Вук Куленовић
Vuk Kulenović | |
---|---|
Датум рођења | 21. јул 1946. |
Место рођења | Сарајево ФНР Југославија |
Датум смрти | 10. април 2017.70 год.) ( |
Место смрти | Бостон САД |
Веб-сајт | www |
Вук Куленовић (Сарајево, 21. јул 1946 — Бостон, 10. април 2017) био је српски композитор и наставник савремене класичне музике. Предавао је контрапункт, оркестрацију и композицију на Беркли колеџу за музику (енгл. Berklee College of Music). У његовим делима осећају се различити утицаји, укључујући и џез, индијске раге, народне музике Балкана, рок музика и многи други савремени стилови. Написао је преко 100 дела за различите саставе - симфонијски оркестар, соло инструменте, камерне саставе, хор, као и вокалне композиције, балет, али и музику за филм и сценску музику.
Живот[уреди | уреди извор]
Ране године[уреди | уреди извор]
Куленовић је рођен 1946. године у Сарајеву, у угледној српској породици — књижевника Скендера Куленовића и глумице Вере Црвенчанин Куленовић,[1] Вук се такође изјашњавао као Србин.[2] Студирао је клавир и композицију на Музичкој академији у Љубљани код Алојза Среботњака, а касније на Факултету музичке уметности у Београду код Енрика Јосифа. Касније је учио код Милка Келемена. у Штутгарту. Током студија упознао се са додекафонијом Арнолда Шенберга, али овакав начин компоновања није имао пуно утицаја на Куленовићев даљи рад. У том периоду он је компоновао у стилу минимализма, пре него што су овај стил популаризовали композитори као што је Стив Рајх и Филип Глас. Предавао је на Факултету музичке уметности у Београду у периоду 1979-1990, где је добио звање магистра.
Одлазак у Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]
Јуна 1992. године у Београду, Куленовић је организовао протест музичара и уметника (први овакве врсте) против режима српског председника Слободана Милошевића. Овакав поступак га је довео у неповољан положај код тадашње власти, и када је почео да прима озбиљне претње, са женом и два сина, пребегао је у Сједињене Америчке Државе, где га је чекала Фулбрајт стипендије коју додељује Конзерваторијум Нове Енглеске из Бостона. Прво је предавао на локалним колеџима и школама у Бостону, а од јесени 2006 радио је на Беркли музичком колеџу. Поред педагошке активности, био је активан и као композитор.
Његов син је диригент Владимир Куленовић (1980).[3]
Изненада је преминуо 10. априла 2017. у Бостону где је живео и радио.[4]
Поседовао је двојно држављанство (Србија/САД).[5]
Дела[уреди | уреди извор]
За соло инструменте[уреди | уреди извор]
- Буги, клавирски концерт
- Предели који нестају,концерт за гитару и оркестар (1994)
- Цонцерто Гроссо за виолинчело и гудаче (2001)
- Обожавање Месеца, за соло виолину и камерни оркестар(2005)
Филмска музика[уреди | уреди извор]
- Соутх Африца: Беyонд а Мирацле (2001)
- Прелуде то Косово: Wар анд Пеаце ин Босниа анд Цроатиа (1999) (у сарадњи са Алеxис Гаврас и Ведраном Смаиловићем)
- Искушавање ђавола (1989)
- У име народа (1987)
- Краљева завршница (1987)
- Давитељ против давитеља (1984)
- Игмански марш (1983)
- Доротеј (1981)
- Човјек, човјеку (1973)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Интервју са Вуком Куленовићем (Белеф 2013)”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2014. г. Приступљено 01. 01. 2014.
- ^ Мимица, Стјепан (1991). Ко је ко у Србији (I изд.). Београд: Библиофон. стр. 231.
- ^ "Протерани" Београђанин који је оживео класику у Чикагу (Б92, 6. март 2017)
- ^ Одлазак Вука Куленовића, угледног композитора и педагога
- ^ Вук Куленовић | Београдска филхармонија
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- "Electric Symphony"
- Official Myspace Page
- Unofficial Interview by Roberto Toscano
- Night Wanderings by Apostolos Paraskevas - Features Vuk's "Vanishing Landscapes