Пређи на садржај

Виктор Радун Теон

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Виктор Радун (Теон) (Скопље, СФР Југославија, Р. Македонија, 18. новембар 1965) књижевник је, филозоф, економиста, футуролог и преводилац. Професор је на Факултету за примењену екологију при универзитету Метрополитан у Београду. Живи у Новом Саду. Пише поезију, прозу, есеје и критике. Бави се филозофијом и футурологијом (студије будућности).[1]

Фотографија Виктора Радуна Теона

Биографија

[уреди | уреди извор]

Виктор Радун Теон је рођен 18. новембра 1965. године у Скопљу, у СФР Југославији, у Републици Македонији. Дипломирао је Економски факултет при универзитету Кирил и Методиј у Скопљу, на тему незапослености.

Од 1991. године живи у Новом Саду, у Србији.

Магистрирао је 2003. године на Економском факултету у Суботици, на тему Конкурентске интелигенције као фактора конкурентности у међународном пословању, а докторирао 2006. године на Факултету за менаџмент у Новом Саду на тему примене Конкурентске интелигенције (Конкурентски интелиџенс, енглески: Цомпетитиве Интеллигенце) као система за управљање знањем у области високог образовања у Србији.

Ради као професор на Факултету за примењену екологију "Футура"[2] при универзитету Метрополитан[3] у Београду где предаје више предмета из области екологије, економије и менаџмента.

Пише поезију, прозу, есеје и критике. Објављује у књижевној периодици. Бави се филозофијом, студијама будућности и истраживањем духовних учења Истока и Запада.

Превео са енглеског језика 25 књига из области књижевности, економије, менаџмента и филозофије.[1]

Учествовао у пројектима и бројним домаћим и међународним конференцијама и написао већи број научних радова из области менаџмента, маркетинга, глобалне економије.[1]

Последњих десетак година бави се проучавањем хуманизма, трансхуманизма и утицајем нових технологија у оквиру Четврте индустријске револуције[4] (Вештачка интелигенција - VI, нанотехнологија, неуротехнологије, биотехнологије, Интернет ствари, Виртуелна реалност, Аугментативна реалност и др.) на трансформацију економије, људског друштва и самог човека у будућности.

Преводи са енглеског и македонског на српски језик и обрнуто.

Објавио 11 ауторских књига, 8 уџбеника, 66 научних и стручних радова и преко 60 есеја, критика, приказа и рецензија. Превео је преко 30 књига са енглеског језика.

Поезија му је превођена на енглески, шпански, руски, румунски, македонски, словеначки и бугарски језик.

Заступљен у антологији савремене српске поезије "Фигуре у тексту - градови у фокусу" ("Кораци", Крагујевац, 2019)[5] и у антологији - панорами "Песници Новог Сада", прир. Зоран Ђерић (Друштво новосадских књижевника, Нови Сад, 2020)[6].

Приредио књижевну антологију "Кућа од камена и сунца" заједно са Ралетом Нишавићем (Бистрица, Нови Сад, 2019).

Књига "Конкуренција на нишану" (Хеспериа еду: сада Хера еду[7], Београд, 2008) је прва књига - монографија - о Конкурентској интелигенцији (Конкурентски интелиџенс, енглески: Цомпетитиве Интеллигенце) у Србији и региону.

Књига "Трансхуманизам, будућност без људи" ("Пешић и синови"[8], Београд, 2018) представља прву интегралну књигу - монографију - о трансхуманизму у Србији и у региону. Ова књига је ушла у шири избор за награду "НИкола Милошевић" за 2018. годину.

Члан је Друштва књижевника Војводине[9] и Удружења новинара Србије[10]. Председник Надзорног одбора Стеријиног позорја[11]. Стручни сарадник Друштва за популациону политику "Брег"[12]. Члан Института за науку, алтернативу, културу и уметност - ИНАКУ[13], Скопље, Македонија.

Оперативни уредник часописа Бранковина (Ваљево) и уредник ИК Неопресс Публисхинг[14], Београд.

Дела

[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[1]:

  • "Јаје Једнорога" (2008)
  • "Вавилонски водопади" (2012)
  • "Чудо Феникса" (2013)
  • "Крв и ружа" (2016)
  • "Змија олује" (2019)
  • "Манифест камена" (2020)

Књиге из области филозофије, економије и студија будућности[1]:

  • "Конкуренција на нишану" (2008)
  • "Светло у човеку" (2010, 2017)
  • "Храм екстазе" (2017)
  • "Велика звер" (2017)
  • "Трансхуманизам, будућност без људи" (2018)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Виктор Радун Теон”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ „Факултет за примењену екологију "Футура", Београд”. Факултет за примењену екологију "Футура" (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  3. ^ Метрополитан, Универзитет. „Универзитет Метрополитан - #1 по квалитету студирања”. Универзитет Метрополитан. Приступљено 2021-04-30. 
  4. ^ „Тхе Фоуртх Индустриал Револутион: wхат ит меанс анд хоw то респонд”. Wорлд Ецономиц Форум (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-30. 
  5. ^ „Песничка антологија: На једном месту 1.151 одабрана песма савремене српске поезије”. 91.222.7.168 (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. [мртва веза]
  6. ^ „Објављена антологија „Песници Новог Сада”, коју је приредио др Зоран Ђерић”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  7. ^ „ХЕРАеду”. ср-рс.фацебоок.цом (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  8. ^ „Хоме”. www.песицисинови.цо.рс. Приступљено 2021-04-30. 
  9. ^ „Друство књижевника Војводине”. www.дкв.орг.рс. Приступљено 2021-04-30. 
  10. ^ „УНС :: Насловна”. www.унс.орг.рс. Приступљено 2021-04-30. 
  11. ^ „Стеријино позорје |” (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-30. 
  12. ^ „Исхрана Будућности”. Брег (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  13. ^ „Почетна”. ИНАКУ (на језику: македонски). Приступљено 2021-04-30. 
  14. ^ „Производи Арцхиве”. Неопресс Публисхинг (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Viktor_Radun_Teon&oldid=29242062”