Залоспирон

С Википедије, слободне енциклопедије
Залоспирон
IUPAC име
(3аα,4α,4аβ,6аβ,7α,7аα)-хексахидро-2-(4-(4-(2-пиримидинил)-1-пиперазинил)бутил)-4,7-етено-1H-циклобут(ф)изоиндол-1,3(2H)-дион
Клинички подаци
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • Није контролисана супстанца
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације1-4 сата
Идентификатори
CAS број114298-18-9 ДаY
ATC кодnone
PubChemCID 163925
IUPHAR/BPS58
UNII0449O95Z1J ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC24H29N5O2
Моларна маса419,519 g/mol
  • C1CN(CCN1CCCCN2C(=O)[C@H]3[C@H]4C=C[C@@H]([C@H]3C2=O)[C@H]5[C@@H]4C=C5)

Залоспирон (WY-47,846) је селективан парцијални агонист 5-HT1A рецептора из азапиронскхе хемијске класе.[1][2] Утврђено је да је ефективан у третману анксиозности и депресије у клиничким испитивањима, али да је висок удео пацијената напустио испитивање због нуспојава, те је развој прекинут.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Глеесон, С; Барретт, ЈЕ (1990). „5-ХТ1А агонист еффецтс он пунисхед респондинг оф сqуиррел монкеyс”. Пхармацологy, Биоцхемистрy, анд Бехавиор. 37 (2): 335—7. ПМИД 1981937. дои:10.1016/0091-3057(90)90344-Х. 
  2. ^ Сингх, А; Луцки, I (1993). „Антидепрессант-лике ацтивитy оф цомпоундс wитх варyинг еффицацy ат 5-ХТ1А рецепторс”. Неуропхармацологy. 32 (4): 331—40. ПМИД 8497336. дои:10.1016/0028-3908(93)90153-Т. 
  3. ^ Рицкелс, К; Дериван, А; Кунз, Н; Паллаy, А; Сцхwеизер, Е (1996). „Залоспироне ин мајор депрессион: а плацебо-цонтроллед мултицентер студy”. Јоурнал оф Цлиницал Псyцхопхармацологy. 16 (3): 212—7. ПМИД 8784652. дои:10.1097/00004714-199606000-00004. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zalospiron&oldid=26792913”