Војислав Кораћ

Војислав Кораћ
Лични подаци
Датум рођења	(1924-06-06)6. јун 1924.
Место рођења	Дебело Брдо код Коренице, Краљевина СХС
Датум смрти	29. октобар 2010.(2010-10-29) (86 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Војислав Кораћ (Дебело Брдо код Коренице, 6. јуна 1924. — Београд 29. октобар 2010) био је српски историчар архитектуре, академик, професор универзитета у пензији и сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Биографија

Основну школу је завршио у Петровом Селу, а гимназију похађао у Суботици, Кореници, Сремским Карловцима и Београду. Студије архитектуре похађао је у Прагу 1946. године, потом у Београду где је и дипломирао 1952. године. По завршетку студија постао је асистент у Археолошком институту. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1959. године са темом „Градитељска школа Поморја“. Године 1960. изабран је за доцента за предмет Историја архитектуре, 1965. године за ванредног професора, а 1977. за редовног професора Филозофског факултета у Београду. Учесник је многобројних археолошких истраживања у Србији, Македонији и Црној Гори.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 7. маја 1981. године, а за редовног члана 25. априла 1989. године. Председник је Међуодељенског одбора САНУ за мултидисциплинарно проучавање споменика средњовековне архитектуре. Од 1997. године је председник Хиландарског одбора и уредник Хиландарског зборника. Априла 1998. године изабран је за почасног члана Хришћанског археолошког друства са седиштем у Атини. За исходе својих научних истраживања добио је бројна признања Савеза друштва конзерватора Србије, Матице српске, Републичког завода за заштиту споменика културе и Филозофског факултета.

Дела

• Градитељска школа Поморја (докторска дисертација објављена 1965. године),
• Студеница (са Миланом Кашанином и Душаном Тасићем 1968. године),
• Студеница Хвостанска (1976 године),
• Студеница (са Горданом Бабић и Симом Ћирковићем 1986. године),
• Између Византије и Запада. Одабране студије о архитектури (1987. године),
• L' architectura dei Nemanidi (1988. године),
• Опеке српских средњовековних манастира (са Момчилом M. Ристићем и Симом Ћирковићем, 1989. године),
• Пећка патријаршија (са Војиславом Ј. Ђурићем и Симом Ћирковићем, 1990. године),
• Архитектура византијског света (са Марицом Супут, 1998. године), '
• Bisancio el splendor del arte monumental (са Марицом Шупут и Тањом Велманс, 1999. године),
• Мартиници остаци средњовековног града (2001. године),
• Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју (2003. године),
• Манастир Хиландар (са Мирком Ковачевићем, 2004. године).

Уз то, у раздобљу од 1951. до 2007. године написао је преко стотину студија и чланака у вези са средњовековном архитектуром објављених у домаћој и страној периодици.

Референце

• Ko je ko u Srbiji 95, Beograd : Bibliofon, 1995, str. 250.

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Istorijska biblioteka: Vojislav Korać