Владимир Зворкин

С Википедије, слободне енциклопедије
Vladimir Zvorkin
Zworykin docgrab.jpg
Пуно имеVladimir Kosma Zvorkin
Датум рођења1888.
Место рођењаМуром
Датум смрти1982.
Место смртиПринстон

Vladimir Kosma Zvorikin (ruski: Владимир Козьмич Зворыкин; 29. јул 188829. јул 1982) је био руско-амерички инжењер физичар проналазач, и пионир у пољу телевизије.

Владимир Косма Зворкин и Милдерд Бирт, 1929.

Да би телевизија била измишљена био је потребан велики број техничких иновација. Још 1884. године је Паул Нипков пријавио Царском патентном заводу Немачке патент за електрични телескоп. „Нипкинов диск“ је спирална плоча са тридесет рупа која се врти и већ је омогућила пројектовање неког предмета. Опис патента гласи:

„Апарат који је овде описан служи да објекат који се налази на месту А буде видљив на месту Б“

Хајнрих Херц је открио електромагнетске осцилације, Карл-Фердинанд Браун катодну цев, позната као Браунова цев, а Маркони је успео да пренесе звук на велике дистанце.

Владимир Косма Зворикин (1889—1982) амерички инжењер и физичар је пореклом Рус. После Првог светског рата је емигрирао у САД, где је касније добио и држављанство. Био је ученик и сарадник Бориса Розинга који је први смислио механизам емитовања телевизијске слике и који важи за пионира телевизије. Зворикин је радио као стручњак за високе фреквенције и проблем телевизије у РЦА (Радио Цорпоратион оф Америца). Развио је принцип Браунове цеви, уједно наставља да проучава Розингове радове. Зwорикин је 29. децембра 1923. године у САД пријавио патент за чисто електронски „телевизијски систем“. Патент је добио број 683 337. Апарат је назван „Иконоскоп“, цев за посматрање слика. Телевизија је била родјена. Зворикинов проналазак је заменио механички поступак „Нипкиновог диска“ електронским. Начин функционисања апарата је до данас остао исти у свим електроским камерама. У Иконоскопу се уз помоћ фотоефекта ствара слика сцене која се снима. Она бива „очитана“ уз помоћ електроских зрака. На петом Берлинском сајму 1929. године Иконоскоп је први пут представљен јавности. Слика је доста „играла“, а екран је био премали. За само снимање било је потребно много светлости. Ипак, апарат је права сензација. Зворикин је годину дана касније измислио кинескопску цев за емитовање слика.

Његова камера је коришћена и приликом првог телевизијског преноса Олимпијских игара 1936. године у Берлину. У то доба скоро да нико није приватно поседовао телевизор, али су у Берлину, Лајпцигу и Подстаму отворене сале за гледање телевизијског преноса, а улаз се наплаћивао. Телевизија је врло брзо постала популарна. У томе Зворикинов допринос није био мали, а радио је и на развоју телевизије у боји.

Прво емитовање је обављено 1929. године, од неколико сати првог програма, убрзо је уследео целодневни програм. Неми филмови су озвучени, црно-беле слике су убрзо добиле боју, број телевизијских канала је растао, као и број телевизора по домаћинствима. У просеку сваки европљанин проведе више од два сата испред телевизора.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Albert Abramson (1987) The History of Television 1880 to 1941, Jefferson: McFarland.
  • Albert Abramson (2003)Die Geschichte des Fernsehens 1880 bis 1941, München, Fink Verlag.
  • Albert Abramson (1995) Zworykin, Pioneer of Television, University of Illinois Press, Champaign.
  • Fritz Schröter (1932) Handbuch der Bildtelegraphie und des Fernsehens, Berlin: Julius Springer.
  • Fritz Schröter (1937) Fernsehen. Die neueste Entwicklung insbesondere der deutschen Fernsehtechnik, Berlin: Julius Springer.
  • Walter Bruch (1967) Kleine geschichte des deutschen Fernsehens, Berlin: Hande & Spender.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]