Влада покрајине Каталоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Влада Покрајине Каталоније
Преглед
Успостављена6.априла 1914.
ДржаваШпанија Шпанија
Уређењедржавна влада
СедиштеБарселона

Манкомунитат (цат. Ла Манцомунитат де Цаталунyа) је каталонска влада, односно Асамблеа де ла Манцомунитат де Цаталунyа. Настала је 6. априла 1914. године, под председништвом Енрика Прат де ла Рибе (цат. Енриц Прат де ла Риба), и ова институција је представљала најјачи покушај за осамостаљивањем и потврдом суверенитета и самоуправе покрајине Каталоније.[1] Такође је постала прва владајућа институција новог политичког каталанизма.

Историја[уреди]

Скуп, Каталонска влада
Каталонска влада, веће

Дана 26. марта 1914. године, усвојен је Статут Каталонске владе, који је сачинио Енрик Прат де ла Риба (Енриц Прат де ла Риба), за одбор Покрајинских већа Каталоније из јануара 1913. године. Политичко-административну организацију Владе сачињавала су три кључна органа: генералну скупштину, стално веће и председништво.

  • Скупштина је била суверена, сачињена од посланика из четири каталонске покрајине: Тарагоне, Лериде, Ђироне и Барселоне. Председавајући је био председник Владе, али је касније добила и сопственог председника, 1919. године. Скупштина је бројала 96 посланика. Њих 36 је било из Барселоне, док је преосталих 60 било из преостале три покрајине, тачније из сваке по 20.
  • Веће, које је имало извршну власт, било је састављено од председника и осам конзулата, по могућности по два из сваке покрајине, а са различитим политичким ставовима, у циљу да се избегне централизам Барселоне.[2]

Енрик Прат де ла Риба био је изабран за председавајућег са осамдесет гласова "за" и 6 уздржаних.

За време диктатуре која је трајала током председништва Енрика Прат де ла Рибе отворене су значајне културне институције које су постале веома важан део каталонске културе као Институт за каталонске студије, а идеју за оснивање ове институције дала је група чији је вођа био Помпеу Фабра, шпански лингвистика који се залагао за нормирање каталонског језика, и Библиотека Каталоније.

Неоспорна достигнућа овог покрета, као и залагање за културни, као и друштвени напредак, нису трајала дуго. Наиме, одмах наредне године, након проглашења, 1915, Мигел Примо де Ривера (Мигуел Примо де Ривера) успоствља војну диктатуру, затим елиминише посланике (оне који су се залагали за то) и окончава постојање овог органа са образложењем да, према његовим речима, његов национализам представља претњу за фундаменталне и корените темеље истинског шпанског национализма.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Сантамарíа, Ландер (18. 4. 2019). „Манцомунидад Цаталана, ун сигло де реивиндицациóн”. Нотициас де Наварра. Приступљено 24. 4. 2019. 
  2. ^ „Наце ла Манцомунитат де Цаталунyа”. 6. 4. 2014. Приступљено 23. 4. 2019.