Везикуларни моноамински транспортер

Весикуларни моноамински транспортер (ВМАТ) је транспортни протеин који је интегрисан у мембрану интрацелуларних везикула пресинаптичких неурона. Он транспортује моноамине - као што су допамин, серотонин, норепинефрин, епинефрин, и хистамин - у синаптичке везикуле, из којих се касније они ослобађају у синапсу као хемијске поруке за постсинаптички неурон. ВМАТ протеини користе протонски градијент за паковање моноамина у везикуле. Лекови чија су мета ВМАТ протеини имају могућу примену у мноштву обољења. Области примене обухватају адикцију, психијатријске поремећаје, Паркинсонову болест, и друга неуролошка обољења. Многи лекови чија су мета ВМАТ протеини делују као инхибитори и мењају кинетику протеина.

Изоформе[уреди | уреди извор]

Две изоформе су: ВМАТ1 и ВМАТ2

Моноамини[уреди | уреди извор]

Моноамини које транспортују ВМАТ протеини су углавном норадреналин, адреналин и изопреналин. Супстрати су исто тако допамин, 5-ХТ, Гванетидин и МПП+.^[1]

Откриће[уреди | уреди извор]

Истраживање ВМАТ протеина је почело 1958. са открићем секреторних везикула. ВМАТ протеини су изучавани неколико деценија. Током 1970-тих је уочена потреба за разумевањем начина рада транспортних система и јонских градијената у различитим организмима да би се дошло до нових начина лечење. Откривени су инхибитори који блокирају преузимање неуротрансмитера у везикуле, те је претпостављено постојање ВМАТ протеина.^[2] Деценију касније су молекулско генетичка оруђа унапредила методе за идентификацију протеина. Применом тих оруђа на анализу ДНК и аминокиселинских секвенци, откривено је да су транспортери код бактерија и људи веома слични. Тај налаз је илустрација важности и универзалности транспортера.^[3] Транспортери су први пут структурно идентификовани путем клонирања ВМАТ протеина пацова.^[2] ВМАТ је први пут изолован и пречишћен из говеђих хромафинских гранула, у природној и денатурисаној форми.^[4]

Локација[уреди | уреди извор]

Постоје два типа ВМАТ протена код човека: ВМАТ1 и ВМАТ2.^[3] ВМАТ1 је углавном изражен у великим густим сржним везикулама (енгл. large dense-core vesicles - ЛДЦВ) периферног нервног система. ВМАТ1 се може наћи у неуроендокриним ћелијама, посебно хромафинским и ентерохромафинским гранулама које су превасходно присутне медули надбубрежних жлезда. Он је такође изражен у симпатетичким неуронима и крвним плочицама.^[5]

ВМАТ2 фаворизује изражавање у разним моноаминергичким ћелијама централног нервног система, симпатичком нервном систему, мастоцитуна, и ћелијама стомака које садрже хистамин. Он је такође превалентан у β-ћелијама панкреаса.^[6] ВМАТ2 је исто тако коизражен у хромафинским ћелијама.^[6] Експресија ова два транспортера у унутрашњим органима се разликује од врсте до врсте: тако је само ВМАТ1 изражен код пацова у ћелијама надбубрежне медуле, док је ВМАТ2 главни транспортер у говеђим ћелијама тог типа.^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-443-07145-4. Паге 167
^ ^а ^б Еиден, L., M. Х. Сцхäфер, ет ал. (2004). "Тхе весицулар амине транспортер фамилy (СЛЦ18): амине/протон антипортерс реqуиред фор весицулар аццумулатион анд регулатед еxоцyтотиц сецретион оф моноаминес анд ацетyлцхолине." Пфлüгерс Арцхив 447(5): 636-640.}-
^ ^а ^б Wималасена, К. (2011). "Весицулар моноамине транспортерс: струцтуре-фунцтион, пхармацологy, анд медицинал цхемистрy." Мед Рес Рев 31(4): 483-519.
^ -{Henry, J. P., D. Botton, et al. (1994). "Biochemistry and molecular biology of the vesicular monoamine transporter from chromaffin granules." J Exp Biol 196: 251-62.
^ Brunk, I., Höltje, B. et al., 2006. Regulation of vesicular monoamine and glutamate transporters by vesicle-associated trimeric G-proteins: new jobs for long-known signal transduction molecules. Handbook of experimental pharmacology, 175(305-25)
^ ^а ^б Fei, H.; Grygoruk, A.; Brooks, E. S.; Chen, A.; Krantz, D. E. (2008). „Trafficking of Vesicular Neurotransmitter Transporters”. Traffic (Copenhagen, Denmark). 9 (9): 1425—1436. PMC 2897747 . PMID 18507811. doi:10.1111/j.1600-0854.2008.00771.x.
^ -{Wималасена, К., 2010. Весицулар моноамине транспортерс: струцтуре-фунцтион, пхармацологy анд медицинал цхемистрy. Медицинал ресеарцх ревиеwс, [е-јоурнал], 31(4) пп. 483–19 Аваилабле тхроугх: Ст Олаф Цоллеге Либрарy wебсите [Аццессед 14 Април 2013]

