Владимир Мојсиловић
Владимир Мојсиловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Владимир Мојсиловић |
Датум рођења | 1973. |
Место рођења | Београд, СР Србија, СФРЈ |
Занимање | Сликар, Графичар |
Уметнички рад | |
Период | 1994—данас |
Званични веб-сајт | |
www |
Владимир Мојсиловић (Београд, 1973) српски је академски сликар и графичар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Редовне и мастер студије завршио је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Слободана Абија Кнежевића.
У периоду од 2017—2018 био је на функцији председника Одбора за пропаганду и информисање Фондације Народног музеја у Београду. Од 1994—2003 објављује илустрације у београдским редакцијама „Наша Борба”, „Цоол” (илустрације и карикатура), „Мало двориште” (дечја илустрација), „АртЗин”, часопис у издању галерије СКЦ-а.
Као члан уметничке групе „Уметници на условној слободи” оставирио је низ изложби у Србији. Рад ове групе уметника представио је Слободан Малдини[1] у енциклопедији „Историја српске уметности, од XVIII до XXI века”.
Његови радови налазе се, између осталих, у Wиенер Стäдитсцхе колекцији савремене уметности и Зептер колекцији.[2]
Сликарско стваралаштво Владимира Мојсиловића је успешна интеграција више различитих енергетских извора који кроз слику дејствују синергетски. Негује фигурално сликарство са елементима популарне културе и стилизације која представља аутентични ликовни израз.
Изложбе и одабрани пројекти
[уреди | уреди извор]- „Срећна Галерија”, Галерија СКЦ, Београд 1996.
- Прва самостална изложба, Галерија НУБС, Београд 1997.
- „Кућа број 13”, Мултимедијални пројекат групе уметника (Јелена Горички, Милена Стојановић, Иван Правдић, Соња Савић и други), напуштена породична кућа Дорословачких, Бечеј, 1999.
- Низ самосталних и групних мултимедијалних пројеката, галерија СКЦ [3], Београд
- X Биенниал оф Yоунг Артистс фром Еуропе анд тхе Медитерранеан — Сарајево[4], 2001.
- Изложба фотографија "Звездара", Гоетхе Институт Београд, 2002.
- „Мадл Арт”, Аукција антиквитета и слика, 2016.
- „Цоллецтинг ис Цоннецтинг” — Колекција савремене уметности, Кућа легата 2017.
- Народна банка Србије, Самостална изложба "Мали Грађански разговори у рукавицама"[5], 2018.
- Музеј савремене уметности Београд, перформанс "Мали Грађански разговори у рукавицама"[6], 2019.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Историја српске уметности, од XVIII до XXI века, Слободан Малдини.
- ^ „Мад'л Арт, Аукција антиквитета и слика” (ПДФ).
- ^ „СКЦ Хронологија ликовног програма”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г.
- ^ „X Биенниал оф Yоунг Артистс фром Еуропе анд тхе Медитерранеан – Сарајево 2001”.
- ^ „Народна бакна Србије Центар за посетиоце”.[мртва веза]
- ^ „Перформанс „Мали грађански разговори у рукавицама””. Архивирано из оригинала 16. 07. 2019. г.