттиг, Јохн W.; Мицкелсон, Давид M.; Јохнсон, Марк D.; Сyверсон, Кент M. „Глациатион оф Wисцонсин” (ПДФ). Депт. Геологy, Университy оф Wисцонсин. 
  9. ^ Орулган (моунтаинс) / Греат Совиет Енцyцлопедиа; ин 35 волс. / Цх. ед. Yу. С. Осипов. 2004—2017.
  10. ^ а б в Веркхоyанск Ранге // Греат Совиет Енцyцлопедиа: [ин 30 волс.] / Цх. ед. А.M. Прокхоров. - 3рд ед. - M. Совиет Енцyцлопедиа, 1969-1978.
  11. ^ посибири.ру - Веркхоyанск Ранге
  12. ^ Моунтаин глациерс оф НЕ Асиа ин тхе неар футуре
  13. ^ а б ДМГН. Сунтар-Кхаyата
  14. ^ Сунтар-Хаята, Греат Совиет Енцyцлопедиа
  15. ^ Хребет Сунтар-Хаята. Маршруты по хребту
  16. ^ Сибериа, 26 Моунтаин Суммитс wитх Проминенце оф 1,500 метерс ор греатер
  17. ^ Томпонский уезд - Карта России
  18. ^ „Скалистый хребет (Верхоянский хр.)”. Греат Совиет Енцyцлопедиа. 
  19. ^ „П-53_54 Топограпхиц Цхарт (ин Руссиан)”. Приступљено 15. 4. 2023. 
  20. ^ ТРРС 3 / 104А. Описание местности (ин Руссиан)
  21. ^ Ессаyс он тхе Хисторy оф Геограпхицал Дисцовериес (ин Руссиан)
  22. ^ Геограпхy оф Руссиа - Моунтаинс оф Нортх-Еастерн Сибериа (ин Руссиан)
  23. ^ Олег Леонидович Крyжановскиј, А Цхецклист оф тхе Гроунд-беетлес оф Руссиа анд Адјацент Ландс. п. 16
  24. ^ Кхараулакх Ранге // Греат Совиет Енцyцлопедиа : (ин 30 волс.) / Цх. ед. А.M. Прокхоров . - 3рд ед. - M .: Совиет Енцyцлопедиа, 1969-1978.
  25. ^ Веркхоyанск Ранге / Греат Совиет Енцyцлопедиа; ин 35 волс. / Цх. ед. Yу. С. Осипов. 2004—2017.
  26. ^ Геологицал мап оф тхе Руссиан Федератион Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2021) In Russian)
  27. ^ Google Earth
  28. ^ posibiri.ru - Verkhoyansk Range
  29. ^ Verkhoyansk Range / Great Soviet Encyclopedia; in 35 vols. / Ch. ed. Yu. S. Osipov. 2004—2017.
  30. ^ Kular (mountains) / Great Soviet Encyclopedia; in 35 vols. / Ch. ed. Yu. S. Osipov. 2004—2017.
  31. ^ Vasil'chuk Y.K., Budantseva N.A., Vasil'chuk J.Y. , Heavy metals and trace elements in the Late Pleistocene ice-wedge casts of Northern Yakutia/ Arctic and Antarctica. – 2017. – № 1. – P. 23
  32. ^ Predominant heights of the Verkhoyansk Range
  33. ^ Хребет Усть-Вилюйский - Wikimapia
  34. ^ Аркадий Андреев, Горы Якутии, p. 20 (Mountains of Yakutia)
  35. ^ „Snow Cover and Glaciers” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 01. 2020. г. Приступљено 11. 10. 2020. 
  36. ^ Körner, Ch (1998). „A re-assessment of high elevation treeline positions and their explanation” (PDF). Oecologia. 115 (4): 445—459. Bibcode:1998Oecol.115..445K. CiteSeerX 10.1.1.454.8501 Слободан приступ. PMID 28308263. doi:10.1007/s004420050540. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 09. 2006. г. Приступљено 16. 07. 2023. 
  37. ^ Blyth, S; Groombridge, B.; Lysenko, I; Miles, L.; Newton, A (2002). Mountain Watch: environmental change & sustainable development in mountains (PDF). UNEP World Conservation Monitoring Centre. ISBN 978-1-899628-20-9. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-10-14. г. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Верхојански венац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Verhojanski_venac&oldid=27677291”