Вомероназални рецептор
| Вомероназални рецептор, тип 1 | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | Вмрон_рцпт_1 | ||||||||
| Пфам | ПФ03402 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР004072 | ||||||||
| |||||||||
Феромони су еволуирали код свих животињских редова, да сигналиирају статус секса и доминанције. Они су одговорни за стереотипно социјално и сексуално понашање међу члановима истих врста. Код сисара, ови хемијски сигнали се првенствено детектују посредством вомероназалног органа (ВНО), хемосензорног органа лоцираног у бази носне преграде[1].
ВНО је присутан код већине амфибија, рептила и неприматних сисара, али је одсутан код птица, одраслих тесноносних мајмуна и човеколиких мајмуна[2]. Активна улога људског ВНО у детектовању феромона се оспорава. ВНО је присутан у фетусу, али је закржљао или одсутан код одраслих особа. Три дистинктне фамилије могућих феромонских рецептора су идентификоване у вомероназалном органу (В1Р, В2Р и В3Р). Они су Г протеин спрегнути рецептори, али су само у даљој вези са рецепторима главног мирисног система, чиме се наглашава њихова различита улога.[1]
В1 рецептори деле између 50 и 90% индентитета секвенци, али имају мало сличности са другим фамилијама Г протеин спрегнутих рецептора. Постоје индикације да су даљој вези са Т2Р рецепторима горкод укуса и родопсину сличним ГПЦР рецепторима.[3]. Код пацова, ова фамилија обухвата 30-40 гена. Они су изражени у апикалним регионима ВНО-а, у неуронима у којима је изражен Gi2. Спрезање рецептора са тим протеином посредује инозитол трисфосфатну сигнализацију[1]. Више хомолога В1 рецептора је нађено код људи. Већина њих су псеудогени.[4] Функтионални рецептор је исто тако идентификован. Он је изражен у људском мирисном систему.[5]
Људски протеини који садрже овај домен[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Пантагес Е, Дулац C (2000). „А новел фамилy оф цандидате пхеромоне рецепторс ин маммалс”. Неурон. 28 (3): 835—845. ПМИД 11163270. дои:10.1016/С0896-6273(00)00157-4.
- ^ Кеверне ЕБ (1999). „Тхе вомеронасал орган”. Сциенце. 286 (5440): 716—720. ПМИД 10531049. дои:10.1126/сциенце.286.5440.716.
- ^ Јосефссон ЛГ (1999). „Евиденце фор кинсхип бетwеен диверсе Г-протеин цоуплед рецепторс”. Гене. 239 (2): 333—340. ПМИД 10548735. дои:10.1016/С0378-1119(99)00392-3.
- ^ Траск БЈ, Гиорги D, Фриедман C, Роуqуиер С (2000). „Цхарацтеризатион оф нонфунцтионал В1Р-лике пхеромоне рецептор сеqуенцес ин хуман”. Геноме Рес. 10 (12): 1979—1985. ПМЦ 313059
. ПМИД 11116092. дои:10.1101/гр.10.12.1979.
- ^ Родригуез I, Греер ЦА, Мок МY, Момбаертс П (2000). „А путативе пхеромоне рецептор гене еxпрессед ин хуман олфацторy муцоса”. Нат. Генет. 26 (1): 18—19. ПМИД 10973240. дои:10.1038/79124.
Овај артикал садржи текст из јавног власништва Пфам и ИнтерПро ИПР004072