Литература[уреди | уреди извор]

Килбоурн МР (1997). „Ин виво радиотрацерс фор весицулар неуротрансмиттер транспортерс”. Нуцл. Мед. Биол. 24 (7): 615—9. ПМИД 9352531. дои:10.1016/С0969-8051(97)00101-7.
Лаwал ХО, Крантз ДЕ (2013). „СЛЦ18: Весицулар неуротрансмиттер транспортерс фор моноаминес анд ацетyлцхолине”. Молецулар Аспецтс оф Медицине. 34 (2–3): 360—372. ПМЦ 3727660 . ПМИД 23506877. дои:10.1016/ј.мам.2012.07.005.
Wеихе Е, Еиден ЛЕ (2000). „Цхемицал неуроанатомy оф тхе весицулар амине транспортерс”. ФАСЕБ Ј. 14 (15): 2435—49. ПМИД 11099461. С2ЦИД 17798600. дои:10.1096/фј.00-0202рев.
Wималасена, К. (2011). „Весицулар Моноамине Транспортерс: Струцтуре-Фунцтион, Пхармацологy, анд Медицинал Цхемистрy”. Медицинал Ресеарцх Ревиеwс. 31 (4): 483—519. ПМЦ 3019297 . ПМИД 20135628. дои:10.1002/мед.20187.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Весицулар+Моноамине+Транспорт+Протеинс на УС Натионал Либрарy оф Медицине Медицал Субјецт Хеадингс (МеСХ)

[Rang167-1] Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-443-07145-4. Паге 167

[Eiden,_L._2004-2] а ^б Еиден, L., M. Х. Сцхäфер, ет ал. (2004). "Тхе весицулар амине транспортер фамилy (СЛЦ18): амине/протон антипортерс реqуиред фор весицулар аццумулатион анд регулатед еxоцyтотиц сецретион оф моноаминес анд ацетyлцхолине." Пфлüгерс Арцхив 447(5): 636-640.}-

[Wimalasena,_K._2011-3] а ^б Wималасена, К. (2011). "Весицулар моноамине транспортерс: струцтуре-фунцтион, пхармацологy, анд медицинал цхемистрy." Мед Рес Рев 31(4): 483-519.

[Henry,_J._P._1994-4] -{Henry, J. P., D. Botton, et al. (1994). "Biochemistry and molecular biology of the vesicular monoamine transporter from chromaffin granules." J Exp Biol 196: 251-62.

[Brunk,_I._2006-5] Brunk, I., Höltje, B. et al., 2006. Regulation of vesicular monoamine and glutamate transporters by vesicle-associated trimeric G-proteins: new jobs for long-known signal transduction molecules. Handbook of experimental pharmacology, 175(305-25)

[Fei-6] а ^б Fei, H.; Grygoruk, A.; Brooks, E. S.; Chen, A.; Krantz, D. E. (2008). „Trafficking of Vesicular Neurotransmitter Transporters”. Traffic (Copenhagen, Denmark). 9 (9): 1425—1436. PMC 2897747 . PMID 18507811. doi:10.1111/j.1600-0854.2008.00771.x.

[Wimalasena,_K._2010-7] -{Wималасена, К., 2010. Весицулар моноамине транспортерс: струцтуре-фунцтион, пхармацологy анд медицинал цхемистрy. Медицинал ресеарцх ревиеwс, [е-јоурнал], 31(4) пп. 483–19 Аваилабле тхроугх: Ст Олаф Цоллеге Либрарy wебсите [Аццессед 14 Април 2013]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]