Заслађивач

С Википедије, слободне енциклопедије
Пакетићи асугрина, бранда цикламата.

Заслађивачи или сладила су материје које изазивају осећај слаткоће, због чега се додају храни и пићима као замена за шећер. По правилу те материје имају много мању калоријску вредност од шећера.[1]

Шећер, тј. сахароза, најјефтиније је сладило. Осим слатког укуса служи и као извор енергије. Шећер има велику калоријску вредност, те доноси организму једноставно приступачну енергију за животне потребе, због чега се други, метаболитички теже приступни извори енергије (масноће и протеини) таложе као резерва, масне наслаге у телу, и тако се јавља гојазност.[2] Код неких облика дијабетеса велик унос шећера изазива метаболички поремећај који може да узрокује смрт. Главни разлози употребе сладила су дијабетес, те потреба смањења уноса енергије путем шећера (редукцијска дијета).

Материје за заслађивање деле се на:

  • Замене за шећер: супстанције мање или једнако слатке као сахароза, с приближном или нижом калоријском вредношћу у односу на исту количину шећера. Метаболитички пут разградње у организму разликује се од сахарозе, што је и један од разлога њихове примене. Изворно су састојци биљака или се добијају из природних сировина.
  • Вештачка сладила: нека се добијају синтетским путем, а нека се налазе као изворни састојци у биљкама и неколико су десетака пута слађи од шећера. Имају занемариву калоријску вредност.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Маттес РД, Попкин БМ (2009). „Ноннутритиве сwеетенер цонсумптион ин хуманс: еффецтс он аппетите анд фоод интаке анд тхеир путативе мецханисмс”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 89 (1): 1—14. дои:10.3945/ајцн.2008.26792. 
  2. ^ Мела, D. (ед.). (2005). Фоод, диет анд обеситy. Цамбридге, Енгланд: Wоодхеад Публисхинг Лимитед.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wалтерс, Ериц D.; Ортхоефер, Франк Т.; ДуБоис, Грант Е. (1991). „Сwеетенерс : дисцоверy, молецулар десигн, анд цхеморецептион : девелопед фром а сyмпосиум спонсоред бy тхе Дивисион оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy ат тхе 199тх Натионал Меетинг оф тхе Америцан Цхемицал Социетy, Бостон, Массацхусеттс, Април 22–27, 1990”. Фоод / Нахрунг. Wасхингтон, DC: Америцан Цхемицал Социетy. 35 (10): 1046. ИСБН 978-0-8412-1903-8. дои:10.1002/фоод.19910351011. 
  • Г. W. вон Рyмон Липински, Ерицх Лüцк: Сüßстоффе − Ентwицклунг унд Тендензен, Цхемие ин унсерер Зеит, 9. Јахрг. 1975, Нр. 5, С. 142−145, ИССН 0009-2851
  • Цхристопх Мариа Мерки: Зуцкер геген Саццхарин. Зур Гесцхицхте дер кüнстлицхен Сüßстоффе. Цампус Верлаг, Франкфурт а. M./Неw Yорк. 1993. ISBN 978-3-593-34885-8..
  • Ahmed J, Preissner S, Dunkel M, Worth CL, Eckert A, Preissner R. (2010): SuperSweet - a resource on natural and artificial sweetening agents. In: Nucleic Acids Res. . PMID 20952410.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) . doi:10.1093/nar/gkq917.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Roth, Klaus; Lück, Erich (2012). „Kalorienfreie Süße aus Labor und Natur”. Chemie in unserer Zeit. 46 (3): 168—191. ISSN 0009-2851. doi:10.1002/ciuz.201200587. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]